Pratite pismenicu na društvenim mrežama.

Zatvorite.

U današnje vreme, kada je tehnika zagospodarila na svim poljima naših života, posebna veština je postalo vaspitati dete i naučiti ga da knjige voli i da u čitanju uživa.

Mnogo je razloga zbog kojih bi trebalo razvijati ljubav prema knjizi i naviku čitanja u što ranijem uzrastu. Dobra knjiga podstiče razvoj inteligencije, povezivanje govornog i pisanog jezika, obogaćivanje rečnika, produbljuje maštu i doprinosi razvoju kreativnog mišljenja, usvajanju moralnih vrednosti i humanih poruka. To je aktivnost koja se prenosi s generacije na generaciju i gotovo svako dete u njoj uživa.

dete-cita-1

Nekada, u vreme naših baka i deka, u vreme naših roditelja, pre pojave televizije i kompjutera, čitanje je bilo popularna aktivnost u kojoj su ljudi uživali u svoje slobodno vreme. Većina odraslih smatra da je razvijanje čitalačkih navika vezano za period polaska u školu, ali pritom previđamo činjenicu da je to proces koji počinje s prvim kontaktom sa knjigom, proces koji se neguje i razvija tokom čitavog detinjstva. Ukoliko naučimo dete da zavoli knjige, pružićemo mu osnovu za razvoj mnogih drugih veština. Na taj način se poboljšava njegova sposobnost komunikacije i konverzacije, a u školu će krenuti sa pozitivnim stavom prema knjigama. Istraživanja su pokazala da deca koja su odgajana uz knjige, nisu pokazivala samo bolje rezultate kada su jezičke sposobnosti u pitanju već su bolje radila i testove iz matematike.

Zašto naša deca ne čitaju knjige i kako to promeniti?

Nikada nije previše rano da počnete da čitate svom detetu i upoznate ga sa jednim od najlepših životnih zadovoljstava. Kada napuni samo nekoliko dana, beba će da „odgovara” na vaš glas, osluškujući i posmatrajući šta se dešava oko nje. Kako biva starija, počeće da pušta određene glasove. Zato je čitanje važan podsticaj u razvoju njenog govora. Od predškolskog uzrasta, sve do trećeg razreda, dečja veština čitanja raste. U ovom periodu, u procesu učenja čitanja, roditelji igraju najvažniju ulogu. Dete koje tek počinje učiti da čita dobija mnogo više podataka o samoj knjizi kroz njeno slušanje nego kroz samostalno čitanje. Rečnik deteta i veština čitanja se brže i kvalitetnije razvija kroz slušanje čitanja, razumevanje i objašnjavanje o značenju pojedinih reči. I zapamtite, kao i sve ljubavi i ljubav prema čitanju se razvija.

Kako pomoći detetu da zavoli čitanje?

Čitaju li danas deca uopšte? Generacije koje su od rođenja izložene širokoj upotrebi kompjutera odrastaju uz tehnologiju koja ih upućuje na multitasking – istovremeno obavljanje više radnji. Uče intuitivno i nelinearno, a osnova učenja im nije, kao prethodnim generacijama, čitanje.

Da li će dete postati ljubitelj knjiga ili ne, zavisi od mnogo faktora. Ako odškrinemo ta vrata na pravi način, otvaramo detetu čarobni svet znanja, mogućnosti i mašte. Ono možda nije ni svesno da taj svet postoji, jer od najranijeg uzrasta masovno prima mnoštvo (često i nepotrebnih) informacija sa televizije, radija, preko računara. Mada i ove „sprave” imaju mnogo pozitivnih strana ako se pametno koriste, knjiga razbuđuje maštu i omogućuje detetu da nauči da sluša, da bude koncentrisano i da uči nove reči i pojmove.

Deset čudotvornih načina za razvijanje ljubavi prema knjizi

Izaberite prave knjige.

Od izbora knjige zavisi koliko će dete da uživa u njoj. Mala deca vole knjige koje im privlače pažnju i koje mogu sa lakoćom da drže u rukama. Za njih su idealne tvrde slikovnice, takozvane pop aps knjige (čijim otvaranjem strana se formiraju trodimenzionalne slike), potom slikovnice namenjene za vodu, živih boja, sa jasnim i krupnim slikama. Slikovnice sa kratkim, rimovanim pesmicama, predstavljaju dobar izbor, jer podstiču dete da razvija maštu – dok samo smišlja priče. Još jedan praktičan savet – pokažite svom mališanu da su knjige dragocene tako što ćete napraviti biblioteku u kojoj će biti dečje literature, ali i beletristike, naučne fantastike, istorijskih knjiga. Vodite računa da vaše dete pročita sve klasike koje treba, ali nemojte ni da ga zatrpavate time. Dozvolite mu da se samo raspituje i istražuje koju bi sledeću knjigu mogao da pročita jer su interesovanja kod svakog deteta različita.

