Pratite pismenicu na društvenim mrežama.

Zatvorite.

Na pitanje koja je uloga nastavnika u našoj zemlji, koja je moja uloga, biću slobodan da posle dugog razmišljanja, ako ne i svakodnevnog, dam isti onaj odgovor koji je dao Meša Selimović kada su ga pitali o smislu postojanja.

Na pitanje: „Kojeg onda smisla ima postojanje?” Meša Selimović je odgovorio:
„To je veliko pitanje. Ja mislim ono što je Tomas Vulf u jednom romanu rekao: ‘Ja znam da sutra neće biti bolje, ali ja to ne smem reći. Ja moram misliti da će biti bolje, da će ljudi biti bolji…’ Zato ja ovako odgovaram na vaše pitanje: Sitno je ono što ja mogu i svako može učiniti, ali je to ipak neko zrnce stavljeno u tu riznicu dobrih iskustava. Ja moram vjerovati da će se dobra iskustva nagomilati, da će ljudi na kraju, jednom… biti bliže Ljubavi. Ja uopšte ne bih postojao ako ne bih tome težio. Moja je zainteresovanost okrenuta prema ljudima. I to je moja moralna obaveza — zbog činjenice smrti, što nikad poslije neću moći popraviti ništa od onoga što sada pokvarim. To meni nameće i moju etiku i moje držanje i moju humanost.”

 

GODINA PRVA

Pamtim prvi čas. Ne znam pamte li ga oni. Strah koji sam tada osećao i odgovornost osećam i danas. Ne znam o čemu sam im sve pričao, ali znam da je to bio najduži čas. Inače mi uvek nedostaje minut-dva da čas dovršim, ali je taj prvi čas odeljenjskog starešine imao više minuta od predviđenih, siguran sam. Niko me nije učio da budem odeljenjski starešina. Predavao sam književnost i jezik godinu dana pre toga, to je bio moj teren. Sećam se da sam im pričao o Platonovoj pećini, o tome da je zadatak nastavnika da im pomogne da ugledaju svetlost, kao što su je ugledali i oni koji su iz pećine izašli. Oni će se otimati, batrgati, nihovim očima, naviknutim na senke i svetlost vatre, neće prijati zrak Sunca – ali je moj obaveza da ih izvučem iz pećine. Sada shvatam, zadao sam sebi pretežak zadatak, polaskao sam sebi, bez povoda. Čime li sam i sȃm prosvetljen? Oni su polako bivali moji ROĐACI, ja sam polako bivao njihov VUK. Odeljenje koje je obećavalo. Radili smo, družili se, motivisali su oni mene, nastojao da motivišem i ja njih.

mojim-maturantima

Pitaju dete u vrtiću: „Zašto voliš Novaka Đokovića?”
„Zato što uvek pobeđuje!” – odgovara dete.
Voleo bih da jednog dana na pitanje: „Zašto si toliko voleo svoje rođake?” odgovorim uzdignute glave: „Zato što su uvek pobeđivali!”

Bilo je i pobeda – započeo je Ignjat, sa likovnim radom u projektu EU PROGRESA za kalendar 2012. Usledili su i radovi za Kreativnu školu, Đorđe C., i Republičko iz istorije… I one najvažnije: pobedili smo strahove, sujete, predrasude, počeli drugačije da posmatramo sebe i druge, da spoznajemo svet oko sebe i da objašnjavamo sebe svetu i svet sebi… Bilo je i profesorke georgafije koja traži više, i očekuje mnogo, prepisivanja, snalaženja, čitanja – preskočio se Dante i Držić, i još ponešto, znao sam, ali sam zažmurio… Stefan Đ. koji je zbog geografije hteo da napusti Gimnaziju (bogami, mnogi su se razmišljali da to učine i zbog mene – neki još uvek razmišljaju), neki su pretili dedama sudijama; nisu se časovi tako lako pravdali… Tražila se pravda, ispravljala krivda. Neuspela ekskurzija. Uspešna komunikacija. Naučili smo da je ljubav briga za drugog čak i kad si ljut. „Ko se boji vuka još?” Bilo je i popravnih. Godinu su obeležili Antićevi stihovi:

Da sa mnom
ispod crnog neba

pronađeš hleba komadić beli,
pronađeš sunca komadić vreli,
pronađeš života komadić zreli.

Il crkneš

ako crći treba
zbog svega što smo najlepše hteli.

(Petar se naljutio Aci, to je bilo za vreme raspusta, pa se ne računa.)

 

GODINA DRUGA

Priželjkivana. Baš priželjkivana ta druga godina. Otišao Milan, došla Olja. Smešila se eksurzija. Nasmešili smo se i mi njoj. Ekskurzija na Tari i Zlatiboru – divno druženje, prkosili smo lošem vremenu, neljubaznim recepcionarima, zapuštenom hotelu. Pokazali su da nije važno gde su, već s kim su – 5D bioskop, Uroš i jezero (deset godina mi je skratio život), mali manekeni, diskoteka bez alkohola, bilijar, prehlada, loša hrana, nespavanje, koreografija sa kišobranima, male podvale, noćna dežurstva, aktiviran aparat za gašenje požara, nastavnice iz beogradske osnovne škole: šta vaša deca rade našoj deci? pokušaj da svojim telima zaustave autobus… Profesor Pera: „Ovo je bila najbolja ekskurzija od kada radim u školi”. Svi smo išli, samo Stašu bolelo uvo, zato smo joj i kupili kapu.

Moja pisma rođacima

Dragi moji,

Meni možete da kažete svašta, i da me ne uvažavate. Možete da me vređate, ponižavate, ogovarate, svaljujete svu krivicu kod roditelja na mene – vi ste dobri, pametni, vredni, učite, ja vas mrzim, imam nešto protiv vas lično, protiv vaših roditelja, baba, strina, tetki (koje doduše čestito i ne poznajem, ali nema veze). Dakle, nema veze, sve mi je to poznato, ali ja ne zameram, vreme će pokazati, a ja vremenu verujem. Znači, o meni možete sve najcrnje, i na mene možete i drvlje i kamenje – to mi je nekako i u opisu posla, sa jedne strane, a sa druge strane – ja sam niko i ništa u vašim životima – prolazna figura, neko koga ćete se možda setiti kad dođe 20 godina mature, ili 30, ako se setite, ako ne, opet vam neću zameriti, jer ću ja vas pamtiti, a to mi je jako važno. Ali, to što meni možete sve da kažete, ne znači da jedni druge možete da vređate i ponižavate. Ne mogu da vas nateram da jedni druge volite, jer to je glupo, ali mogu i moram da jedni druge poštujete i uvažavate. Ako nema poštovanja, nema ni normalnih međuljudskih odnosa, odnosno – nema ni ljudi. Hiljadu puta sam vam govorio da se sve može rešiti razgovorom, samo „kromanjonci” urlaju i jedni drugima podmeću noge. Klonite se podmuklosti, licemerja, pretvaranja, sagledajte sebe i budite samokritični, a onda pogledajte i druge – ne mene radi, već vas radi. Većina vas se poznaje od vrtića, živite u jednom mestu, susretaćete se – nemojte dozvoliti da jedni drugima okrećete glavu, ili da se grizete za jezik zbog izgovorenih reči. Da parafraziram Sveto pismo, u jednom delu koji govori o postu, kaže – mnogo je veći greh ono što iz usta izađe, nego ono što u usta uđe. (I da, naravno, većina vas će se posle ove rečenice nasmejati, već vam vidim osmeh na licu; nasmejao sam se i ja, ali i to je prirodno – ljudi smo, a ljudski je grešiti.) Dakle, merite reči, i budite iskreni i prema sebi, i prema drugima, to ne znači biti prost i bahat, već biti otvorenog srca. Ne likujte tuđem neuspehu, nemojte se previše poneti ni kad uspete, jer nikad se ne zna, možda vas iza uspeha čeka poraz i bol, a kad vas zaboli, neće vam uteha biti uspeh, već neka osoba sa kojom ćete bol podeliti, jer uspeh ne može da priča, da teši, da vas savetuje. Kada se ogolimo, sve nestaje, sem činjenice kakvi smo ljudi. Verujem da u svima vama postoji potencijal da budete ljudi. Sve razumem, i bes, i nervozu zbog kraja školske godine, i vaše roditelje i njihove zahteve, ali ne dozvolite da to pomuti zdravu pamet u vama. Sad gubim svoje dragoceno vreme na ovo pisanije, ali mi nije žao, jer mi je jako stalo do toga da među vama vlada jedna prijatna atmosfera, pokažite da možete da budete iznad malograđanskih i ćiftanskih principa kojima se svakodnevno podsmevate. Niste vi palanački duhovi, vi ste iznad palanke, ja u to duboko verujem, samo je potrebno da se malo potrudite. Sve se može, ako želimo i ako se potrudimo. Opet, i opet ponavljam – nemojte trud da ulažete zbog mene, ili bilo kog drugog, trudite se zbog vas samih, jer ako ulažete trud zbog mene, ja sam onda omašio sve, i to bi me jako rastužilo kad bih znao da je tako.
Neće se sutra pamtiti ko je kakav đak bio, šta je znao, šta nije znao (mada je znanje veoma važno, opet zbog vas samih), već ko je kakav čovek bio. Neka vam je to na pameti uvek. Možete da mislite da sam vam neprijatelj, da vam nanosim štetu ovim rečima, možda i jeste tako, samo – nemoj da prođe vreme pa da se ispostavi da su vam najbliži prijatelji zapravo bili najveći neprijatelji, jer su vas lažno savetovali – možda moji „lekovi“ jesu gorki, a lekovi raznih nadrilekara jesu slati i lepljivi za vaše uvo, jer vam povlađuju, pa vam samim tim i prijaju. Iz usta tih nadrilekara možete čuti samo najlepše reči o sebi, ali – da li će vas te lagarije izvesti na pravi put, da li ćete se potruditi da budete bolji ako od nekog čujete da ste najbolji? Niče, mnogo mudriji od mene, reče: čuvajte se utešitelja i laskavaca, oni su gori od nadrilekara, samo zaleče i pruže privremenu utehu.

Smejte se, i šalite, ali naučite da se prvo šalite na svoj, pa onda i na tuđ račun, prihvatajte šale – to svima mnogo više prija od uštogljene atmosfere.
Mogao bih još mnogo toga, ali da ostavimo nešto i za drugi put…

Iskreno,
vaš vuk

Danka – Petar, Anđela – Danka: velike svađe, mali nesporazumi.

KA TREĆOJ GODINI

Dragi moji,

Ostalo je još svega mesec dana do početka nove školske godine – nije loše da rezimiramo prethodnu.
*TED, Vranje – smeštaj dobar, terase i hrana bljak – Milica i Kaća, njihova želja da dele sobu sa ostalima, mnogo morbidnih viceva do sitnih sati, Ljubica Beljanski, Muvi i njegovo vatreno krštenje, mnogo kiše, malo sunca, nova poznanstva, čokolade…

*Konferencija UNICEF-a u Beogradu – ludi hostel, pokušaj fotografisanja američke ambasade, šetnja do Kalemegdana po ciči zimi, antički amfiteatar, vino koje se razbilo blizu hostela, terasa ispred hostela, jorgani, tompusi, ozbiljne priče o smislu života, dobra hrana, opet nespavanje, zaključavanje, dosadne konferencije sutradan i odličan nastup glumaca, sjajan ručak, male svađe, pogrešno skretanje, čika Boban, naravno…

*Poseta delegaciji EU, naravno, ambasador, dvospratni autobus, svako na svoju stranu, mnogo gladnih, velika vrućina, majice za sve i svakog, dva Stefana Đ., čekanja, slikanja kod Konja, nutricionista i loše varenje, plazma, glupiranja, slikanja, opet Kalemegdan, ali po danu, trener Partizana…

Mmmmmm!

