У новије време, посебно у језику средстава јавног информисања изван Србије, владају шаренило и недоумице око употребе присвојних придева српски и србијански у спојевима са именицом влада, полиција, устав и сл. Неки новинари уз њих употребљавају атрибут српски, а неки – србијански. Шта је правилно? – поставља се питање. (А боље би било да га постављају новинари!)
На први поглед, изгледа да то и није неки проблем, али се показује да јесте, и то компликован проблем. („Заслуга” је то историје и политике.) О томе су, нарочито у последње време, писали најпознатији српски лингвисти Е. Фекете, М. Николић, И. Клајн, и (критички, испитивачки) М. Шипка, чији рад ће нам послужити да – у најкраћем, али целовито – укажемо на узроке проблема и могућности његовог превладавања.
Додајмо, није проблем само у придевима српски и србијански него и у именицама Срби и Србијанци.
У речницима српског језика (Матице српске и Једнотомном) значење придева српски је: који се односи на Србе и на Србију (земља, народ, језик и др.). Дакле, припадање народу чија већина живи у Србији, тј. Србима у целини (етничко значење) и припадање земљи у којој живи већина Срба (територијално значење).
У етничком значењу, кад означава припадност Србима у целини, придев српски не изазива неспоразуме: српски језик, српски народ, српска култура, српски обичаји, српска историја… Проблем настаје кад се придев српски употребљава у значењу припадања Србији (територијално значење), дакле, у везама речи: српска влада, српска полиција, српски устав… Овде долази до „судара” два значења придева српски – етничког и територијалног. Јер српска влада није влада свих Срба, нити у Србији, као држави, живе само Срби. Зато неки у овом значењу употребљавају придев србијански: србијански премијер, србијанска полиција…
Јесте једноставно, али то није решење проблема, јер и придев србијански има – као и српски – два значења: а) који се односи на Србију и б) који се односи на Србијанце. А ни Србијанци нису само грађани Србије него и Срби из Србије (насупрот Србима из БиХ, Црне Горе итд.). Да Србијанац значи (и) Србин из Србије, потврђује и песма „Јелек, антерија и опанци – по томе се знају Србијанци”, тј. Срби из Србије. (Ту ношњу не носе ни Шиптари ни Лале.) Према томе, србијанска влада, србијанска полиција и сл. може бити схваћено као влада и полиција Срба, а не других становника Србије. Као двозначан и неодређен, и придев србијански је у овим спојевима, дакле, неприхватљив.
Неприхватљивости придева србијански у овим везама речи, као и назива Србијанац, доприноси негативан емоционални однос Срба у Србији према тим речима. Сматрају их национално увредљивим, јер им се одузима национално име (Србин, српски) и замењује територијалним, географским. (Из истог разлога ни Срби изван Србије не прихватају да буду, нпр., босански Срби, хрватски Срби и сл., већ Срби из Босне, Срби из Хрватске…)
Тако имамо два супротстављена мишљења – да све што се односи на Србију (као земљу, државу) треба означити придевом српски: српске реке, српске планине…, па тако и: српска влада, српска полиција… Употреба придева србијански у овим везама за њих је неприхватљива. Друго мишљење је да у свим тим случајевима треба употребљавати придев србијански, а никако српски, јер он има етничко значење, те би значило да те реке, планине, па и влада и полиција припадају свим Србима, нацији као целини.
Какав је, онда, одговор на питање из наслова?
Придев српски треба употребљавати уз појмове који се односе на Србе као нацију: српски народ, српски језик, српска култура… Није га добро употребљавати у значењу припадања држави Србији: српски премијер, српски устав, српска полиција… С циљем избегавања двозначности и неспоразума, у овим синтагмама уместо присвојног придева (било српски, било србијански) боље је употребљавати присвојни генитив – Србије: Влада Србије, председник Србије, Устав Србије, полиција Србије.
Придев србијански може се употребљавати када се односи на Србију у ужем смислу или на њен део (у прошлости и садашњости): србијанске вароши, србијански говори и сл. – у опозицији према, нпр., војвођанским варошима, војвођанским говорима… Овај придев се, додуше, може употребити и кад се односи на Србију у целини, нарочито у смислу разграничавања: србијанско-босанска или србијанско-црногорска граница, на пример.