Knjige koje „nisu dobre” za decu?

Rituali čitanja

Bilo bi dobro da čitanje postane obavezan, veoma važan deo svakog vašeg dana. Prema rečima stručnjaka, najbolje vreme za čitanje su večernji sati kada dete ima potrebu za mirnijim aktivnostima. To je vreme kada se tenzije spuste na minimum, vaše dnevne obaveze su iza vas, a dete je opušteno i raspoloženo da sluša. Za odlazak u krevet mališanu će prijati lagane i smirene teme bez žestokih akcija. Podesite osvetljenje i udobno se smestite, u kutku koji ste posebno osmislili za čitanje bajke. Polako čitajte kako bi dete moglo da razgleda slike, prati radnju i zapamti tok priče. Međutim, ukoliko je suviše pospano uveče, pokušajte da uvedete popodnevno čitanje – nakon ručka ili pred kupanje. Naravno, to ne znači kako treba da mu čitate samo u tačno određeno vreme. Čitanje možete da upotrebite i kao način da smirite mališana kada se previše razigra ili kao nagradu za dobro ponašanje. Lepo je kada dete samo počne da traži da mu se čita. Na vama je da se potrudite da mu budete na raspolaganju kad god ono zatraži.

Dete u ulozi junaka

Umereno brzo čitanje, sa povremenim kratkim pauzama, daje detetu priliku da se uživi u radnju, zamisli ljude, predele i događaje iz priče. Izmišljajte ponekad priče jer će dete biti očarano ako i njega pomenete u priči s njegovom omiljenom igračkom, najboljim drugom ili ljubimcem. Kad još malo odraste, verovatno će želeti da mu stalno čitate istu knjigu. Odraslima se to može činiti besmislenim, ali je to detetu veoma važno. Sve ono što je detetu poznato pruža mu ogroman osećaj sigurnosti, a ono nije toliko sigurno kao vi da će se priča svaki put isto završiti. To mora da se nauči.

Razgovarajte o pročitanom.

Podstičite dete da vam prepričava pročitano, time razvija ne samo sposobnost komunikacije, već i koncetraciju i sposobnost izdvajanja bitnih detalja. Ukoliko je mališan još mali, bodrite ga da sam smisli priču prema slikama koje vidi na koricama knjige. Pratite prstom reči dok čitate naglas da bi mališan povezao tekst sa rečima. Knjigu držite na odstojanju tako da dete vidi slike. Pokazujte slike koje prate priču. Pitajte ga šta slike govore sa svake strane. Kada primetite da je neka privukla detetovu pažnju, zastanite i zajedno popričajte o njoj. Time ćete mu pomoći da bolje razume smisao reči. Navedite ga da pokazuje ono što prepoznaje na slikama („Gde je zeka?”) i da samo okreće stranice. Možete povremeno pogrešiti prilikom pričanja priče i videti da li će vas ispraviti ili ćete pokazati psa i reći: „Evo mace!” kako bi ono moglo da vam kaže da niste u pravu. Sve je to deo navođenja deteta da učestvuje i da počne da misli svojom glavom.

Ograničite upotrebu kompjutera.

Vremenska ograničenja i pravila oko korišćenja bilo čega što ima ekran moraju da budu dosledna tako da deca ne mogu da se pogađaju sa vama i da traže više od onoga što im pripada. Instant zadovoljstvo koje deci pružaju televizor, kompjuter, video-igrice i pametni telefoni je previše moćno i svakako nešto sa čim jedna knjiga ne može da se takmiči.

Budite primer.

Najbolji način da dete zavoli knjigu jeste da je vidi često u vašim rukama. Ako je dete okruženo knjigama, ako vi dosta čitate, one će biti njegovo prirodno okruženje i spontano će ih zavoleti. Ukoliko dete primeti da vi uživate u čitanju, to će za njega biti veoma moćna motivacija. I ono će poželeti da oponaša ono što vi radite.

Biblioteka, mesto gde nastaju bajke!

Već u predškolskom uzrastu možete zajedno da odete do biblioteke da se vaše dete učlani. Čak i ako je tek počeo da uči slova, u biblioteci možete zajedno da birate slikovnice, ili knjige koje ćete mu vi čitati. Tajnovitost polica prepunih knjiga, miris papira, šunjanje među policama u potrazi za „plenom”, ostaće u neizbrisivoj uspomeni budućih malih čitača.

dete-cita-3

Knjiga, najlepši poklon!