*Kragujevac, Smotra – lepo vreme, dobro društvo, lepa gimnazija, IvOOna, baksuz, sjajno druženje, naočari, Arnaut, velika piva, pospana Isidora, neko nije hteo da se vrati za Lebana, naravno, opet neki gladni, dvorište gimnazije, hladovina, divan vozač koji je pristao da nas sačeka dok smo mi bili na „žurki“…

*Petnica: Milica, Petar, Mladen – slike govore hiljadu reči i uzdasi…

*Takmičenja: Đole C., Anđela, Staša, Milica – sjajni rezultati…

*Striperi: Danka, Ignjat, Aleksa – njihove kreacije, izložba u Leskovcu…

*Sportisti: Kaća, Muvi, Stefan Stanko, Aca, Đole, Petar P., Uroš – pobede, porazi – navijali smo za njih…

*Manekenstvo: Danka – još malo pa reklama, držimo joj palčeve…

*Apliciranje za školovanje u inostranstvu: Đole i Petar – navijamo i dalje za njih…

*Kviz Evropa, to si ti: Stefan V. K., Petar Paunović i Đole M. – sjajan rezultat…

*Bioskop: Šešir profesora Koste Vujića – divno po podne sa rođacima…

*Barbelo, o psima i deci – mnogo muke, na kraju drugo mesto…

*Smotra amaterskih pozorišta – volonteri, izostajanje sa časova, ko će, šta će…

*Milica i RTS – folklor…

*Humanitarna akcija – vaš novac značio je Kristini, dali ste odličan primer ostalima – pokrenuli ste čitavu akciju…

*Bojkot pismenog, izostajanje, jedinice, dvojke, trojke, četvorke, petice, svađe, otvorene diskusije, konstruktivne rasprave, prijatni i manje prijatni razgovori kod Dragovića (povećavali smo mu profit)…

*Đoletu M. četvorka iz srpskog jezika i književnosti za kraj (nikad to sebi neću oprostiti), ali petica iz hemije – to Nada neće sebi oprostiti…

*Čašćavanja, kolači, torte, sokovi, rođendani…

*Nikola stolica…

*Nismo se slikali…

Sve u svemu, zanimljiva i uzbudljiva godina, mnogo toga sam možda propustio, pa oprostite zbog toga… Nismo imali uvek dovoljno razumevanja jedni za druge, ali, što reče Vinaver: „mi se čudno razumemo”. Postajete bolji ljudi, i to me raduje – nađite prostora za druge u narednoj godini i, verujem, biće još bolje i zanimljivije…
Sve u svemu, siguran sam da bi svaki odeljenjski starešina bio ponosan na vas, kao što sam i ja ponosan.
Hvala vam što postojite!
ZAJEDNO U NOVE POBEDE!

(Raspust. Milica i Petar – prebacivanje, društveno-jezički, priča, priča, priča Hisar… Ipak ostaju!)

 

GODINA TREĆA

Fruška gora. Stefan Đ. – bogougodno ponašanje. Lola. Stražilovo, Danilo – zelenilo. Punoletstva. Porasla deca. Slavilo se. Mnogo petničara: Milica, Mladen, Đorđe M., Stefan Đ., Petar P., Ignjat. Opet takmičenja: književnost, gramatika, mali i veliki fudbal, košarka… Poplave! Odlaganje eksurzije. I opet humanitarna akcija, neki su bili „mufljuzi”, neki dušom nisu danuli… Odlaganje eksurzije. Dan pred polazak na ekskurziju zemljotres u Makedoniji. 27. maj – konačno krećemo. Ohrid – magija. Brod – umete li da plivate? A umeš li ti da letiš? Plaža – samo noge. Ipak kupanje, sušenje, gitarista, Nadalina. Noćna šetnja i razgovori. T’ga za jug. Do Atine – 13 sati, i opet magija. Uroš fali! Noćne šetnje Atinom. Kamenčići sa Akropolja. Muzej. Kašnjenje: kakav razredni takvi učenici. Raško! Raško! Lift! Olimpijakos! Tužan je pogled ispred kapije. Metro. Delfi – Španjolka vodič. Paralija. Noćno kupanje: a sad da porazgovaramo o ocenama. U sobi do moje, ma ništa… :-) Uspavao sam se, naravno. Solun – nema Natalije i Nikoline. Šopinguju! Tanjče je super! Povratak – i svi na žuraju kod Ignjata i Petra.
Još jednom ste pokazali da možete da budete Ljudine, i ja se jako ponosim vama. Znajte, kad god budete u životu čučnuli, biću tu da vam pružim ruku. Ovo je zaista bila MAGIJA! Kako precizno imenovanje. I kad jednog dana budem falio ja, recite samo magija, biće dovoljno.

Beograd. Avala. Narodna skupština, Milica predsedavajuća, zamalo da u trenerkama održi uvodnu reč.

Opet pismo

Dragi moji,
Ovako, da nam se ova školska godina ne bi završila neslavno, a sve do sada miriše na poražavajući završetak, pre svega poražavajući za mene kako pedagoga (jer kako stvari stoje biće dve petice, koja četvorka, ostalo trojke, dvojke i jedinice), što svakako svedoči i o mom neuspehu. Ali, zasigurno, ne želim da svoj neuspeh maskiram time što ću vam ispisati i ispoklanjati ocene, jer ne želim da lažem ni sebe ni vas. Mene su učili na fakultetu da učenicima poklanjam svoje vreme, da se ne štedim, da im budem servilan i dostupan, jer sam u školi ja zbog njih, a ne oni zbog mene. Dakle, svemu tome su me naučili, ali me nikad nisu učili da poklanjam ocene. S tim u vezi, dolaziću od ponedeljka do srede svaki dan, iako nemam časove, da odgovarate. Žrtvujte i vi malo svoje vreme, smanjite kafenisanje jutarnje, popodnevno, večernje, šetanje, izlaske, blejanje; budite bar malo odgovorni prema sebi, i ne dovodite me u neprijatnu situaciju. Ne tražite krivine, ne pokušavajte da me zabušite, prevarite, da šibicarite (svaki čovek prvo potegne za takvim rešenjima kad zagusti), već knjigu u šake. Najadragocenije što jedan čovek može da pokloni nekome jeste vreme. Pred vama ja vreme, pa izvolite – poklonite ga, ne meni, već srpskom jeziku i književnosti i vama samima.
P. S. I, da, nema potrebe za urgencijama: mame, tate, strine, ujke i ostala šira i uža rodbina, i sami znate da nema vajde.

Ka četvrtoj godini

Dragi moji prijatelji, drugari, učenici, rođaci (dovoljno je i samo – dragi MOJI),