Милорад Телебак, Како се каже
Придев србијански се у земљама у окружењу користи искључиво у пежративном смислу. Иронија је да тај циничан покушај измене граматике долази из земаља које су своје већинске народе преко ноћи прогласили нацијама. Тако да данас имамо, са једне стране, Радио-телевизију Србије (као јавни сервис свих грађана Србије) и хрватску радио-телевизију, као телевизију свих Хрвата (под Хрватима, као наводном нацијом, подразумевају се сви грађани или народи Хрватске). Исто тако, са једне стране, на многим производима можемо да видимо натпис-“произведено у Србији”, а са друге – “Хрватски производ”. Још једном, придев србијански је политичка конструкција, сачињена у циљу вређања и понижавања,а не било какав вид граматички правилне употребе придева.
Izraz srbijanski spominje još Vuk u svome Rječniku.
нико не спори да одавно постоји тај израз у употреби, мислим да је Александар покушао да објасни зашто и са којим циљем несрби инсистирају на коришћењу тог израза…
Када могу Хрвати, Словенци, Бошњаци, Црногорци и Македонци да не разликују терминолошки оне који живе у матичним државама од оних који живе негдје друго, не видим зашто би то Србима требало.
зато што су то новоизмишљене НАЦИЈЕ. разлика између нације и народа је да је нација скуп људи, различитог етничког порекла (припадници различитих народа) који живе на територији једне државе, док је народ скуп људи са истим етничким пореклом. Велика разлика. Суштинска. Американци су нација, Руси су народ.
Gluplje poredjenje nisam cuo. Nacija, potice od ~natio, koje u znacenju ima rodjen – natus. Prema Ius soli drzavljanin je svako ko je rodjen na nekoj teritoriji. To je karakteristicno za anglosaxonski kulturni krug i Amerike uopste.
Rusi su nacija, jer su i oni amalgam svega i svacega, a posebno da se ne govori o njihovom genetskom poreklu. To je doprinela i njihova istorija i ogromna teriotrija. Oni su sami razlikovali pojam Rossiya i Russiya, za vreme Sovjetskog Saveza. Ipak, oni su obicna nacija.
Srbijanac/ Srbin: Tacno je da postoji pezorativan prizvuk u tome, ali tu je vec neki drugi problem, kojim te nove “velike” nacije treba da se bave. Sam narod iz BiH je razlikovao Srbijance kao osobe iz uze Srbije i posebno sa juga Srbije, jer koliko god mi to negirali to su dva razlicita naroda. Jezik, obicaji, mentalitet, koji mozda povezuju neki tanki politicki interes.
Када се у већини случајева буде говорило ЕНГЛЕСКАнски, РУСИЈАнски, НЕМАЧКАнски, МАЂАРСКАнски, РУМУНИЈАнски, ХРВАТСКАнски, АЛБАНИЈАнски… – онда ће моћи да се каже и СРБИЈАнски уместо СРПСКИ.
Хахаахаха, па какве то везе има једно са другим. Пише лепо у тексту зашто се и када користи.
Пријатељу… Вероватно знаш и ону нарпдну о тараби и ономе што на њој пише, те како је прошао онај који је слепо веровао натпису…
Ако су Правопис и Речник српскога језика тараба, то је већ нешто друго. 🙂
Ако не постоје хрватијанци, словенијанци, бугаријанци не постоје ни србијанци. То је још један начин да се подели и онако подељена нација. Постоје само Срби било где да живе и раде. Постоје Срби из Хрватске, Срби из Босне и Срби преко Дрине. Никако другачије.
Pa svi oni jesu Srbi, to niko ne spori.