Kada dete poraste i počne samo da čita, postarajte se da može da dođe do dovoljno raznovrsnih knjiga. One nisu luksuz, već su osnovna potreba. Ako imate više dece, bilo bi isplativo da kupite one knjige koje će se čitati više puta. Ako vam je budžet skroman, dobre knjige uvek možete naći u biblioteci, u knjižarama koje prodaju stare knjige ili na sajmovima, a uvek ih možete razmenjivati sa prijateljima.

Silom se ništa ne postiže.

Ako deca ne vole da čitaju, neće zavoleti ni pod pritiskom. Umesto često suvoparne lektire ponudite im nešto od zanimljivih avanturističkih ili fantastičnih romana. Nikada ne terajte dete da čita knjigu u kojoj ne uživa! Ako ga knjiga ne zaokupi posle nekoliko poglavlja, pustite ga da odustane. Ukoliko to ne učinite, čitanje će mu postati zamorna obaveza, a ne uživanje.

Zašto je dobro čitati svom detetu?

  • Zato što ćemo time podsticati osećanje uzajamne bliskosti.
  • Čitajući detetu podstaći ćemo spoznaju i razumevanje tuđih i ličnih osećanja, prihvatanje i uvažavanje socijalnih načela i odnosa.
  • Čitanjem podstičemo razvoj zapažanja i pamćenja, zaključivanje i usvajanje pojmova.
  • Čitanjem podstičemo detetovu maštu i kreativnost.
  • Čitanjem utičemo na razvoj govora, pripremamo ga za samostalno čitanje i, naravno, podstičemo razvoj čitalačkih navika.

Ukoliko ste vaspitač ili učitelj, podstaknite roditelje da čitaju deci i da, na taj način, kod njih grade čitalačke navike. Pomozite roditeljima – od tanjeg kartona dimenzije 4×15 cm napravite pokazivač za knjige sa kratkim uputstvom. Uputstvo treba da sadrži važne elemente čitalačkog „rituala”, na primer:

  • Sedite udobno sa svojim detetom tako da oboje možete da vidite stranice knjige.
  • Zamolite dete da vam ispriča priču o slikama na naslovnoj strani. Pitajte ga šta ilustracija govori o priči.
  • Pratite prstom reči dok čitate naglas kako bi dete povezalo tekst sa rečima.
  • Pitajte dete o slikama na svakoj strani, šta one govore o likovima i događajima.
  • Ako dete želi, neka vama „pročita” priču.
  • Ponudite detetu da nacrta priču, možda novu naslovnu stranu ili nove avanture glavnih junaka.

dete-cita-4

Pripremila Mira Avramović

Izvor: deteplus.rs

 

Pismenica vam predstavlja 16 naslova koji su tokom XX veka bili zabranjeni iz najrazličitijih razloga, a neki su i danas nedostupni.

1. BIBLIJA – danas u svetu postoji preko 450 verzija
U SSR: 1926–1956 (30 godina)

Etiopija: 1986
Pošiljka od 40.000 primeraka Biblije za jednu školu u Etiopiji je zadržana na neodređen period.

2. MANIFEST KOMUNISTIČKE PARTIJE – Karl Marks i Fridrih Engels
Turska: 1848–2013 (165 godina)
Zabranjena zbog promovisanja komunističkih ideja.

3. ZOV DIVLJINE – Džek London
Nemačka: 1933–1945 (12 godina)
Zabranjena jer se smatrala previše „radikalnom”.

4. ULIKS – Džejms Džojs
Ujedinjeno Kraljevstvo: 1922–1930 (8 godina)
Zabranjena jer je sadržala veoma izražene seksualne teme.

5. BUNAR USAMLJENOSTI – Redklif Hol
Ujedinjeno Kraljevstvo: 1928–1949 (21 godina)
Zabranjena zbog bavljenja lezbijskim temama, ali je na kraju ponovo objavljena 1949.

6. LJUBAVNIK LEDI ČETERLI – D. H. Lorens
Ujedinjeno Kraljevstvo: 1928–1960 (32 godine)
Zabranjena zbog mnogobrojnih opscenih izraza i eksplicitnih opisa seksualnih odnosa.

7. VRLI NOVI SVET – Oldos Haksli
Australija: 1932–1937 (5 godina)
Tokom ovog perioda, svi primerci ove knjige iz biblioteka su spaljeni.