Osećam potrebu da vam se obratim već duže vreme, ali nikako da nađem pravi način, reči, i da smognem snage da to učinim. (Reći će Aca: „Evo, sad još jedno patetično glagolanje”. Možda je u pravu.) Zašto vam se obraćam? Mogao bih da prenebregnem sve što se dogodilo, i što se nije dogodilo, a moglo je; mogu da se napravim lud, da iskuliram, da zažmurim i pređem ili ne pređem preko svega. Mogao bih, ali ne želim. Nisam ni vas tome učio – insistirao sam na razgovoru, ne na ćutanju i potaji; na iskrenosti i otvorenosti – ne na ironiji i zajedljivom sarkazmu. Sa druge strane, ja jednostavno ne mogu gumicom da izbrišem 27 ljudi i da zaboravim sve one lepe trenutke koje sam sa vama doživeo, a bilo ih je napretek. Siguran sam da ću se mnogih sećati do kraja / možda i početka, motivisaće me, biće kriterijum za moja buduća očekivanja (dodao bi sad Aca: „velika”). Ne mogu da ignorišem činjenicu da sam za 27 delova manji, nevredniji, nepotpuniji. Da počnemo ispočetka, tako je valjda najbolje. Ako se sećate, na početku školske godine svi ste dobili po jedan zlatnik (čokoladni), a u grupi vas je sačekala parabola o talantima iz Jevanđelja po Mateji. Simbolično, trebalo je vaš talant da umnožite, a ne da ga zakopate u zemlju. Da li ste?! To je sada pitanje, manje-više nevažno. Kad se mleko prospe, već je šteta. Ogroman deo krivice preuzimam na sebe. Prilično mlad sam dobio zadatak da budem odeljenjski starešina, da usmeravam mlade ljude – da budem, biću slobodan da kažem, vaš Vergilije koji će vas voditi. Velika odgovornost, ogromna – koje se i dan-danas uplašim. Snage sam imao, sebe nisam štedeo, umnožavao sam se predajući se vama – svako moje delanje bilo je motivisano najdobronamernijim namerama. Nastojao sam da svima pomognem, koliko je bilo u mojoj moći, trudio sam se da vam srednjoškolsko školovanje ostane u lepom sećanju, da sve vreme za život učite, ne za školu. Kažem trudio sam se, nisam posustajao, borio sam se – ne žalim, to bih opet uradio, ali očigledno da nisam imao dovoljno mudrosti, znanja i veštine da budem vaš vodič, vaš smerničar (shvatite ovo u najpozitivnijem mogućem smislu). Negde sam grešio, naslućujem i gde – dozvolio sam sebi da postanete deo mene, i tu je bio kraj. Više nije bilo nazad. Mnogo toga sam naučio od vas, spoznao vaše svetove, vaša razmišljanja, vaše ideje, energiju, lucidnost, pozitivu i mračnjaštvo, sitne sujete, radosti – i što je najvažnije spoznao lepotu davanja. Iskreno, zahvaljujući vama (i nekolicini mojih prijatelja) ja sam se promenio – bio sam jedna egocentrična, egoistična, možda i preterano ambiciozna osoba, nisam znao šta znači zakočiti, stati, spustiti loptu. Bio sam uvek u pravu (bar sam tako mislio), uživao sam u nadmudrivanjima i pobedama, trudio se da budem superioran – retko sam praštao, još ređe zaboravljao. Vraćao sam tante za tante. Ne postoje velika čuda i velike pobede. Ali, postoje mala čuda i male pobede koje se dešavaju unutar čoveka i koje čoveka pokreću da postaje bolji čovek – ja sam sa vama postajao bolji čovek (bar želim da verujem da sam bolji nego što sam bio). Sa svima vama dešavalo se jedno novo čudo, jedna nova pobeda, jedno novo iskustvo – nisam to pokazivao (emocije, to ste primetili, ne pokazujem često). Mnogo sam analizirao, mnogo razmišljao – danima, u školi, van škole. Nemojte misliti da mnoge stvari nisam primećivao, ili nisam registrovao – sve sam video, sve registrovao, o svemu promišljao – o mnogim nikada nisam govorio, nisam komentarisao. I što sam video nisam video, i što sam čuo nisam čuo – nisam želeo da se osetite neprijatno, da pocrvenite, da u mom prisustvu osetite bilo kakvu nelagodu, da povredim vašu intimu – želeo sam da ispoštujem vašu ličnost. Nastojao sam da nikada ne osetite da sam ja nastavnik, a vi učenici (kažem nastojao, trudio se, a da li sam uspeo – ne znam). Znate onaj čuveni aforizam Duška Radovića: ,,Mogu li ljudi biti bolji? Mogli bi, ali niko neće prvi da počne. Svi imaju loša iskustva…” Moja osnovna zamisao je bila da vas motivišem da se ne plašite da počnete da budete bolji (u svakom pogledu, pre svega kao ljudi), iskustva su često loša – ali to ne znači da treba odustati, pa ne čine život samo pobede, uspesi i dobra iskustva. Ne znam da li sam uspeo da vas dovoljno motivišem, ali opet kažem – trudio sam se. Vi ste imali jednu perspektivu, jedan pogled, vaše sopstvene okolnosti, vaše sopstvene probleme, vaša saopstvena iskustva pri izvođenju zaključaka i donošenju nekog suda. Ja sam ima obavezu da sve sagledam iz 27 perspektiva, 27 okolnosti, 27 životnih priča, problema, iskustava. Priznaćete, nimalo lak zadatak sa kojim je trebalo da se nosim, a opet da ostanem pribran, staložen, uravnotežen i realan. Znam, mnogi su mislili – forsiram nekog, neki su povlašćeni, neki su zapostavljeni – moguće je, ali imajte u vidu broj 27 i sve ono što ste vi posmatrali kao jedinke, a ja kao celinu, vi kao trenutak, a ja kao kontinuitet. Vi ste bili pred mnogim životnim izazovima, ja sam nastojao da budem podrška. Naravno, nikada nisam na silu pokušavao da uđem u vaš lični prostor, uvek sam ulazio onoliko koliko je svako od vas to dozvoljavao i želeo. Moja uloga je bila da podstaknem u vama volju za uzdizanjem i da vas ojačam – da kroz jedan dinamičan odnos pokažem svima vama da MOŽETE. Da iskopam snagu u vama. Dakle, ja ću uspeti samo ako VI USPETE. Uvek sam se pitao: „Slavimo li DOBROTU? Ojačavamo li DOBROTU?” Ajnštajn je jednom rekao: „Ako želiš da vodiš ispunjen život, veži ga za cilj.” E, vidite – moj cilj sa vama bio je upravo vezan za dva prethodna pitanja, i tom cilju sam imao nameru da se posvetim u našem četvorogodišnjem druženju. S obzirom na to da sam u tome video ispunjenje našeg zajedničkog suživota, prilično me je zaboleo neslavan završetak školske godine. I ako sam vas u jednom od poslednjih postova zamolio da i u kriznim situacijama sačuvate dostojanstvo, znajući da su ljudi skloni posrtanju kada je najteže – vi ste ipak posumnjali u DOBRO. Vi niste ojačali dobro u sebi, a to znači, da ja nisam na valjan način tragao za dobrim u vama, ili da vam sopstvenim primerom nisam pokazao kako se DOBROTA slavi i ojačava. Možda vam nikada nisam rekao, ali, evo, iskoristiću ovu priliku – vaši mali činovi meni mnogo znače. Tako bi mi mnogo značilo da Petar nije podmetnuo rad svog najboljeg druga, tako bi mi mnogo značilo da Paunović nije izrazio želju da nabraja mrave i vrste zemljišta (blata) u Seobama Miloša Crnjanskog, tako bi mi mnogo značilo da je Andrija ispoštovao dogovor koji smo postigli, tako bi mi mnogo značilo da Milica nije izgovorila rečenicu da misli da treba da joj se pokloni ocena, tako bi mi mnogo značilo da je Aca posle debakla na takmičnjeu uložio bar malo truda i povadio „fleke”, tako bi mi mnogo značilo da se Mladen javio da odgovara gramatiku, tako bi mi mnogo značilo da Stefani nije izgovorila rečenicu da kao odeljenjski starešina treba da joj poklonim ocenu, tako bi mi mnogo značilo da je Aleksa pročitao bar pet lektira, a ne interpretacije, tako bi mi mnogo značilo da Danka nije pokušala da prepiše rad sa interneta, tako bi mi mnogo značilo da je Đorđe M., kao predsednik odeljenjske zajednice, inicirao razgovor nakon onog nesporazuma, tako bi mi mnogo značilo MNOGO TOGA MALOG OD VAS. Kao što mi je mnogo značilo što je Stefan Đ. zaista pokazao vidnu promenu, i potrudio se da teži Dobru. Sve nabrojano i nenabrojano nema za cilj da nekog prozove, nego da skrene pažnju kako male stvari mnogo znače, ali isto tako i mnogo bole. I ovo se ne tiče mene, ovo se tiče vas – jer time povređujete sebe, delate protiv sopstvenog Dobra. Međutim, sve pobrojano ne može da zamagli i poništi Lepotu koju ste mi vi priuštili. Hvala vam! Ova godina je po mnogo čemu specifična – ulazite u svet odraslih, ali vas molim da sačuvate golubija srca koja imate – ne gušite ih, nijedna ocena nije vredna toga, nijedna nagrada, nijadan uspeh – ono najvažnije nikada ne može biti konkretizovano, ne može biti materijalizovano, ne može stati u jednu reč… To je ono između mene i vas, ono što možda nikada nećemo moći da izgovorimo, ona prijatnost i radost koju osetim kada sam u vašem društvu i kada vas vidim, pa čak i onda kada glumim da sam ljut… Ova godina je važna i za našeg druga / prijatelja Paunovića – napušta nas rođak, ide u daleki svet, u renesansnu Italiju. Želim ti, dragi Petre, srećan put: budi ubećen, pamtiću te po dobru, a ti praštaj, grešio sam i ja sigurno, praštaj meni i tvojim drugovima, i molim te, seti nas se ponekad, jer mi tebe nećemo zaboraviti. Ne zaboravi da se setiš da u jednom malom mestu, postoje ljudi čiji si ti deo života, i, verujem, oni deo tvog. Dragi Petre, kada jednog dana budeš uspešan naučnik, pravnik, psiholog, profesor, želim ti da imaš učenika / saradnika / klijenta / studenta kao što sam ja imao tebe, da ti zalupi vrata, da te pita da priča o mravima, da te zamoli da ga upišeš zbog nevršenja redarskih dužnosti – i da ti pored svega toga bude drag, da mu se ne naljutiš, i da se ponosiš njime, jer zapamti (a i vi ostali) Egziperijeve reči: DOBRO SE VIDI SAMO SRCEM: ONO BITNO OKU JE NEVIDLJIVO!

Ja ću uspeti samo ako vi uspete,
vaš vuk

mojim-maturantima-1

 

GODINA ČETVRTA / ŠaljemVamLjubav

Konačno, od prve godine pripreman, Sajam knjiga u Beogradu. Bilo je i pozorišta: predstava „Galeb” (dva i po sata – malo li je). Đorđe M. i Stefan Đ. – poslanici da budu u sred Evropskog parlamenta. Akcija – Dobar komšija za Stefana – pomogli smo koliko smo mogli. Nažalost, iako svi putevi vode u Rim, mi do Rima ne dođosmo. Ne mari, biće prilike jednog dana – možda Toskana. Venecija – samo pokušaj. Mnogo ukora, još više izostanaka. Saška nije izostajala (ni Dragana – malo sarkazma, da olakšam dušu). Još više uspeha – naša Milica prvakinja države iz ruskog. Naši glumci – pet republičkih nagrada. Kragujevac (puta dva) – neki novi ljudi, nova poznanstva, stara Ivona. Mi se tako divno ne slažemo! Đorđe S. – čuvena petica na pismenom. Aleksa i neke ružičaste ovčice. Problemi! Problemi! Problemi! Nažalost, neki su osetili kako je to kad život zaboli…

Preispitivanje

Počelo je odbrojavanje, presabiranje, oduzimanje… Elem, za koji mesec završava generacija kojoj sam bio odeljenski starešina, mnogo posrtanja sa moje strane, mnogo zatezanja, pokušaj da budem i drug i „strog” nastavnik, često sam ih kritikovao, stalno sam ih kritikovao, ali i podržavao, kad god je nekome podrška bila potrebna, bio sam vetar u leđe, trudio sam se… Možda sam mnogima i odmogao, ko bi to znao… Sve više i više razmišljam, gde sam pogrešio, i da li sam pogrešio… Hoću li greške moći da ispravim – ne, ne… Koja glupost! Da li da podelim ovu crticu sa njima (možda ipak – ne)… Previše sam očekivao?! Ljubav je radost, a ne nemoć i prepuštanje. Ljubav je borba, bez mržnje. Ljubav je delanje, i to čovečno delanje dostojno našeg zanimanja. Nesebično davanje. Ljubav je dobro koje postoji samo u nesvodivom mnoštvu dobrih dela. Svako od nas poseduje samo ono što je dobio – mi smo postali zahvaljujući drugima ili nasuprot njima. Mi smo potraga za srećom. Mi smo pokret – pokušaj da pokažemo drugom da može. Treba iskopati snagu drugog, jer snaga drugog – to smo mi. To je Ljubav. Kao nastavnik pokušavam da odgonetnem zagonetku – kakvo je moguće deliti bez sabiranja i množenja? Moj stav je budućnost drugog. Svaki čovek je važan. Ne štedeti sebe. Deljenjem se umnožavaš. To je Ljubav. Tragam li za Dobrim? Motivišem li Dobro? „Odmorićemo se” – reče Čehov. Blagost prema drugima. Smilovati se i kad osuđujemo. Sve ovo podrazumeva da čovek nadraste sebe – da prevaziđe sopstvena ograničenja, da uguši svoje sitne sujete i strasti. Preda mnom su veliki zadaci. Možda ih nikada neću rešiti…

Sve se svede na ocene. Razočarenja. Možda i nije tako?! Oštrimo li plugove da izoremo more, kako reče direktor? Zar nam išta drugo preostaje? Svaki dan je bio dan za pamćenje – reče Aleksa. Tačno je – nema lošeg i dobrog iskustva, postoje samo iskustva. Da li je sve ovo bila igra Aske i vuka u pokušaju da se izbegne vreme smrti? Može biti da je tako. I kuda ćemo – zaista kuda? Oni odlaze, ja ostajem. Ne može se otići, a da se ne ostane!

Pun je sila svet, ali od čoveka ništa jače, reče Sofokle.

Elem, smognite snage i saberite silu u vama koja će vam biti potrebna za dane buduće, a i sadašnje na putu koji je najteži – put čovečiji. Setite se samih, starih, bolesnih, usamljenih, patnika i zlopatnika, onih kojima je potreban zagrljaj i ljudska reč. Smognite silu u sebi i poželite im Dobro, ono iskreno i od srca. Oprostite, lepše se živi. Preispitajte se, kako biste pronašli mir koji ćete moći da podelite sa drugima.

Želim vam srećan put, rođaci, dragi maturanti! Pronađite mirne zabrane i sigurne Itake. Lutajte slobodno, oduprite se zlu i nepodopštini. Pronađite snagu i da u neslaganju budete složni! Srećan vam put!

 

Autor: Profesor

maca-1Maca je završila menadžment na jednom privatnom fakultetu. Upisala ga je dok su oni bili na vlasti, jer je kum u to vreme mogao da joj završi za posao u EPS-u. Dok je stigla do diplome, ovi su došli na vlast i šema sa kumom je propala. Srećom, isplatilo se što su je dobrostojeći roditelji slali u letnje škole jezika na Maltu i u London, a onda je završila i onaj kurs u Britanskom savetu. Jeste da je koštao đavo i po, ali je ipak na kraju stigla do sertifikata, istina sa minimalnim brojem bodova, ali je ipak stigla! Još je veća sreća što se strina na vreme politički prestrojila i sada je direktorka osnovne škole. Maca je od jula nastavnica engleskog!

