Pratite pismenicu na društvenim mrežama.

Zatvorite.

Kada se u reči nađu u dodiru dva suglasnika različite zvučnosti, prvi u izgovornom nizu se prilagođava drugome. Drugi suglasnik od dva u neposrednom dodiru svojom artikulacijom utiče na prvi, pa se ovo jednačenje u fonetici naziva regresivna asimilacija suglasnika po zvučnosti.

Pravi suglasnici, po artikulaciono-akustičnom elementu zvučnost / bezvučnost podeljeni su u parove čiji se članovi artikulaciono-akustički razlikuju samo po zvučnosti.

Zvučni suglasnici:     B, G, D, Đ, Ž, Z, DŽ

Bezvučni suglasnici: P, K, T, Ć, Š, S, Č, F, H, C

Suglasnici F, H, C nemaju svoje zvučne parnjake.

Podela suglasnika u srpskom jeziku>>

U situaciji kada se zvučni nađu pred bezvučnim suglasnicima – pretvaraju se u svoje bezvučne oponente, i obrnuto, kada se bezvučni nađu pred zvučnim suglasnicima – pretvaraju se u svoje zvučne oponente.

vrabac – vrapca; top – tobdžija

beg – bekstvo; burek – buregdžija

nazadak – nazatka; svat – svadba

žeđ – žećca

držati – drška

naručiti – narudžbina; papuča – papudžija

Bezvučni suglasnici F, H, C ispred zvučnih suglasnika ostaju nezamenjeni jer nemaju svojih zvučnih parnjaka: Vrhbosna, Salihbegović. Naravno, pred njima će zvučni suglasnici biti zamenjeni svojim bezvučnim alternantima: pothraniti, rasformirati, iscureti.

Ispred sonanata (glasnika), koji su zvučni, ali – sa osobinama vokala, bezvučni suglasnici se neće zamenjivati svojim zvučnim alternantima: sjediniti, smrviti, slika, svojstvo, tvorba, tvrditi, tresti, pričati. Sa svoje strane, ni sonanti takođe ne menjaju svoju zvučnost kada se nađu pred bezvučnim suglasnicima: krst, rt, Janko, šampanj, cink, stranka, slamka, poljski.

Naš pravopis predviđa i neke izuzetke.

U pisanju, zvučno D ostaje neizmenjeno bezvučnim alternantom T ispred bezvučnih S i Š, i to u svim položajima u reči: odsustvo, a ne otsustvo; predsednik,  a ne pretsednik niti precednik; sredstvo, a ne sretstvo; predškolski, a ne pretškolski; odšetati, a ne otšetati; podšišati, a ne potšišati itd.

U pisanju, zvučno Đ ostaje neizmenjeno bezvučnim alternantom Ć u položaju ispred nastavka -stvo: vođstvo, a ne voćstvo.

Neizmenjeni ostaju i zvučni suglasnici pred bezvučnim, i obrnuto, kada se nalaze na kraju prefiksa, ili reči u složenicama u kojima bi dosledna zamena odgovarajućim alternantima uticala na značenje reči: predturski, a ne pretturski niti preturski; podtekst, a ne pottekst niti potekst; postdiplomski, jurisdikcija, adherentan i sl.

Do odstupanja dolazi i u pisanju nekih stranih imena i prideva od njih izvedenih: Vašington, a ne Vašinkton, vašingtonski; Pitsburg itd.

Čitajte o najčešćim jezičkim nedoumicama u srpskom jeziku OVDE.

Gramatika srpskog jezika za gimnazije i srednje škole, Živojin Stanojčić, Ljubomir Popović

Do alternacije koja se zove gubljenje suglasnika najčešće dolazi na granici između prefiksa i korena ili na granici predsufiksalnog dela osnove i sufiksa.

Kada se dva ista suglasnika, na granici osnove i sufiksa ili prefiksa i osnove, nađu jedan do drugog, svode se na jedan: rus + ski = ruski, bez zuba = bezub, od + deliti = odeliti.

Često takva dva suglasnika nastaju usled jednačenja suglasnika po zvučnosti ili po mestu izgovora: ped + deset = peddeset = pedeset, šest + deset =šesddeset = šezddeset = šezdeset, bez stida = besstidan = bestidan, raz + žalostiti =ražžalostiti = ražalostiti, iz + šetati = isšetati = iššetati = išetati.

Izuzetak od ovog pravila je superlativ od prideva koji počinju na j: najjači, najjeftiniji, najjasniji i sl.

Udvojeni suglasnik zadržava se i u nekim novijim prefiksalnim tvorenicama, gde bi se svođenjem na jedan glas zamaglilo značenje prefiksa: protivvrednost, preddržavni, transsibirski, superrevizija i sl.