8. RAKOVA OBRATNICA – Henri Miler
SAD: 1934–1965 (31 godina)
Zabranjena jer je proglašena „opscenom”.

Kanada: 1938–1964 (26 godina)
Zabranjena jer je proglašena „opscenom”.

9. PROHUJALO SA VIHOROM – Margaret Mičel
Rusija: 1936–2001 (65 godina)
Strogo zabranjena od strane komunističkog režima.

10. ŽIVOTINJSKA FARMA – Džordž Orvel
Kuba: 1945 – do sada
Zabranjena jer kritikuje komunizam.

Kenija: 1991 – do sada
Zabranjena jer kritikuje korumpirane vođe.

Kina: 1945–do sada
Nije zabranjena, već je cenzurisana. Verzija na engleskom je zabranjena.

Rusija 1945–1980
Zabranjena jer kritikuje komunističku Rusiju.

Ujedinjeni Arapski Emirati: 2002 – do sada
Zabranjena zbog sadržaja koji je u suprotnosti sa islamskim vrednostima.

11. 1984 – Džordž Orvel
Rusija: 1950–1990 (40 godina)
Staljin lično ju je zabranio, jer je znao da je knjiga kritika njegove vladavine. Tokom 60-ih godina, umalo je zabranjena u SAD i Ujedinjenom Kraljevstvu, zbog Kubanske raketne krize.

12. LOLITA – Vladimir Nabokov
Ujedinjeno Kraljevstvo: 1955–1959 (4 godine)
Zabranjena, jer je proglašena „opscenom”. Britanska carina je imala nalog da zapleni sve primerke ove knjige.

13. ZELENA JAJA I ŠUNKA – Dr. Sus
Kina: 1964–1991 (27 godina)
Zabranjena zbog kritike marksizma.

14. SATANSKI STIHOVI – Salman Ruždi
Zabranjena u 5 zemalja: 1988 – do sada
Zabranjena je iz religioznih razloga u sledećim zemljama: Indija, Bangladeš, Sudan, Južnoafrička republika i Šri Lanka.

Zabranjena u 16 zemalja: 1989 – do sada
Zabranjena iz religioznih razloga u sledećim zemljama: Egipat, Kenija, Liberija, Pakistan, Katar, Senegal, Somalija, Tajland, Indonezija, Kuvajt, Malezija, Papua Nova Gvineja, Saudijska Arabija, Singapur, Tanzanija, Venecuela.

15. AMERIČKI PSIHO – Bret Iston Elis
Kvinslend, Australija: 1991 – do sada
Zabranjena je da se prodaje, može se kupiti samo upakovana.

16. DA VINČIJEV KOD – Den Braun
Liban: 2004 – do sada
Zabranjena jer su katoličke vođe proglasile ovu knjigu uvredljivom za hrišćanstvo.

Koje knjige koje „nisu dobre” za decu?

Izvor: www.glif.rs

Stare knjige imaju poseban miris od kojeg srce svakog ljubitelja knjiga zaigra. Matija Strlić sa University College iz Londona opisao ga je kao „kombinaciju herbalne note sa oštrim mirisom kiseline i nagoveštajem vanile preko osnovnog mirisa buđi, nepogrešiv miris koji je isto toliko deo knjige koliko i njen sadržaj”.

Tajna ovog mirisa je u stotinama isparljivih organskih jedinjenja koja se nalaze u papirnim stranama, mastilu i lepku. Tokom vremena, ta isparljiva organska jedinjenja se raspadaju, otpuštajući hemikalije u vazduh, koje dopiru do naših noseva. Nove knjige takođe imaju karakterističnu aromu, ali nije toliko razvijena kao kod njihovih starijih kolega. Takođe, različiti materijali koji se koriste u izradi knjiga će dati i različit identitet isparljivim organskim jedinjenjima.

miris-starih-knjiga

Compound Chemistry izveštava da se dašak badema može stvoriti i od benzaldehida, dok vanilin emituje aromu vanile. Slatkast miris potiče od toluena i etilbenzena, a 2-etilheksanol stvara lagan floralni miris. Pored toga, knjiga isto tako može i pokupiti mirise kojima je bila izložena tokom svog veka, kao što su dim, oštećenja od vode ili presovani cvetovi čuvani među stranicama.

Znati zašto papir miriše tako kako miriše je više od zanimljive činjenice; to saznanje može pomoći bibliotekama da „nanjuše” koje su knjige i papiri u opasnosti od propadanja.