19. avgust

Danas sam bila na prvoj sednici nekog veća, nisam sigurna da l’ je nastavničko ili odeljenjsko. Meni je to sve isto. Dodelili su mi mentora – neku nastavnicu što misli da ima sve znanje sveta, a samo jednom je bila u Londonu, i to za vreme studija, pre 20 godina. Mučenica. Objašnjavala mi je pola sata razliku između godišnjeg i operativnog plana, kao da je to najvažnije u školi. Smorila me načisto. Na kraju mi dade svoje prošlogodišnje planove i reče mi da za pet dana uradim godišnji plan i operativni za septembar, za treći razred. Jaka stvar! Ima da padne na dupe kad joj odnesem! Pita da l’ mi je sve jasno. Jok i nije, kokoško. Baš mi je komplikovano!

24. avgust

E, kad ih danas nisam zadavila, nikad neću! Znači, pedagog i ona mentorka su me muštrale sat i po. Te ne uklapa mi se broj časova u operativnom sa brojem u godišnjem, te ne valjaju mi tip časa, oblik rada, metode… Prošli put mi ova pričala da je rad u grupi i u paru mnogo važan, a sad mi tvrde da to nisu metode rada! Vidim ja da one nemaju pojma! Na kraju je mentorka rekla da će mi ona uraditi godišnji i ovaj za septembar, ali da ću kasnije morati sama. E, baš da vidim!

29. avgust

Kakva bre korelacija?! I šta je to aktivna nastava? Pominjali su i neki IOP – kao to treba za dva učenika. Pa, dajte im ako im treba. Kupite! Ako škola nema para, evo ja ću da ižicam od nekih ortaka. Ovi su svi ludi u školi! Nije ni čudo što niko ne voli prosvetne radnike. Jadna moja strina.

3. septembar

Ne mogu da verujem da udžbenici stižu tek krajem meseca! I šta ja sad da radim s onom dečurlijom? Uzgred, pojma nemaju i mnogo su nemirni. Ajd rekoh danas, pošto je prvi čas, da malo pričamo o učenicima u odeljenju. Kao, znaju se, pa im to neće biti teško. Kad ono, pojma nemaju o poređenju prideva, a to je baš lako. Lepo im kažem – slušaj ‘vamo: komparativ -er, superlativ the -est; ako su pridevi višesložni, komparativ sa more, superlativ sa the most. Je l’ to jasno? Mislim se, kome ne može biti jasno! Pa, tupsonima u mom odeljenju. Pojma n-e-m-a-j-u!

 

11. septembar

Znači, ne verujem! Danas jedna mala 10 minuta ne može da ukapira razliku između ‘inedible’ i ‘uneatable’ (obnavljali smo neko voće i povrće pošto knjige još nisu stigle, a to su radili prošle godine). Ja joj lepo kažem da ne mogu da verujem da je neko toliko glup, a ona poče da plače. Plakala je 15 minuta. Ja se pokupim i odem da popušim cigaru, da se malo smirim. Ova deca su blagi užas! Posle sam ja bila kriva što je neki mali pao i rascopao nos pre zvona. Ko da bi mu manje tekla krv da je bilo posle zvona.

19. septembar

Mislim da ova pedagogica mrzi strinu. Danas mi je došla na dva časa, kao fora – da vidi kako radim. Pazi bogati! Posle je napravila čitavu dramu zbog toga što nisam imala pripreme! Pa, šta će mi pripreme kad ja znam engleski? Šest meseci u Londonu, tri meseca na Malti i kurs Britanskog saveta, heeeej! Pripreme! Svašta.

3. oktobar

Danas me je strina zvala na razgovor. Kaže da su održani roditeljski sastanci i da su se roditelji žalili na mene. Na mene?! Kaže ne smem da vređam decu na času i da moram da im spremam neke igrice. Po slobodi je pitam da l’ je ona normalna, a ona kaže – ma ćuti, samo se malo pritaji. Sledećeg puta će da se žale na nekog drugog, a na tebe će da zaborave. I ja se sad nešto mislim – šta bre hoće ti roditelji! U sve se razumeju, a deca im ništa ne znaju!

29. oktobar

Kaže mi mentorka danas da treba da osmislim neki mali test za učenike, čisto da proverim šta su naučili, da li treba da vršim neke promene u operativnom, da li treba da radim neku individualizaciju i da istovremeno izvršim vrednovanje svog rada. Lepo kažem da ona nema veze sa životom! Test služi da se deci daju ocene. To bar svako zna. Ko da ja nisam išla u školu! Sad ću lepo s interneta da skinem neki test za početnike i odoh s drugaricama na kafu.

5. novembar

Ne, ne! Pobiću ih, majke mi! Tačno im je krivo što sam lepa i mlada i što imam super garderobu. Veštice su se urotile protiv mene! Danas su me ribale zbog testa. Te nije izvršeno dobro baždarenje, te nema diferencijacije tamo nečega, te se iz rezultata ne vidi da sam išta radila s decom. Lepo im kažem da imam najgluplja odeljenja u školi, da ništa ne kapiraju čak i ako im dvaput ponovim, da plaču i krevelje se za sitnicu, da se već posle mesec dana ne sećaju šta sam im rekla, i da problem definitivno nije u meni, nego u njima! Moram strini da prijavim ovaj mobing!

17. novembar

Ovi u školi načisto poasili. Kažu da dolazi neka eksterna i da će oni da nam proveravaju rad. E, čik da vidim ko iz te eksterne ima bolji britanski akcenat od mene!

25. novembar

Pa gde baš meni da zapadne onaj baksuz iz eksterne?! I još je završila biologiju! Ja lepo krenem sve na engleskom, a ona će meni – koleginice, nisam sigurna da deca mogu da vas prate. Ko da ja ne znam da je njoj frka što ona ne može da me prati. Piskarala je nešto sve vreme, kaže – sve ću videti u izveštaju. U, boli me uvo!

4. decembar

Heh! Kad je strina bila rod?! Evo, danas me je i ona maltretirala. Stigli su preliminarni izveštaji eksterne, i otprilike sam ja kao najgori nastavnik u školi. Kaže da je onaj baksuz pitala da li sam uopšte završila fakultet, jer osnovne stvari ne znam. Onda mi je strina nabrajala šta sve ne valja: struktura časa, odnos sa učenicima, nema diversifikacije zadataka (jedva zapamtih!), ne valja mi pedagoška sveska, čas mi nema dinamiku, nema evaluacije na kraju časa, jednolični su mi nastavni materijali i metode rada, i još trista nekih čuda kojima ni ime ne znam! Kažem ja – sve sam ludak do ludaka!

Nego… Čujem da mi je neki ujak iz familije postao šef računovodstva u jednom finom javnom preduzeću. Moram da pitam majku u kakvim su odnosima. Ova škola počinje ozbiljno da me nervira! Mogao je stric i bolje da se oženi!

P.S. Srećan završetak ove priče plod je mašte autora. Život je sasvim drugačiji.

Izvor: Klotfrket

Dr Ranko Rajović: Kakvo je srpsko školstvo?

Već se decenijama meri trajanje muka naših ’jezičkih vlasti’, novinara i govorničkog plebsa oko izgovora reči kao što su vodoprivreda, televizija, parlament, Australija, samozaštita, asistent, poljoprivreda, Alesandra, Faludža, incident. Među onima koji su odlučili da treba da propišu kako se ove reči izgovaraju prevladava stav da se mora govoriti vodOprivreda, telEvizija, parlAment. Novinari javnog servisa i još ponekog medija se trude da se tome stavu povinuju. Drugi novinari i svi mi koji one prve slušamo, proživljavamo raspoloženja od napada besa do tuge i apatije. Svi mi, od jezičkih zakonopisaca preko novinara obeju vrsta do običnih korisnika jezika u svim ostalim situacijama govorimo vodoprIvreda, televIzija, parlamEnt (ovde će neki autoritet srpske akcentologije reći: nije, ja se i sebi obraćam sa ’asIstente’).

Dobronamerni posmatrač se prirodno pita: zašto uopšte ikad vodOprivreda, telEvizija, parlAment? Da li to čini jezik boljim sredstvom razmišljanja, komunikacije i čuvanja ideja? Da li neka jezička zajednica – prirodni govor nekog područja, ili prirodni govor neke društvene grupacije – reči navedenog tipa izgovara na takav način? Ne.

Razlog za nametanje ovih suludih obrazaca izgovora leži u pogrešnom razumevanju predmeta sopstvenog istraživanja. Ovi lingvisti (izvinjavam se svim stvarnim lingvistima) smatraju da je jezik skup pravila o tome gde se piše veliko slovo, gde se pomera akcenat, gde se mora reći s obzirom a ne obzirom, i da se jezik tako i uči: pamte se i primenjuju jednostavna pravila navedenog tipa. I pošto standardni jezik, usled upliva jezičkog inženjeringa prilikom odlučivanja šta jeste a šta nije deo standarda, predstavlja jednu vrstu veštačkog jezika, oni onda veruju da je standardni jezik skup onih pravila koja su oni sami propisali. Od prirodnog jezika, njega razlikuje viši stepen pravilnosti: prirodni jezik ume da odstupi od pravila, ali standard ne bi smeo.

Ovakva su pravila previše gruba, na preterano konkretnom nivou da bi se njima u potpunosti opisao jezik. Kada bi standardni jezik bio zasnovan samo na pavilima propisanim u literaturi, ni dvadeseti deo rečenica koje danas izgovaramo govoreći standardnim srpskim ne bismo mogli da sklopimo jer ne bismo imali dovoljno informacija. Na primer, nijedan priručnik o standardnom jeziku ne propisuje da kada koordiniramo dve jedninske imenice ženskog roda, glagol se slaže u ženskom rodu, a sa dve srednjeg roda u muškom: knjiga i olovka su prodate, pismo i penkalo su prodati (ne može pismo i penkalo su prodata). Tipova ovakvih situacija gde izbor donosimo ne na osnovu priručnika već na osnovu jezičkog osećaja je na hiljade. Nijedan jezik, pogotovu ne standardni, nije moguće u potpunosti opisati, još manje propisati. Kad se standard ne bi izvodio iz nekog živog dijalekta, on bi ostao nepotpun, i samim tim neupotrebljiv. Naši preskriptivni lingvisti ovoga nisu svesni.

Takođe, suprotno shvatanju naših lingvista, nauka se ne bavi propisivanjem, pa čak ni opisivanjem pravila. Nauka se bavi prepoznavanjem pravilnosti u svetu oko nas, i pitanjem zašto svet odlikuju baš te pravilnosti a ne neke druge. Kada nauka uoči pravilnost, a onda se susretne sa odstupanjima od te pravinosti, ona pokušava da sazna da li je pravilnost bila loše prepoznata, ili su odstupanja rezultat nekog dodatnog faktora koji prethodno nije uziman u obzir. U oba slučaja, nauka zamenjuje staru formulaciju pravilnosti novom.

Jedna od pravilnosti uočenih kod jednog broja dijalekata našeg jezika jeste da silazni akcenti (kao u Zorka i u kuća) kod najvećeg broja reči ne mogu stajati van prvog sloga u reči. Ova pravilnost rekonstruisana je kao rezultat promene koja je zahvatila ranije stanje. U ranijem stanju, naš jezik je imao samo dva silazna akcenta, i oni su se nalazili bilo gde u reči. Opšte stanje je bilo da se govorilo junAAk i svedOk. Onda se dogodila promena (o čijem uzroku još ne znamo dovoljno), koja je sve akcente koji su se mogli pomeriti pomerila za jedno mesto ka početku reči, i pritom ih pretvorila u uzlazne: jUnaak, svEdok. Tako smo od dva dobili četiri akcenta, dugi i kratki silazni i dugi i kratki uzlazni (mogu se ilustrovati imenima: Zorka, Stana, Milan i Miloš). Silazni su ostali samo tamo gde akcenti starog stanja nisu mogli da se pomere: onde gde su bili na prvom slogu.