Тачно, сви су Срби али када причаш са Србима из Босне или Славоније они кажу да су Срби а за Србе из Србије кажу да су србијанци. Е то је проблем. Још једна подела. А то не ваља…
Сасвим си у праву кад кажеш да непотребне подјеле не ваљају, али ако пажљиво прочиташ текст (за који узгред налазим да је одличан) стоји да уопште није спорно ко су Срби, спорно је називати српским оно што је стриктно везано за територију државе Србије (а и то је вјероватно спорно само за не-Србијанце)
Evo dokaza ko je ko. Za one koji su neinformisani.
https://www.slobodnaevropa.org/a/711553.html
Vuk je sve pomutio,od njega se spominju Srbijanci.Hteo je da ojaca nacionalizam,a dobio je jos zbunjeniji narod.
U potpunosti se slazem sa vašim komentarom!!
Lepo je to što su poznavaoci jezika dali svoj stav, međutim mislim da bi nekakvim zakonom ili obavezujućim dokumentom mimo svakog pravila mogao da se uvede isključivi termin srpski. Kada su druge kvazi nacije preko noći postale nacije zašto i mi ne bi ozakonili svoje postojanje – ime. Pored toga nemam ništa ni protiv termina srpski muslimani, srpski šiptari.. Sve dok žive u Srbiji oni će biti srpski pa makar bili i Marsovci.
Aleksandar je to tako lepo sve napisao, tako i ja mislim!
A sta je pogresno ako ja kao musliman rodjen u srbiji kazem da sam srbijanac islamske veroispovesti?Ne mogu da kazem da sam srbin??
Naravno da možeš i treba da kažeš da si Srbin. Imaš li pasoš Republike Srbije? Onda si Srbin. Tvoja veroispovest je tvoja stvar. Ja sam godinama bio Holanđanin pravoslavne veroispovesti pa šta?
Naizgled razložno, dok ne poče da pominje “Šiptare”…
Израз “србијански” је комунистичка подвала, а ево и зашто. У Македонији живе Македонци, у Србији – Србијанци, у Црној Гори – Црногорци, у Босни и Херцеговини – Босанци и Херцеговци, у Хрватској – Хрвати, у Словенији – Словенци. Па гдје онда живи најбројнији народ СФР Југославије? Одговор на ово питање знају припадници најбројнијег народа који су били срећни због чињенице да су се обрели у статусу слуге комунистичком режиму.
Izraz “Srbijanski” nastaje prilikom krunisanja Miloša Obrenovića u kralja. Umesto da bude SRPSKI KRALJ, morao je da to preformuliše u SRBIJANSKI KRALJ a zbog austrougarskog kajzera koji je u tom momentu imao dosta Srba u južnom delu svoje carevine i nije mu dozvolio da se tako nazove. Zato je i tada izmišljen naziv SRBIJANSKI. Sada, moj je problem u tome što ja nemam nameru da se danas nakaradno nazivam prema potrebama odavno umrlog kajzera odavno nestale carevine! Koji Srbin hoće da bude Srbijanac, svaka mu čast! On je u mojim očima BUDALIJANAC.
ma bice rata ponovo
videcete
lepo kazu tarabici
stradace svi srbi katolichke i muhamedanske vere a naravno da ce i kod nas biti zrtava
pozdrav svim srbima svih vera
ako uvedemo budizam kod nas ponovo cemo se okumiti oko jedne stvari jednog boga
ovako cemo uvek ratovati
brat protiv brata, vera protiv vere iako svi dobro znaju da su srbi i da smo jedini pored rimljana u rimskom carstvu imali mi srbi rimsko pravo.
Ja kao promatrač iz Hrvatske (Croat and Croatian) mogu se samo još jednom čudom načuditi ovolikoj dozi nesigurnosti, umišljene ugroženosti i kompleksa (najvjerojatnije nastalog uslijed stoljeća okupacije i sluganstva) koji se pokušavaju liječiti Vukovskim mitovima o “Srbima triju zakona” i “Zapadnim srpskim zemljama”. Znate za onu, najglasniji čovjek u prostoriji je često najslabiji, tako je i sa etnikumima, mentalitetima i mitologijama na kojima se temelje. Jedno upozorenje, s ovakvim stavovima nitko od vaših ExYu susjeda neće htjeli imati posla s vama. Tako su na koncu počeki i Crnogorci razmišljati. Svojom arogancijom kojom nastojite sakriti vlasitte slabosti, traume i nesiguranosti jednostavno tjerate sve oko sebe.