Ako ste se prebacili na elektronske knjige, ali vam nedostaje miris starih knjiga dok čitate, postoji mnogo opcija u vidu sveća, parfema i osveživača vazduha, koji će pomoći da vam soba zamiriše na udobnu, staru biblioteku (ovde možete videti listu od 30 sveća i parfema sa mirisom starih knjiga).

Izvor: www.glif.rs

Gaji sumnju u vladajuće ideologije i prinčeve.

Drži se podalje od prinčeva.

Čuvaj se da svoj govor ne zagadiš jezikom ideologija.

Veruj da si moćniji od generala, ali se ne meri s njima.

Ne veruj da si slabiji od generala, ali se ne meri s njima.

Ne veruj u utopijske projekte, osim u one koje sam stvaraš.

Budi jednako gord prema prinčevima i prema gomili.

Imaj čistu savest u odnosu na privilegije koje ti tvoj zanat pisca donosi.

Prokletstvo tvog izbora nemoj brkati sa klasnom opresijom.

Ne budi opsednut istorijskom hitnjom i ne veruj u metaforu o vozovima istorije.

Ne uskači, dakle, u „vozove istorije”, jer je to samo glupava metafora.

Imaj uvek na umu misao: „Ko pogodi cilj, sve promaši.”

Ne piši reportaže iz zemalja u kojima si boravio kao turista; ne piši uopšte reportaže, ti nisi novinar.

Ne veruj u statistike, u cifre, u javne izjave: stvarnost je ono što se ne vidi golim okom.

Ne posećuj fabrike, kolhoze, radilišta: napredak je ono što se ne vidi golim okom.

Ne bavi se ekonomijom, sociologijom, psihoanalizom.

Ne sledi istočnjačke filozofije, zen-budizam itd; ti imaš pametnija posla.

Budi svestan činjenice da je fantazija sestra laži, i stoga opasna.

Ne udružuj se ni sa kim: pisac je sam.

Ne veruj onima koji kažu da je ovo najgori od svih svetova.

Ne veruj prorocima, jer ti si prorok.

Ne budi prorok, jer tvoje je oružje sumnja.

Imaj mirnu savest: prinčevi te se ne tiču, jer ti si princ.

Imaj mirnu savest: rudari te se ne tiču, jer ti si rudar.

Znaj da ono što nisi rekao u novinama nije propalo zauvek: to je treset.

Ne piši po narudžbini dana.

Ne kladi se na trenutak, jer ćeš se kajati.

Ne kladi se ni na večnost, jer ćeš se kajati.

Budi nezadovoljan svojom sudbinom, jer samo su budale zadovoljne.

Ne budi nezadovoljan svojom sudbinom, jer ti si izabranik.

Ne traži moralno opravdanje za one koji su izdali.

Čuvaj se „užasavajuće doslednosti”.

Čuvaj se lažnih analogija.

Poveruj onima koji skupo plaćaju svoju nedoslednost.

Ne veruj onima koji svoju nedoslednost skupo naplaćuju.

Ne zastupaj relativizam svih vrednosti: hijerarhija vrednosti postoji.

Nagrade koje ti dodeljuju prinčevi primaj s ravnodušnošću, ali ništa ne čini da ih zaslužiš.

Veruj da je jezik na kojem pišeš najbolji od svih jezika, jer ti drugog nemaš.

Veruj da je jezik na kojem pišeš najgori od svih, mada ga ne bi zamenio ni za jedan drugi.

„Tako, budući mlak, i nijesi ni studen ni vruć, izbljuvaću te iz usta svojih”. (Otkrivenje Jov., 3,16)

Ne budi servilan, jer će te prinčevi uzeti za vratara.

Ne budi naduven, jer ćeš ličiti na vratare prinčeva.

Nemoj dozvoliti da te uvere da je tvoje pisanje društveno nekorisno.

Nemoj misliti da je tvoje pisanje „društveno koristan posao”.

Nemoj misliti da si i ti sam koristan član društva.

Nemoj dozvoliti da te uvere da si stoga društveni parazit.

Veruj da tvoj sonet vredi više od govora političara i prinčeva.

Znaj da tvoj sonet ne znači ništa spram retorike političara i prinčeva.

Imaj o svemu svoje mišljenje.

Nemoj o svemu reći svoje mišljenje.

Tebe reči najmanje koštaju.

Tvoje su reči najdragocenije.

Ne nastupaj u ime svoje nacije, jer ko si ti da bi bio ičiji predstavnik do svoj!

Ne budi u opoziciji, jer ti nisi naspram, ti si dole.

Ne budi uz vlast i prinčeve, jer ti si iznad njih.