Zakonopisci našeg jezika su ovo pretvorili u pravilo: silazni akcenti ne smeju da se izgovaraju van prvog sloga. Kada ih tamo nađeš, ti ih pomeri jedno mesto ka početku i pretvori u uzlazne. U rečima vodoprIvreda, televIzija, parlamEnt, svi mi izgovaramo silazne akcente van prvog sloga. Zakonopisci tu od nas očekuju da ih prevučemo ulevo i vozdvignemo u vodOprivreda, telEvizija, parlAment.

Postavljaju se sledeća dva pitanja.
Ako je jezik zaista pomerio sve akcente jedno mesto ulevo, kako to da ipak svi izgovaramo vodoprIvreda, televIzija, parlamEnt – zašto se i oni nisu pomerili?
Ako svi ipak izgovaramo vodoprIvreda, televIzija, parlamEnt, kako zakonopisci našeg jezika sebi objašnjavaju odluku da standardni jezik modeluju prema pavilu koje je previše jednostavno da obuhvati jeziču realnost?

Odgovor na prvo pitanje je da postoje dodatni faktori, i da oni određuju domene koje pomeranje akcenata nije pogodilo ili ih bar ne pogađa direktno i bez odlaganja. Te domene čine na primer neke reči koje su pozajmljene sa silaznim akcentom van prvog sloga (parlamEnt), ili neki tipovi složnica kod kojih drugi član, kao upravni element, ima silazni akcenat na prvom slogu (vodo_prIvreda). Ovaj tekst nije mesto za ozbiljniju naučnu analizu, odnosno za odgovor na pitanje zašto baš ove reči. Važno je da postoje dodatni faktori koji ograničavaju prvobitno uočenu pravilnost.

Svoje tvrdo držanje pravila i tamo gde ono ne odgovara pravilnostima uočenim u jezičkoj stvarnosti naši jezički autoriteti objašnjavaju na dva načina. Jedan je da njihovo pravilo ustvari odgovara pravilnosti, samo govornici jezika od nje odstupaju. Drugi je da je standard ionako veštački jezik pa može da istrpi i pravilo koje pojednostavljuje stvari, i kada to pravilo ne odgovara jezičkoj stvarnosti.

Prvo objašnjenje je besmislica. Analogija je recimo da je Ajnštajn rekao: merenja u fizici ne odgovaraju Njutnovim zakonima, ali to mora biti zato što priroda odstupa od svojih zakona, i stoga ćemo se držati Njutnovih zakona, ljuteći se na prirodu što ih se ona ne drži. Budući naučnik, Ajnštajn je potražio složenije, a jošuvek elegantne zakone kojima je obuhvatio preciznije izmerenu stvarnost. Slično tome, jedini uvid lingvistike u ono što jezik jeste dolazi od onoga što govornici jezika produkuju, i kako jezičke izraze ocenjuju. Ako govornici produkuju vodoprIvreda, televIzija, parlamEnt, a varijante vodOprivreda, telEvizija, parlAment ocenjuju kao neprirodne, onda je to stvarnost a ne odstupanje govornika od nje.

Drugo objašnjenje pruža prostor za debatu. Jednostavnije pravilo je lakše za učenje. Ako želimo da i govornici koji kod kuće usvajaju dijalekte udaljene od standarda mogu da nauče standard, možda ćemo im pomoći jednostavnijim pravilima. Ovo intuitivno prihvatljivo objašnjenje, nažalost se u realnosti pokazuje kao pogrešno. Osim što sam već pomenuo da jezik nije moguće opisati, pa ni veštački izgraditi, skupom grubih pravila ovog tipa, praktična je činjenica da ni Leskovčaninu, ni Piroćancu, ni Nišliji, ni Kruševljaninu nije lakše da nauči da kaže vodOprivreda, telEvizija, parlAment nego vodoprIvreda, televIzija, parlamEnt, bilo da ostale reči izgovara kako standard očekuje, bilo da to ne čini.

Postoji još jedan važan koren ovog naopakog pristupa. Srpska lingvistika, kao i lingvistike drugih bivših jugoslovenskih republika, ekstremno je, čak za jednu nauku bolesno hijerarhijski ustrojen sistem, nalik sistemu crkve. Reči ’svetih otaca’ Karadžića, Daničića, Belića, Stevanovića, Ivića prihvataju se kao dogma, i svako makar delimično neslaganje sa njima uzima se kao težak prekršaj koji zajednica ume strogo da kazni. Pritom, naučnici čiji položaj i uticaj su rezultat poltronske eksploatacije hijerarhije, a ne naučnih kapaciteta, vrlo često njihove stavove nekompetentno interpretiraju. I najveća glupost može se dobro prodati ako se pripiše jednom od ovih zaista velikih imena naše nauke o jeziku. U svakom slučaju, reči i stavovi navedenih autoriteta nedvosmisleno su nadređeni svakoj realnosti ponašanja govornika jezika. Ako je Daničić rekao da su se silazni akcenti van prvog sloga povukli jedno mesto napred i postali uzlazni, onda svaki govornik koji kaže vodoprIvreda, televIzija, parlamEnt, ujedno govori i protiv (inae pogrešnog interpretiranja) Daničića, i zajednica to mora da spreči.

Ovakvih problema ne bi bilo kada bi naša lingvistička zajednica smogla snage da shvati da je standardni jezik utoliko bolji, ukoliko ima manje veštačkih elemenata. Pogotovu veštačkih pravila. Drugim rečima, on je utoliko bolji ukoliko se više zasniva na živom jeziku. Standardizacija treba da se svede na prepoznavanje i opisivanje onoga jezika koji se sam uspostavlja prilikom komunikacije govornika različitih dijalekata. Veštačko u njemu može eventualno da bude biranje nekih varijanata kao standardnih, i obeležavanje drugih kao nestandardnih, tamo gde za istu gramatičku strukturu ili isti pojam postoji više načina realizacije. Ako neko kaže ’stajala je u izlog’, a neko drugi ’stajala je u izlogu’, lingvist može da veštački prelomi da samo druga opcija bude deo standarda. Ali same opcije moraju doći iz živog jezika. Reči vodOprivreda, telEvizija, parlAment ne dolaze iz živog jezika, a njihova upotreba nema ni validnog ’veštačkog’ lingvističkog opravdanja. I zato nam toliko smetaju.

Autor: Boban Arsenijević

Od istog autora pročitajte i O pozajmljenicama.

Izvor: inform-al.blogspot.rs

Izolovane tribalne zajednice su po pravilu vrlo male zajednice, do nekoliko hiljada ljudi. Njihova brojnost je uvek ograničena prirodnim okruženjem, ponekad i kulturom koja se u takvom okruženju razvije: žive na ostrvu koje može da nahrani ograničen broj ljudi (poput Sentinelaca), ili imaju kulturu jakih tabua, koja ograničava rast zajednice i kontakt sa drugim kulturama (poput naroda Xinga ili Piraha). U uslovima ograničene brojnosti, incest, kao i uzak opseg genetske varijacije, postaju neminovnost, čime se vraćamo na početnu tezu o neminovnoj incestoidnosti puritanizma.

Tuđe reči: uzmi sve što ti život pruža.

Puritanizam je incestoidan.

drustvo-mrtvojezicaraBraniti u svom jeziku upotrebu pozajmljenica, reči uzetih iz drugih jezika, isto je što i odrediti svojoj sestri da može imati decu isključivo sa vama. Istina, u našem jeziku i postoji izreka da brat sestri najbolje smesti, ali volim da mislim da se i ta izreka ne odnosi na imanje potomstva, već samo na epizodu zadovoljstva.

Praksa stvaranja potomstva isključivo u uskom krugu najbližih rođaka lišava zajednicu brojnih oruđa u borbi za opstanak. Ograničen broj genetskih kombinacija vodi ograničenom broju kombinacija fizičkih i fizioloških osobina, što za posledicu ima manju spremnost za suočavanje sa spoljnjim svetom, od mehaničkog rada do reakcije na parazite, bakterije i viruse. Analogija sa jezikom i kulturom je potpuna. Slično je i sa jezikom: jezik bez leksičke razmene sa drugim jezicima ograničen je na leksički fond nastao u jednom kulturnom kontekstu, koji na nove okolnosti može jedino da odgovori rogobatnim složenicama, ponekad ni njima.

Jezičke pozajmljenice po pravilu su kulturne pozajmljenice. Neki predmet, koncept, tehnologija, usvaja se od druge zajednice zajedno sa svojim imenom, ponekad i sa čitavim skupom reči koje se za nju vezuju. Na primer, kada jedna zajednica od druge usvoji tehnologiju plovidbe, ona usvoji ne samo reč za plovidbu, nego i za delove broda, tehnike njegove izrade, sredstva koja se koriste u izradi broda i njegovom upravljanju, tipove događaja i procedura sa kojima se tokom plovidbe srećemo. Kada usvoji tehnologiju kompjutera, onda usvoji i po jedan ili više termina za hard disk (hard drajv), za softver (program), monitor (ekran), resetovanje (butovanje)…

Protivnici upotrebe jezičkih pozajmljenica obično ne ekspliciraju svoj stav po pitanju kulturnih i tehnoloških pozajmljenica. U slučaju da nemaju ništa protiv toga da koristimo softver, već samo protiv reči kojom ga zovemo, oni zagovaraju praksu koja bi značajno usporila osvajanje novih tehnoloških sadržaja. Pozajmljenice omogućuju direktno i brzo preuzimanje tehnologije. Svako drugo rešenje vodi usporavanju i razvijanju otpora prema usvajanju. Još ozbiljniji problem je to da su i same jezičke pozajmljenice, sama pozajmljena reč, gramatička struktura, gramatičko obeležje, zapravo svojom prirodom i kulturne pozajmljenice, i tehnološke pozajmljenice. Onaj ko se protivi upotrebi pozajmljenica zapravo se neminovno protivi kulturnom i tehnološkom transferu.

Protivnci svih vrsta transfera među zajednicama i kulturama suočavaju se sa mnogo većim skupom problema, od kojih su meni ovde zanimljiva dva. Jedan je bazični problem sa definisanjem i odvajanjem svoje zajednice. Koja je to zajednica o kojoj je reč, i kako je odvojiti od drugih (jer svaki kontakt vodi razmeni)? U slučaju Srbije, da li su to svi Srbi svuda (I oni u Čikagu? Kako njih izolovatii?), da li je to srpska etnička zajednica u Srbiji, da li su to svi građani Srbije? Svaka verzija ima svoje probleme, od toga kako izolovati jednu grupu ljudi koja živi izmešano sa drugima, do toga kako primorati sve njene članove da prihvate vašu (pogubnu) ideju. Na praktičnom planu, ovaj stav ima još veći problem u tome da pod postojećim okolnostima uspešno sprovođenje takve izolacije vodi i potpunom nestanku zajednice, usled nemogućnosti da se takmiči sa drugim zajednicama.