Na granici predsufiksalnog dela osnove i sufiksa suglasnici tse gube ispred afrikata c, č, dž, ć, đ: otac, otca, oca; zadatak, zadatci, zadaci; predak, predci, preci; govedo + če = govedče = goveče; sladoled + džija = sladoleddžija…

Mnoge tročlane suglasničke grupe svode se na dvočlane time što se td gube ako si ispred njih strujni suglasnici s, z, š ili ž a iza njih suglasnici b, k, l, lj, m, n ili nj. Ako odbacimo retke ili zastarele reči, ovo pravilo se svodi na grupe stn, stl, stk, stm, zdb, štn, koje gube t, odnosno d, kao u častan, časna, časno; vesnik (od vest + nik); zalistak, gen. zaliska, mn. zalisci…
Podela suglasnika u srpskom jeziku>>>

Predrag Piper, Ivan Klajn, Normativna gramatika srpskog jezika, Matica srpska, Novi Sad, 2014.

Sibilarizacija (druga palatalizacija) predstavlja alternaciju kc, gz, ispred samoglasnika i.

Do sibilarizacije dolazi u sledećim slučajevima:

  • u množini imenica muškog roda sa osnovom koja se završava na –k, -g, -h: radnik – radnici, đak – đaci, metak – meci (od *metci), bubreg – bubrezi, filolog – filolozi, orah – orasi itd.;
  • u dativu-lokativu imenica na –ka, -ga, -ha: reka – reci, daska – dasci, biblioteki – biblioteci, briga – brizi, noga – nozi itd.;
  • u imperativu glagola pecipecite (osnova pek-), strizi, strizite (osnova strig-), vrsi, vrsite (osnova vrh-) itd.;
  • kao rezultat tvorbe nekih nesvršenih glagola od svršenih: micati (od maknuti), dizati (od dići, dignuti) itd.

 

Žurki ili žurci?

O pravoj palatalizaciji pročitajte OVDE.

Nepostojanim nazivamo ono a koje se javlja kao pretposlednji glas u osnovi na čijem je kraju grupa suglasnika, u nominativu i akuzativu jednine (kada je u nastavku nulta morfema) i/ili u genitivu množine (kada je u nastavku -a).

Nepostojano a se javlja u nominativu jednine (i u akuzativu, kada je jednak nominativu) imenica muškog roda u promeni imenica kada se množina završava na –ovi ili -evi, npr. bubanj (gen. bubnja, mn. bubnjevi), ritam (gen. ritma, mn. ritmovi), orao, petao (gen. orla, petla, mn. orlovi, petlovi).

U nominativu i akuzativu jednine imenica ženskog roda na –o koje je nastalo od –l, kao misao, zamisao (gen. misli, zamisli, mn. misli, zamisli).

Nepostojano se javlja i u nominativu jednine i genitivu množine imenica muškog roda kao borac, krivac, početak (gen. mn. boraca, krivaca, početaka; dat. i lok. borcu, krivcu, početku; nom. mn. borci, krivci, počeci itd.

Imenice sa sufiksom –lac imaju nepostojano samo u nominativu jednine i genitivu množine (posetilacposetilaca). U svim drugim oblicima tih imenica nema nepostojanog a, a l ispred c prelazi u o (posetiocu).

Posetilac ili posetioc?

Nepostojano a se javlja u genitivu množine nekih imenica muškog roda stranog porekla kao koncert, patent, student: gen. množne: koncerata, patenata, studenata.

Javlja se i u genitivu množine imenica srednjeg roda čija se osnova završava suglasničkom grupom. Takve su imenice u srednjem rodu staklo, rebro, pismo, sredstvo, koplje itd. (gen. množine stakala, rebara, pisama itd.).

Takođe i u genitivu množine imenica ženskog roda čija se osnova završava suglasničkom grupom: basna, devojka, sestra, trešnja, crkva itd. (gen. množine basana, devojaka, sestara, trešanja, crkava itd.).

Nepostojano a se javlja u nominativu jednine muškog roda prideva, u neodređenom vidu: čudan (čudna, čudno), dobar (dobra, dobro), tanak (tanka, tanko).

O određenom i neodređenom vidu prideva pročitajte ovde.

 

Tako i kod pridevskih zamenica , npr. sav (sva, sve), takav (takva, takvo), i kod broja jedan (jedna, jedno)

Sve vreme ili svo vreme?

Nepostojano se dodaje predlozima s, k, uz, niz, kroz kada stoje ispred reči s kojom bi inače obrazovali teško izgovorljivu kombinaciju suglasnika: sa školom, ka gradu, niza stranu, uza zid, kroza zid i sl.

S, sa ili s’?

Predrag Piper, Ivan Klajn, Normativna gramatika srpskog jezika, Matica srpska, Novi Sad, 2014.