Bori se protiv društvenih nepravdi, ne praveći od toga program.

Nemoj da te borba protiv društvenih nepravdi skrene sa tvoga puta.

Upoznaj misao drugih, zatim je odbaci.

Ne stvaraj politički program, ne stvaraj nikakav program: ti stvaraš iz magme i haosa sveta.

Čuvaj se onih koji ti nude konačna rešenja.

Ne budi pisac manjina.

Čim te neka zajednica počne svojatati, preispitaj se.

Ne piši za „prosečnog čitaoca”: svi su čitaoci prosečni.

Ne piši za elitu, elita ne postoji; elita si ti.

Ne misli o smrti, i ne zaboravljaj da si smrtan.

Ne veruj u besmrtnost pisca, to su profesorske gluposti.

Ne budi tragično ozbiljan, jer to je komično.

Ne budi komedijant, jer su boljari navikli da ih zabavljaju.

Ne budi dvorska luda.

Ne misli da su pisci „savest čovečanstva”: video si već toliko gadova.

Ne daj da te uvere da si niko i ništa: video si već da se boljari boje pesnika.

Ne idi ni za jednu ideju u smrt, i ne nagovaraj nikog da gine.

Ne budi kukavica, i preziri kukavice.

Ne zaboravi da herojstvo zahteva veliku cenu.

Ne piši za praznike i jubileje.

Ne piši pohvalnice, jer ćeš se kajati.

Ne piši posmrtno slovo narodnim velikanima, jer ćeš se kajati.

Ako ne možeš reći istinu – ćuti.

Čuvaj se poluistina.

Kad je opšte slavlje, nema razloga da i ti uzimaš učešća.

Ne čini usluge prinčevima i boljarima.

Ne traži usluge od prinčeva i boljara.

Ne budi tolerantan iz učtivosti.

Ne isteruj pravdu na konac: „s budalom se ne prepiri”.

Nemoj dozvoliti da te uvere da smo svi jednako u pravu, i da se o ukusima ne vredi raspravljati.

„Kad oba sagovornika imaju krivo, to još ne znači da su obojica u pravu.” (Poper)

„Dozvoliti da drugi ima pravo ne štiti nas od jedne druge opasnosti: da poverujemo da možda svi imaju pravo.” (Idem)

Nemoj raspravljati sa ignorantima o stvarima koje prvi put od tebe čuju.

Nemoj da imaš misiju.

Čuvaj se onih koji imaju misiju.

Ne veruj u „naučno mišljenje”.

Ne veruj u intuiciju.

Čuvaj se cinizma, pa i sopstvenog.

Izbegavaj ideološka opšta mesta i citate.

Imaj hrabrosti da Aragonovu pesmu u slavu Gepeua nazoveš beščašćem.

Ne traži za to olakšavajuće okolnosti.

Ne dozvoli da te uvere da su u polemici Sartr–Kami obojica bili u pravu.

Ne veruj u automatsko pisanje i „svesnu nejasnost” – ti težiš za jasnošću.

Odbacuj književne škole koje ti nameću.

Na pomen „socijalističkog realizma” napuštaš svaki dalji razgovor.

Na temu „angažovana književnost” ćutiš kao riba: stvar prepuštaš profesorima.

Onoga ko upoređuje koncentracione logore sa Santeom, pošalješ da se prošeta.

Ko tvrdi da je Kolima bila različita od Aušvica, pošalješ do sto đavola.

Ko tvrdi da su u Aušvicu trebili samo vaške, a ne ljude – isti postupak kao gore.

Segui il carro e lascia dir le genti. (Dante)

(1984)

Fotografija: www.thedailybeast.com

Kada bih svoj život mogao ponovo da proživim
pokušao bih u sledećem da napravim više grešaka,
ne bih se trudio da budem tako savršen,
opustio bih se više.

Bio bih gluplji nego što bejah, zaista
vrlo malo stvari bih ozbiljno shvatao.
Bio bih manji čistunac.

Više bih se izlagao opasnostima, više putovao,
više sutona posmatrao, na više planina popeo,
više reka preplivao.

Išao bih na još više mesta na koja nikad nisam otišao,
jeo manje boba, a više sladoleda,
imao više stvarnih a manje izmišljenih problema
Ja sam bio od onih što je razumno i plodno
proživeo svaki minut svog života: imao sam, jasno,
i časaka radosti.

Ali kada bih mogao nazad da se vratim,
težio bih samo dobrim trenucima.
Jer, ako ne znate, život je od toga sačinjen,
od trenutaka samo; nemojte propuštati sada.