Ali uzmimo da nijedan od ovih problema ne postoji. Uzmimo da postoji zajednica čistih Srba, sa svim kulturnim, ideološkim i geopolitičkim uslovima da se uspešno i potpuno očisti od svih ikad usvojenih kulturnih pozajmljenica i izoluje od drugih zajednica. Kakav bismo rezultat dobili? Rezultat bi bio jedno od onih plemena koja žive u Amazoniji ili na nekom pacifičkom ostrvu, koja hiljadama godina nisu imala kontakt sa drugim ljudima, i žive u skladu sa prirodom. Iskreno, ovo ne zvuči nimalo loše: direktna razmena sa prirodom, solidarnost, nepoznavanje pojmova kao što su siromaštvo, nacionalizam, zagađenje. Kraći životni vek, više muke oko opstanka, čak i mogućnost da nam nametnuti kontakt donese fatalne epidemije ili da nas neko lovi i odvodi kao roblje, cena su koju bih rado platio za život izvan korporativnog kapitalizma.

Izolovane tribalne zajednice su po pravilu vrlo male zajednice, do nekoliko hiljada ljudi. Njihova brojnost je uvek ograničena prirodnim okruženjem, ponekad i kulturom koja se u takvom okruženju razvije: žive na ostrvu koje može da nahrani ograničen broj ljudi (poput Sentinelaca), ili imaju kulturu jakih tabua, koja ograničava rast zajednice i kontakt sa drugim kulturama (poput naroda Xinga ili Piraha). U uslovima ograničene brojnosti, incest, kao i uzak opseg genetske varijacije, postaju neminovnost, čime se vraćamo na početnu tezu o neminovnoj incestoidnosti puritanizma.

Pozajmljenice čuvaju jezik, bez njih bi mogao nestati.

Paradoks jezičkog nacionalizma i puritanizma je u tome da on ne teži ovakvom rezultatu na planu kulture, već potpuno suprotnom. Jezički nacionalizam i puritanizam želi jezik koji isključivo rečima proverenog porekla može da odgovori zahtevima samog fronta tehnološkog razvoja. On želi da u čistoj formi pobedi u utakmici naroda. On želi hiljade Tesla i Pupina, ali u državi jednog naroda i samo čistim rečima njegovog jezika. I kad kažem ’paradoks’, naravno, samo izbegavam da napišem ’glupost’.

Zamislimo jezik koji uspešno usvaja tehnološka dostignuća bez usvajanja reči koje uz njih idu. Jezik koji za svaki termin u domenu usvojene tehnologije pronalazi svoju reč. I gde to nalaženje svoje, čiste reči ne usporava tehnološku razmenu. Kako bi taj jezik izgledao? Najpre se moramo upoznati sa nekim univerzalnim osobinama jezika, osobinama koje pokazuju svi jezici poznati nauci.

Jedna od univerzalnih osobina jezika jeste proces gramatikalizacije. Svi jezici sveta podležu ovom procesu. Gramatikalizacija se odnosi na težnju punoznačnih reči jednog jezika – reči koje označavaju konkretne pojmove (imenica, glagola, prideva, priloga) da gube svoje pojmovno značenje i svode se na funkcionalne reči – reči koje pre svega služe gramatičkoj svrsi (predloge, pomoćne glagole, zamenice, funkcionalne partikule). Na primer, u našem jeziku je u toku prelazak konstrukcije ’u vezi’, gde imenica ’veza’ traži dopunu sa predlogom ’sa’ (’u vezi sa tim’) u predlog ’uvezi’ koji traži dopunu u genitivu (’uvezi toga’). Opšti efekat ovog procesa je umanjenje fonda punoznačnih reči jednog jezika.

U isto vreme, svaka zajednica se neprestano menja, i neki predmeti i pojmovi nestaju iz njene stvarnosti. Sa njihovim nestajanjem, nestaju i reči koje su za njih korišćene. Najpre postaju arhaične, a zatim se zaboravljaju i potpuno gube. I ovo je prirodni proces u jeziku, i to sa istim efektom kao i gramatikalizacija: on neprestano umanjuje leksički fond jednog jezika.

Deo promena kroz koje zajednica prolazi jeste i usvajanje novih tehnoloških i drugih kulturnih sadržaja, i potrebne su joj nove punoznačne reči da ih označi. Dakle, dok sa jedne strane život zajednice neprestano od jezika traži nove reči, on sam, usled svog unutrašnjeg ustrojstva i društvenih i kulturnih procesa, konstantno istanjuje svoj leksički fond. Jedno se rešenje očigledno nameće: kombinujmo morfeme koje prežive, gradimo nove reči slaganjem postojećih morfema svog jezika.

Ovo je rešenje za kojim poseže većina purističkih lingvističkih etablišmenta. Tako su nastali zrakomlati, tjelospojke, kostolomi, pa i novogovori i novozbori. Ali, ovo rešenje nije dovoljno dobro, jer ono stvara isključivo nove reči koje se sastoje iz dva ili više elemenata, ali ne stvara nove elemente. Ono ne rešava problem osipanja vokabulara na planu prostih elemenata. Ujedno, ono značajno povećava prosečnu dužinu reči u jeziku, još drastičnije prosečne rečenice. Jezik se dovodi u situaciju da probije prag ekonomičnosti upotrebe, što može voditi i nestanku. Naravno, neke nove složene reči, obično one koje se češće koriste, u procesu jezičke promene će se ’fonološki pohabati’ i postati proste. Ali ovaj proces traje predugo da bi obezbedio potrebnu brzinu obnovljivosti leksičkog fonda u uslovima ubrzanja društvenih promena i razmena koje odlikuje poslednjih nekoliko milenijuma postojanja čovečanstva.

Rešenje dolazi iz samog problema: ubrzane promene i razmene zasnivaju se na intenzivnom kontaktu, a on omogućuje i intenzivno pozajmljivanje leksičkog materijala. Ovo je zapažanje od koga smo i krenuli: leksička razmena je slepi putnik tehnološke razmene. Ali sada je vidimo iz drugog ugla: ona spašava jezik od gubitka koraka sa promenom u kulturi i društvu. Pozajmljenice se usvajaju kao proste reči, jer i kada to nisu, njihovi elementi nisu elementi ciljnog jezika. Jezik-pozajmljivač ih prepoznaje kao proste. Zato one direktno proširuju fond njegovih elementarnih leksičkih jedinica. Zahvaljujući pozajmljenicama, i jezici malih zajednica i kultura opstaju uprkos pritisku onih većih. Jezik opstaje kroz svoju gramatiku, kroz svoje funkcionalne reči, a punoznačne su mu reči potrošna roba. Dok god reč kompjuter menjamo po padežima, i koristimo je npr. uz novogramatikalizovani domaći predlog ’pomoću’ mi ne ugrožavamo svoj jezik uzimajući je. Naprotiv – spašavamo ga.

Još neke zablude

Puritanci većinom protestuju protiv novijih pozajmljenica, neposredno pošto su pozajmljene. Oni nastupaju pod pretpostavkom da ono što nije pozajmljeno poslednjih godina čini autentični leksički fond datog jezika. Kada pogledamo u leksički fond našeg jezika, vidimo slojeve pozajmljenica: danas se gradi engleski sloj, prethodno je nastao nemački, pre njega francuski, pre toga rusk(oslovensk)i, pre toga turski, pre njega grčki… Na kraju čeka otvoreno pitanje nastanka indoevropkog leksičkog korpusa, koji se verovatno dobrim delom takođe rodio u razmeni među plemenima koja su činila prvobitni indoevropski blok. Leksički fond našeg jezika u aktivnoj upotrebi nema više od jedne trećine nepozajmljenih punoznačnih morfema, računajući da u njih spadaju i ranoindoevropski koreni.

Zapravo, da jezik nema sklonost leksičkom pozajmljivanju, pitanje je da li bi se ikad on sam, a time i čovekov kognitivni aparat, razvili do nivoa homo sapiensa. Vrlo je moguće da bez pritiska novopozajmljenih reči u nekom periodu pre sto hiljada godina naš leksikon ne bi dosegao razmere koje ima, i da time naš memorijski aparat, kao ni mehanizam pretraživanja i procesiranja ne bi uznapredovali dalje od nivoa koji prepoznajemo kod životinja sa bazičnim sistemima komunikacije.

Umereni puritanci su protiv pozajmljivanja samo kada naš jezik već ima reč za neki pojam. Razlog kojim se vode je da tada pozajmljena reč ne popunjava nikakvu prazninu. Ovo gledište zanemaruje da je sinonimija još jedna pojava koja karakteriše sve poznate jezike. Sinonimija ima svoju svrhu u jeziku – od markiranja registara (razgovaramo li sa prodavcem na pijaci ili sa voditeljom Dnevnika) do izdvajanja tananih razlika u značenju (sinonimne reči međusobno nikad nisu potpuno ekvivalentne). Jeziku je ponekad potreban sinonim. Pozajmljivanje nikada nije bez potrebe. Ponekad ta potreba oslikava negativnu društvenu pojavu (npr. kada se strana reč koristi kao refleks kompleksa niže vrednosti u odnosu na kulturu iz koje dolazi), ali i tada cilj reakcije ne treba da budu strane reči već sam kompleks niže vrednosti.

Jedan od razloga za proganjanje pozajmljenica je i strah da bi one mogle da promene gramatički sistem našeg jezika. Ne postoji nijedan dobar razlog da se promena gramatičkog sistema jednog jezika posmatra kao nešto negativno. U pitanju je još jedna, možda i najdublja, univerzalna osobina jezika: da je konstantno u promeni. On se menja nezavisno od toga pozajmljuju li se ili ne strane reči. Ako i postji dovoljno jako sredstvo da zaustavi promenu u jeziku, kao što je to sakralizacija, sa prestankom menjanja jezik će prestati i da živi – o tome jasno govori sudbina latinskog jezika. Identitet jezika, ukoliko je u pitanju autentična vrednost, zagarantovan je kontinualnošću njegove promene, i nije ugrožen time da promenu delimično usmerava i materijal drugog jezika.

Ako pozajmljena reč inficira naš jezik tuđim identitetom, ukoliko ugrožava izvornost i čistotu identiteta nas samih kao govornika jezika, zašto onda srpski nacionalisti ne likuju nad time da su druge etničke zajednice prigrlile isti jezik i nazvale ga svojim imenima? Zašto se, naprotiv, ljute, i traže da Hrvati za standard uzmu kajkavski ili čakavski? Zato što kod ideologije logika ne igra nikakvu ulogu – ona se lomi i prilagođava ideološkom cilju. Zato jezičkom puritanizmu i nacionalizmu i ne smeta što pati od materijalnih grešaka i logičkih nekoherentnosti. Jezik tu nije ni predmet ni cilj, on je samo sredstvo za formulisanje nejezičkih stavova i za realizovanje nejezičkih ciljeva.

Autor: Boban Arsenijević

Izvor: blog.b92.net

„Sve su odrasle osobe nekad bile deca. (Ali se malo njih toga seća.)”

„Odrasle osobe nikad ništa ne razumeju same, a decu zamara da im sve uvek iz početka objašnjavaju.”

„Dugo sam živeo među odraslima. To nije bitno popravilo moje mišljenje o njima.”

„Odrasli vole brojeve. Kad im pričate o nekom svom novom prijatelju, nikad vas ne pitaju o onom što je bitno. Nikad vam ne kažu: Kakav je zvuk njegovog glasa? Koje igre najviše voli? Skuplja li leptire?  Pitaju vas: Koliko ima godina? Koliko ima braće? Koliko je težak? Koliko mu otac zarađuje? I tek tada veruju da su ga upoznali. Ako odraslima kažete: Video sam lepu kuću od ružičaste cigle s muškatlama u prozorima i golubovima na krovu…, oni neće moći da zamisle tu kuću. Njima valja reći: Video sam kuću od sto hiljada franaka. Tada će uzviknuti: Kako je lepa! (…) Takvi su oni. Ne valja se zato na njih ljutiti. Deca moraju mnogo toga da praštaju odraslima. No mi koji razumemo život, mi, naravno, ne marimo za brojeve!”