Pa vi cete da nam pricate o kompleksima? Vi? Bas ste me nasmejali. Ja mislima da ce ipak polako vas izbegavati ne samo zemlje iz okoline, nego iz sveta, jer ste se zadnjih dana jako lepo pokazali.
Stid nek vas je!
Moji brijni prijatelji i rođaci iz Srbije se ljute na uvredljive riječi kada Srbina hoće poružno da nazovu Srbijanac zato što on nije Srbijanac ko što nije ni Rusijanac Crnogorijanac Francuzijanac ALI oni otvoreno kqžu TAJ NAZIV KORISTE KAO UVREDU PREMA SRBIMA DA ONI BI NAJVEČI SRBI (Spartanci) ISPALI A MI SMO NEKI MANJE VRIJEDNI SRBI OD NJIH ZATO ŠTO ONI KAD SE DOSELE U BEOGRAD N.SAD ZAUZIMAJU POZICUJE I SRBUJUĆI VIŠE NEGO MI DOKAZATI HOĆE DA NIJESU CRNOGORCI NEGO DA ONI SU SRBI NAJŽEŠČI I ONI IZ ŠUMADIJE (što crnogorskog su porijekla) kao i iz HERCEGOVINE A U SRBIJI su da ne kazim niži red-stalež SRPSTVA I ZATO SE TA JUŽNA PRUGA I ZVALA SRBIJANCI DUGO VREMENA I SAD SE NARAVNO BUNE LJUDI
ČEMU TE PODJELE ???
SRBIN JESI ILI NIJESI
A TO SRBIJANAC JE VIŠE NEGO PORUŽNO OD UVIJEK BILO.
Ja vam Srbi zelim svaku sreću i da se manje svađate te da ne obraćate pažnju na velikonacionaliste koji bi da Hrvati Crnogorci Bosanci Muslimani Makedonci Bošnjaci Ukrainci i šta sve još ne pročitam DA SVI SUSRBI I DA SRPSKI JEZIK BUDE NADREĐEN A TO JE PROSTO NEIZVODLJIVO I SAMO NAS UDALJAVA I PRAVI RAZDOR, PODIŽE TENZIJE UMJESTO DA SARAĐUJEMO I POŠTUJEMO RAZLIČITOST PA DA NE NAMEĆEMO JEDNI DRUGIMA NIŠTA NEGO DA SE DRUŽIMO I PODRŽAVAMO RAZMJENJUJEMO DOBRA I OBILAZIMO S LJUBAVLJU JEDNI DRUGE JER ISTA KRV TEČE U VENAMA NASIM SAMO ŠTO JEDAN SE PO OCU ZOVE OVAKO A DRUGI PO MAJKI OCU ILI SVOJOM VOLJOM DRUGAČIJE ALI CRKVENA BORBA ZA PREVLAST ZA MOĆ ZA NOVAC RAZDVAJA JEDNO BIĆE KOJE PO UZORCIMA DNK-a JESTE JRDINSTVENA FAMILIJA KOJA SE MNOGO PUTA ORODILA I JEDAN JE JEDINSTVENI BALKANSKI NAROD KOME JE I JUGOSLAVIJA BILA MALA NEGO SE IŠLO U SVIJET I EVO SE SVIJET UDRUŽUJE SAMO SMO MI IDIOTSKI UBIJALI JEDNI DRUGE.
Srbi su iz Srbije, a vi Vansrbi kako vas ja zovem da ste Srbi niste, jer zna se naziv Srbin je nastalo po srednjovekovnom kraljevstu Srba u čije granice nisu ulazili delovi preko Drine, Save I Dunava. A to što ste vi ko kukavice pobegli u XVI veku, pa ste sada veći Srbi od nas koji smo ostali na tlu države od koje potiče I naziv Srbin, to ćete da izvinete, mi smo Srbi, a ne neke pobegulje koje bi sad da nam ukradu identitet.