Ja sam bio od onih što nikada nikuda nisu išli bez
toplomera, termofora,
kišobrana i padobrana;
kad bih opet mogao da živim,
lakši bih putovao.

Kada bih ponovo mogao da živim,
s proleća bih počeo bosonog da hodam
i tako išao do kraja jeseni.
Više bih se na vrtešci okretao,
više sutona posmatrao i sa više dece igrao,
kada bih život ponovo pred sobom imao.

Ali, vidite, imam osamdeset pet godina,
i znam da umirem.

Na komemoraciji velikom piscu, 26. marta 1985. godine, Matija Bećković održao je posmrtnu besedu. U njoj je prikazao sliku jednog vremena i politike. Ova beseda je bila i svojevrstan pogled u budućnost, punih pet godina pre nego što će nastupiti raspad Jugoslavije.

Činim ono što sam mislio da neću, pišem o onome o čemu se ne piše, govorim baš ono što je trebalo izbeći. Diram u ranu. Tako nešto nije se nigde nikada dogodilo. Najčitaniji i najomiljeniji pisac, najpoznatiji lik, najstarije dete naše zemlje, najzdraviji sin srpskog jezika, najduži smeh Beograda – Branko Ćopić, krenuo je iz kuće u svoju poslednju šetnju.

Svi su ga prepoznavali, retko se ko nije okrenuo za njim, mnogi šeširi su podignuti da ga pozdrave. Niko nije znao kuda se zaputio. A zaputio se na poslednje mesto, poslednjih ljudi koji nemaju ništa od onoga što je on imao. A oni su nadirali u suprotnom pravcu: u bitku za hleb i krov nad glavom.

Prijatelji su znali njegove poslednje brige: da neće imati za kiriju i za hleb, da će mu zapaliti kuću, i oterati ga na robiju. A bio je poslednji koji je imao razloga da brine za sebe. Ali je brinuo kako će preživeti Nikoletina Bursać, Jovica Jež, Jovandeka Babić, Vuk Bubalo, Pepo Bandić, Stanko Veselica, i toliki drugi koje je doveo na svet. Branko Ćopić nije imao druge dece. Bila je to briga malo teža od one Balzakove: za koga udajemo Evgeniju Grande?

Svet za koji se osećao odgovornim razdešavao se na njegove oči. U njemu se više nije mogao snaći ni novi Štrbac, zvani Nikoletina, ni domisliti nijedan um, ma koliko se pravio lud, ni spasiti duša makar ukrivena u stotine kožuha.

U tuđem svetu pomeo se i Branko Ćopić. U jedno vreme koje je nadmudrilo Davida Štrpca. Onaj koji je priznavao da je kukavica, a napisao „Jeretičku priču”, onaj koji je nazvan lažovom, koji je prvi rekao istinu. Izbio je iz njega strah koji je morao izbiti. Strah, ali kakav? Ko na njegovom mestu još negde na svetu strahuje takve strahove. Verovao je da su mu za najveću krivicu i neoprostiv greh uzeli posetu Hristovom grobu. Tu su ga uočili i protiv njega se urotili organi gonjenja celoga sveta.

Jednog popodneva, sedeći u svom udobnom stanu u glavnoj ulici naše prestonice, u obilju, među knjigama i diplomama, pored svoje biste, poverio je svojoj ženi valjda najgoru slutnju:
− Mene će, izgleda, streljati! Nešto ranije je iz pisma Ziji Dizdareviću provirila dželatova kapuljača. „Po hladnoj jezi koja im prethodi” osećao je da će „doći po njega i odvesti ga neznano kud.”

Streljanje Branka Ćopića je prizor kojim je krunisan naš vek. Da bi preduhitrio smrt sa kosom, noćne i dnevne vampire, što su počeli da se „rote u svom stiješnjenom svijetu” čim je završio svoju „Zlatnu bajku o ljudima” sišao je na most. Onaj isti most pod kojim je, kažu, nepoznati dečak ispod Grmeča prespavao svoju prvu noć kad je stigao u Beograd. Čelom na beton. Onaj za koga se to nikad nije ni mislilo. Krug se sklopio i smanjio: kao da u međuvremenu nije ništa bilo.

Smrt Jesenjina i Majakovskog je potresla svet. Javnu smrt Branka Ćopića (u po bela dana na najvećem mostu u centru glavnog grada) kao da smo sakrili od sebe. A on kao da se sklonio od onoga što nas čeka.

Izvor: akademskikrug.rs

Fotografija: www.novosti.rs

Narodna biblioteka Srbije i Gradska organizacija slepih Beograda 9. decembra organizuju niz programa kojim će obeležiti Međunarodni dan osoba sa invaliditetom.