„Mnogo je teže suditi samom sebi nego drugima. Ako uspeš sebi dobro da sudiš, znači da si pravi mudrac.”

„Na idućoj planeti živeo je neki pijanac. Ta poseta beše vrlo kratka, ali je duboko rastužila Malog Princa. Šta ti tu radiš?, upita on pijanca, koga nađe kako ćutke sedi pred gomilom praznih i gomilom punih boca. Pijem, odgovori pijanac turobno. Zašto piješ?, upita ga Mali Princ. Da zaboravim, odgovori mu pijanac. Šta da zaboraviš?, raspitivao se Mali Princ, koji ga je već žalio. Da zaboravim da se stidim, priznade mu pijanac, obarajući glavu. Čega se stidiš?, raspitivao se Mali Princ, koji je želeo da mu pomogne. Stidim se što pijem!, završi pijanac i zauvek utonu u ćutanje. I Mali Princ pobeže zbunjen. Odrasli su zaista veoma, veoma čudni, reče on u sebi dok je putovao.”

Gde su ljudi?, nastavi, napokon, Mali Princ. Čovek je usamljen u pustinji…. Čovek je usamljen i među ljidima, dobaci zmija.”

„Ljudi nemaju mašte. Ponavljaju ono što im se kaže.”

Šta to znači pripitomiti? To je nešto već odavno zaboravljeno, objasni lisica. To znači uspostaviti veze. Uspostaviti veze? Naravno, potvrdi lisica. Ti si za mene još uvek samo dečak sličan stotinama hiljada drugih dečaka. I nisi mi potreban. A ni ja tebi nisam potrebna. Ja sam za tebe tek lisica nalik na stotine hiljade lisica. Ali ukoliko me pripitomiš, bićemo stvarno potrebni jedno drugom. Ti ćeš za mene biti jedini na svetu. Ja ću za tebe biti jedina na svetu.

„Ljudi više nemaju vremena da bilo šta upoznaju. Oni kupuju već gotove stvari kod trgovaca. Ali kako ne postoje trgovci prijateljima, ljudi više namaju prijatelja.”

„Evo moje tajne. Vrlo je jednostavna: čovek samo srcem dobro vidi. Bitno je očima nevidljivo.”

„Ali oči su slepe. Treba tražiti srcem.”

„Ono što je važno ne vidi se.”

„Za vas, koji isto tako volite Malog Princa, kao i za mene, sve na svetu se menja ako je negde, bogzna gde, neka ovca koju ne poznajemo pojela jednu ružu ili nije… Pogledajte nebo. Zapitajte se: Da li je ovca pojela ružu ili nije? I videćete kako se sve menja… A nijedna odrasla osoba neće nikada razumeti da je to toliko važno.”

Andrićevi citati koji se pamte celog života>>

Kada se u reči nađu u dodiru dva suglasnika različite zvučnosti, prvi u izgovornom nizu se prilagođava drugome. Drugi suglasnik od dva u neposrednom dodiru svojom artikulacijom utiče na prvi, pa se ovo jednačenje u fonetici naziva regresivna asimilacija suglasnika po zvučnosti.

Pravi suglasnici, po artikulaciono-akustičnom elementu zvučnost / bezvučnost podeljeni su u parove čiji se članovi artikulaciono-akustički razlikuju samo po zvučnosti.

Zvučni suglasnici:     B, G, D, Đ, Ž, Z, DŽ

Bezvučni suglasnici: P, K, T, Ć, Š, S, Č, F, H, C

Suglasnici F, H, C nemaju svoje zvučne parnjake.

Podela suglasnika u srpskom jeziku>>

U situaciji kada se zvučni nađu pred bezvučnim suglasnicima – pretvaraju se u svoje bezvučne oponente, i obrnuto, kada se bezvučni nađu pred zvučnim suglasnicima – pretvaraju se u svoje zvučne oponente.

vrabac – vrapca; top – tobdžija

beg – bekstvo; burek – buregdžija

nazadak – nazatka; svat – svadba

žeđ – žećca

držati – drška

naručiti – narudžbina; papuča – papudžija

Bezvučni suglasnici F, H, C ispred zvučnih suglasnika ostaju nezamenjeni jer nemaju svojih zvučnih parnjaka: Vrhbosna, Salihbegović. Naravno, pred njima će zvučni suglasnici biti zamenjeni svojim bezvučnim alternantima: pothraniti, rasformirati, iscureti.

Ispred sonanata (glasnika), koji su zvučni, ali – sa osobinama vokala, bezvučni suglasnici se neće zamenjivati svojim zvučnim alternantima: sjediniti, smrviti, slika, svojstvo, tvorba, tvrditi, tresti, pričati. Sa svoje strane, ni sonanti takođe ne menjaju svoju zvučnost kada se nađu pred bezvučnim suglasnicima: krst, rt, Janko, šampanj, cink, stranka, slamka, poljski.

Naš pravopis predviđa i neke izuzetke.

U pisanju, zvučno D ostaje neizmenjeno bezvučnim alternantom T ispred bezvučnih S i Š, i to u svim položajima u reči: odsustvo, a ne otsustvo; predsednik,  a ne pretsednik niti precednik; sredstvo, a ne sretstvo; predškolski, a ne pretškolski; odšetati, a ne otšetati; podšišati, a ne potšišati itd.

U pisanju, zvučno Đ ostaje neizmenjeno bezvučnim alternantom Ć u položaju ispred nastavka -stvo: vođstvo, a ne voćstvo.

Neizmenjeni ostaju i zvučni suglasnici pred bezvučnim, i obrnuto, kada se nalaze na kraju prefiksa, ili reči u složenicama u kojima bi dosledna zamena odgovarajućim alternantima uticala na značenje reči: predturski, a ne pretturski niti preturski; podtekst, a ne pottekst niti potekst; postdiplomski, jurisdikcija, adherentan i sl.

Do odstupanja dolazi i u pisanju nekih stranih imena i prideva od njih izvedenih: Vašington, a ne Vašinkton, vašingtonski; Pitsburg itd.

Čitajte o najčešćim jezičkim nedoumicama u srpskom jeziku OVDE.

Gramatika srpskog jezika za gimnazije i srednje škole, Živojin Stanojčić, Ljubomir Popović

Do alternacije koja se zove gubljenje suglasnika najčešće dolazi na granici između prefiksa i korena ili na granici predsufiksalnog dela osnove i sufiksa.

Kada se dva ista suglasnika, na granici osnove i sufiksa ili prefiksa i osnove, nađu jedan do drugog, svode se na jedan: rus + ski = ruski, bez zuba = bezub, od + deliti = odeliti.

Često takva dva suglasnika nastaju usled jednačenja suglasnika po zvučnosti ili po mestu izgovora: ped + deset = peddeset = pedeset, šest + deset =šesddeset = šezddeset = šezdeset, bez stida = besstidan = bestidan, raz + žalostiti =ražžalostiti = ražalostiti, iz + šetati = isšetati = iššetati = išetati.

Izuzetak od ovog pravila je superlativ od prideva koji počinju na j: najjači, najjeftiniji, najjasniji i sl.

Udvojeni suglasnik zadržava se i u nekim novijim prefiksalnim tvorenicama, gde bi se svođenjem na jedan glas zamaglilo značenje prefiksa: protivvrednost, preddržavni, transsibirski, superrevizija i sl.

Na granici predsufiksalnog dela osnove i sufiksa suglasnici tse gube ispred afrikata c, č, dž, ć, đ: otac, otca, oca; zadatak, zadatci, zadaci; predak, predci, preci; govedo + če = govedče = goveče; sladoled + džija = sladoleddžija…

Mnoge tročlane suglasničke grupe svode se na dvočlane time što se td gube ako si ispred njih strujni suglasnici s, z, š ili ž a iza njih suglasnici b, k, l, lj, m, n ili nj. Ako odbacimo retke ili zastarele reči, ovo pravilo se svodi na grupe stn, stl, stk, stm, zdb, štn, koje gube t, odnosno d, kao u častan, časna, časno; vesnik (od vest + nik); zalistak, gen. zaliska, mn. zalisci…
Podela suglasnika u srpskom jeziku>>>

Predrag Piper, Ivan Klajn, Normativna gramatika srpskog jezika, Matica srpska, Novi Sad, 2014.

Sedmog oktobra 1908. godine Anđa Petrović, sestra slikarke Nadežde Petrović i pesnika i pisca Rastka Petrovića, devojka čiju je lepotu Ivan Meštrović ovekovečio u karijatidama na spomeniku Neznanom junaku na Avali – uputila je Lavu Nikolajeviču Tolstoju pismo u kojem ga kao „apostola ugnjetenih” moli da „ustane u zaštitu Srba”, da se svojom „spasilačkom rečju” zauzme u Rusiji i pred Evropom za nepravedno ugroženu Bosnu i Hercegovinu.

To pismo, sačuvano u Tolstojevoj zaostavštini, zaslužuje da bude navedeno u celini.

Presvetlom grofu Tolstoju, filozofu i piscu!

Volela bih iznad svega da imate dovoljno strpljenja da ovo pismo pročitate do kraja.

Obraćati se Vama, filozofu i geniju XX veka – velika je smelost od jedne Srpkinje. Oprostite mi, uvaženi apostole ugnjetavanih. Vi koji umete da praštate i učite ljude pravičnosti i milosrđu, nemojte odbiti molbu Vašim sledbenicima. Vi ste mi ulili hrabrost da se obratim Vama molbom naše male zemlje, Vama – poborniku hrišćanske čovečnosti.

Usuđujem se da Vam pričam o ranama koje tište Srbe, i da molim za reči utehe u ime svekolike srpske mladeži. Vaša reč je za rusko javno mišljenje glas apostola. Zato izgovorite tu spasonosnu reč, smekšajte srce svog naroda prema malom balkanskom narodu koji se nalazi u ropstvu otimača. Podignite glas za slobodu Bosanaca i Hercegovaca! To su Srbi, to su Južni Sloveni, to su ljudi koji su se vekovima borili za očuvanje svoje samobitnosti.

Mi, Srbi, shvatamo sada, bolje no ikad, da stojimo pred ponorom koji nas tajanstveno vuče u svoje dubine. Na njegovom dnu nejasno svetluca zračak – da li izbavljenja, da li smrti; i mi se moramo baciti u taj ponor sa parolom „Sloboda ili smrt”; i obresti se između užasa i spasenja.

Pa ipak, Oče, mi smo – poput lavova koje su lovci okružili ognjenim obručem – ispunjeni neustrašivošću i spremni da na oltar otadžbine položimo svoj život i sve svoje imanje, ostajući do poslednjeg daha verni domovini.

Mi moramo razrušiti zidove naše tamnice, koji nam pregrađuju put u slobodu i ka ostvarenju naših stremljenja; snage neprijatelja jače su od naših, dušmanin je neumoljiv prema jecajima i patnjama svojih robova, a mi ipak ne [ćemo da] klonemo duhom. U zagušljivom vazduhu tamnice mi se ne možemo boriti za plemenite hrišćanske ideale, a sva naša bodrenja bila bi uzaludna maštanja, traženje izmišljenog sveta gde nema stradanja i poniženja.