Celokupna manifestacija odigrava se u Narodnoj biblioteci Srbije i otpočeće u podne, tribinom „Biblioteka za sve – audio-knjiga danas”, na kojoj će govoriti mr Vesna Aleksandrović, Dragiša Drobnjak, Jagoš Đuretić, Nedeljka Ložajić i Dušica Murić.

Za slepe i slabovide učesnike biće organizovano takmičenje u čitanju na Brajevom pismu i u radu na računaru, a povodom stogodišnjice rođenja Branka Ćopića, biće upriličena serija čitanja odlomaka iz književnih dela ovoga pisca na Brajevom pismu.

biblioteka-za-sve

Pomenutim programima skreće se pažnja na neke od problema osoba sa invaliditetom, kao što su čitanje i pristup informacijama. Osobe sa teškoćama u čitanju često se suočavaju sa nedostatkom pristupačne literature. Iako se čine napori da se svim građanima omogući ravnopravan pristup informacijama i publikacijama, to još uvek ne zadovoljavava osobe koje imaju poteškoće u čitanju. Važno je stoga unaprediti ovaj segment budući da čitanje i pristup informacijama značajno mogu da doprinesu uspešnom obrazovanju, zapošljavanju i socijalnoj uključenosti osoba sa invaliditetom.

Obeležavanje Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom otpočelo je 1992. godine kada je Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila rezoluciju kojom se sve zemlje pozivaju da 3. decembra obeleže ovaj dan sa ciljem da se svim ljudima omoguće jednaka prava i ravnopravno učešće u svim oblastima ljudskog delovanja.

Program

–  12 sati, Amfiteatar – Tribina „Biblioteka za sve – audio-knjiga danas”.

Učestvuju: mr Vesna Aleksandrović (Narodna biblioteka Srbije), Dragiša Drobnjak (Savez slepih Srbije), Jagoš Đuretić (Albatros plus), Nedeljka Ložajić (Narodna biblioteka Srbije) i Dušica Murić (Narodna biblioteka Užice).

–  13 sati, Atrijum – „Branko Ćopić i danas među nama” – povodom stogodišnjice rođenja Branka Ćopića, biće upriličena serija čitanja odlomaka iz književnih dela ovoga pisca na Brajevom pismu. Program vodi Slobodanka Matić.

–  14 sati, sala 105 i Čitaonica za slepe i slabovide – Takmičenje slepih i slabovidih učenika i odraslih u čitanju na Brajevom pismu i u radu na računaru.

16 sati – Svečana dodela nagrada najuspešnijim takmičarima.

Na današnji dan, 29. novembra 1922. rođen je Duško Radović, pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik.

Pismenica je za vas izdvojila Duškove misli o pameti i učenosti.

Učenost je drska, pamet je skromna.

Učenost je sva od ovog sveta, vremena i trenutka. Učenost je praktična, sebična.

Što sto Učenih iskrivi, teško je jednom Pametnom da ispravi.

Opasna je vladavina Učenih bez pameti.

Školu u koju šaljemo svoju decu postavili su Učeni, ne Pametni.

Pametni mogu zastupati samo jednu istinu, Učeni svaku.

Pamet je tvrda i nespretna, Učenost prilagodljiva i vešta.

Od pameti do obrazovanja je jedan korak; od obrazovanja do pameti – bezdan.

Obrazovanjem se ne stiče pamet, već samo obrazovanje.

Gde vidite mnogo reči – ne tražite pamet.

Pamet govori samo ono što zna da zna ili ne zna. Obrazovanje imitira pamet. Tužno je gledati i slušati muke obrazovanja bez pameti; ono nema pameti da vidi svoje zablude, da skrati svoje beznadežne rečenice i prazne misli – da se svega toga stidi, da odustane.

Obrazovanje nabraja, a pamet objašnjava.

Pamet se stiče, a učenost se uči.

Pamet je nekoliko desetina hiljada godina starija od obrazovanja.

Pamet je lična, obrazovanje nije.

Znanje se zaboravlja, a samo pamet ostaje.

Pamet je amaterska disciplina, obrazovanje se bolje plaća.

Škola ne uči decu pameti, već ih obrazuje.

Lako se pametnom obrazovati, teško se obrazovanom opametiti.

dusko-radovic-2

 

Izvor: Dušan Radović, Baš svašta, Sabrani spisi, Zavod za udžbenike, Beograd, 2008.

Fotografija: www.politikin-zabavnik.co.rs