Danas u celoj raskomadanoj zemlji nema nijednog Srbina koji ne bi odlučno zahtevao rat s Austrijom i oslobođenje Bosne i Hercegovine.

Srbi se nikad nisu plašili rata, jer su uvereni da u borbi rastu snage i da patriotski polet sam ukazuje put i pravac svim zbivanjima proisteklim u toku borbe. Neka osporavaju Srbima sposobnost za društveni život, neka nam pripisuju svekolike poroke (nama, a ne Nemačkoj sa njenim intrigama usmerenim na naše uništenje) – nijedan narod nije znao za veće oduševljenje i veću spremnost na žrtvovanje sebe nego Srbi, koji su se vekovima borila protiv neprijateljskih intriga i najezda.

Sada je nastupio jedan od najkritičnijih trenutaka, kada se Srbi nalaze u iščekivanju odluke kulturne Evrope na kongresu velikih sila.

Rusija ćuti! To strašno ćutanje može da staje života ceo narod. Je li mogućno da je velika Rusija postala krvnik i uzročnik propasti nevinih Slovena? Pa gde je istinski humanizam? Gde je čovekoljubivo, filantropsko, ujedinjenje kulturnih naroda, ako se ne čuje nijedan glas u zaštitu Južnih Slovena od germanske najezde?

Nije li istina da se taj humanizma javlja samo u odnosu na primitivne narode Azije i Afrike, propovedajući divljacima hrišćansko milosrđe, u isto vreme kada se na jugu Evrope mirno dopušta uništavanje celog naroda koji ima vekovnu istoriju i kulturu. Taj narod uništava se samo zato što pljačkašla Evropa nastavlja da vodi tajnu politiku i što Rusija štiti jedino interese Bugara – potomaka tatarskih došljaka.

Rusija ćuti, jer je Bugarska, pod njenim starateljstvom, već dobila nezavisnost, a Srbi neka ginu. Možemo li mi računati na pomoć Engleza i Nemaca koji, u suštini, žele slabljenje slovenstva?

Engleska se više od drugih protivi aneksiji Bosne i Hercegovine, ali ne zato što se krnje interesi Srba, nego zato što ona hoće da zadovolji svoju saveznicu Tursku. Sve zemlje koje su poboljšale svoje odnose sa Turskom jesu na dobitku. Za Bugarsku se to izrazilo u aneksiji Rumelije; Grčka je dobila Krit; Austrija – srpske pokrajine Bosnu i Hercegovinu. A Srbija zbog svoje lojalnosti nije dobila ništa. Takvi su bili ciljevi evropske politike. Turska se pokazala kao vrana ukrašena tuđim perjem, ali ovoga puta su se i druge ptice grabljivice odenule u tuđa perja. A Srbija je morala da stane na stranu očerupane Turske, svog bivšeg neprijatelja.

Strašno je kada se u kulturnom veku mora prolivati krv za svoja prava. Neka Evropa čuva interese germanskih naroda u Turaka, a herojska Srbija će bez straha krenuti u rat.

Ako je u pitanju zaštita stremljenja ka ujedinjenju, bolje je poginuti braneći od razbojnika svoje interese. Austrijska vojska će na primeru savezničke armije Srbije i Crne Gore još jedanput videti šta znači braniti otadžbinu a šta znači poći u lov na tuđe dobro.

Junačka smrt koja će pokositi sve do jednoga, ili sloboda nezavisnoj srpskoj zemlji! Čak i ako milost Svevišnjeg napusti srpsku vojsku na bojištu, neprijatelj neće uspeti u Srbiji da lako prekorači prag domova naših: još neispitane sile srpskih žena ispoljiće se u osveti za smrt očeva i braće.

I neka vo vjeki vjekov ostane sveta uspomena na poslednje dane kraljevstva koje je izgrađeno na razvalinama moćnog balkanskog carstva, dostojnog velikog velikih predaka srpskog naroda.

Ja sam Vam otvorila dušu, pišem ono što je krvavim slovima zapisano u srcu svakog Srbina; svoje nade u Vaše simpatije prema Srbima ja rado poveravam hartiji koja, možda, nikad neće dospeti u ruke Vaše Milosti.

Ali ako primite ovo pismo, nemojte ga odbaciti zato što će Vam naš jezik biti nerazumljiv; nemojte prezreti oduševljenje i ushićenje koje sam osetila u srcu obraćajući se Vašoj Preuzvišenosti.

Daj, Bože, da je kao plod moga pisma srpski narod stekao još jednog prijatelja u ličnosti proslavljenog pisca Lava Tolstoja.

Neka mi Vaša Preuzvišenost oprosti moju smelost i primi bezgranično poštovanje mlade Srpkinje, ispunjene ljubavlju prema otadžbini i željom da ceo svet bude prožet osećanjima za malenu Srbiju.

Beograd, 7. oktobar 1908. g. 

Anđa Petrović

O sadržini Anđinog pisma Tolstoja je obavestio njegov lekar i sekretar Dušan Petrovič Makovicki. Tolstoj je Makovickom odmah izdiktirao odgovor. U pismu je „mladu Srpkinju”, zadivljen njenim rodoljubljem, zamolio da mu pošalje svoju fotografiju.

Postoji čitava priča o Anđinoj prepisci s ruskim piscem. Nju je svojevremeno ispričala Radmila Bunuševac.

Kada je jednoga novembarskog prepodneva poštar doneo pismo i paket, majk Anđina nalazila se u dvorištu. Čuvši da je pošiljka iz Rusije, stala je ubeđivati poštara da je došao na pogrešnu adresu: „Ali kažem vam da to nije ovde… Mi u Rusiji nemamo nikoga ko bi sada mogao da nam piše… Potražite po Beogradu. Ima još ovakvih imena.”

 Srećom, našla se tu Anđa i uzela poštu. U paketu su bile Tolstojeve knjige, i odgovor. Pažljivo je pročitala pismo.

Makovicki, koji je na kraju pisma ostavio i svoj potpis, prenosio je, pored ostalog, mladoj Srpkinji: „Molio je je Lav Nikolajevič da Vam napišem da baš onda kad nam izgleda da je sve izgubljeno, tek tada počinje pravi život.”

(…)

U Tolstojevom Dnevniku  od 26. oktobra 1908. nalazimo:

Počeo samo da pišem srpsko pismo.

Četiri dana docnije beleži:

Juče sam spavao malo, a od jutra svojski pišem o Srbima.

Drugog novembra:

Juče sam se bavio – srpskim člankom. Završavam.

Rad Tolstojev O prisajedinjenju Bosne i Hercegovine Austriji prvi put je objavljen u četiri nastavka. Počinje rečima:

Jedna Srpkinja obratila mi se pitanjem šta mislim o pripajanju Bosne i Hercegovine Austriji, koje je izvršeno ovih dana. Ja sam joj odgovorio kratko, ali ću tim povodom što mogu jasnije i podrobnije izneti svoje mišljenje o tom događaju onima koje to može interesovati.

(…)

Jovan Pejčić, Profil i dlan

Tolstoj i Srbi>>

Fotografija: 3denglish.com.ua

Najstariji podatak koji se u srpskoj periodici može naći o Lavu Nikolajeviću Tolstoju (1828–1919) potiče iz 1867. godine.

U nepotpisanome članka Slovenska književnost (ruska), Svetovid – centralni list za prosvetu, novosti, trgovinu i modu, koji je 1852. pokrenut u Temišvaru, jedno vreme izlazio u Beču a šezdesetih se godina preselio u Beograd – Tolstojevo ime navodi u skupu najistaknutijih ruskih pisaca devetnaestog stoleća.

Prvi od Srba koji je o svom susretu sa Tolstojem ostavio pouzdano svedočanstvo bio je izvesni naš žurnalista M. Bojović.

Zbilo se to u Moskvi 22. februara 1901. godine, na dan objavljivanja odluke Svetog Sinoda kojom je Tolstoj izopšten iz Ruske pravoslavne crkve.

I u naše dane, kao kazna Božija, javio se novi lažni učitelj, grof Lav Tolstoj, u svetu poznati pisac, po rođenju Rus, po krštenju i vaspitanju pravoslavac; grof Tolstoj sablažnjen ohološću uma svojega, bezočno je ustao na Gospoda i Hrista Njegovog i na Njegovo sveto dobro, i odrekav se javno preds vima matere Pravoslavne crkve, koja ga je othranila i vaspitala, posvetio je svoj književni rad i dani mu od Boga dar širenju u narodu učenja protivnog Hristu i Crkvi, i uništenju u razumu i srcima ljudi otačastvene vere, vere pravoslavne, u kojoj su živeli i spasavali se naši preci, i na kojoj se do sada održavala i jačala sveta Rusija… (…)

Pročitavši tekst odlučenja, s primerkom Službenoga glasila Ruske pravoslavne crkve u kojem je izopštenje objavljeno – ovako se, sedam godina kasnije, seća M. Bojović.

Ja sam pohitao u Hamovkino, u stan Tolstog, i kad sam došao tamo i stari sluga grafa skinuo mi kaput, u trpezariji, kroz koju sam imao proći, našao sam gomilu studenata i nekoliko mladića i pred njima suprugu Lava Nikolajeviča – Sofiju Andrejevnu, koja je nešto čitala a svi su je pažljivo slušali.

Tolstoj kakvog nismo poznavali >>

Sofija Andrejevna namah zastade i ošto me pogleda. Jedva sam uspeo da joj se poklonim, i ona mi samo reče: „Soba Lava Nikolajeviča je levo, molim, idite tamo. On nije tu, no sad će doći. Pričekajte ga.”

I odmah je produžila svoje čitanje. Iz sobe gde sam ostao da čekam Lava Nikolajeviča lepo sam čuo njen glas i raspoznavao njene reči, no smisao onoga što je ona čitala nikako nisam mogao uhvatiti. Docnije sam doznao da je ona čitala svoj čuveni odgovor Sinodu, odnosno odlučivanja Lava Nikolajeviča od Pravoslavne crkve.

Odjednom se brzo otvoriše vrata i u sobi se pojavi mala, staračka figura Lava Nikolajeviča. On je bio u ruskom tulupu (bundici), opasan seoskim pojasom i u čizmama. Sa mladićkom brzinom, on se otpasa, skide tulup i pozdravi se sa mnom.

„Došli ste nasigurno da me pitate o ovom aktu Svetog Sinoda?”

„Sasvim tačno, Lave Nikolajeviču.”

 

Jovan Pejčić, Profil i dlan

Fotografija: flipboard.com

Sibilarizacija (druga palatalizacija) predstavlja alternaciju kc, gz, ispred samoglasnika i.

Do sibilarizacije dolazi u sledećim slučajevima:

  • u množini imenica muškog roda sa osnovom koja se završava na –k, -g, -h: radnik – radnici, đak – đaci, metak – meci (od *metci), bubreg – bubrezi, filolog – filolozi, orah – orasi itd.;
  • u dativu-lokativu imenica na –ka, -ga, -ha: reka – reci, daska – dasci, biblioteki – biblioteci, briga – brizi, noga – nozi itd.;
  • u imperativu glagola pecipecite (osnova pek-), strizi, strizite (osnova strig-), vrsi, vrsite (osnova vrh-) itd.;
  • kao rezultat tvorbe nekih nesvršenih glagola od svršenih: micati (od maknuti), dizati (od dići, dignuti) itd.

 

Žurki ili žurci?

O pravoj palatalizaciji pročitajte OVDE.