Pratite pismenicu na društvenim mrežama.

Zatvorite.

U današnje vreme, kada je tehnika zagospodarila na svim poljima naših života, posebna veština je postalo vaspitati dete i naučiti ga da knjige voli i da u čitanju uživa.

Mnogo je razloga zbog kojih bi trebalo razvijati ljubav prema knjizi i naviku čitanja u što ranijem uzrastu. Dobra knjiga podstiče razvoj inteligencije, povezivanje govornog i pisanog jezika, obogaćivanje rečnika, produbljuje maštu i doprinosi razvoju kreativnog mišljenja, usvajanju moralnih vrednosti i humanih poruka. To je aktivnost koja se prenosi s generacije na generaciju i gotovo svako dete u njoj uživa.

dete-cita-1

Nekada, u vreme naših baka i deka, u vreme naših roditelja, pre pojave televizije i kompjutera, čitanje je bilo popularna aktivnost u kojoj su ljudi uživali u svoje slobodno vreme. Većina odraslih smatra da je razvijanje čitalačkih navika vezano za period polaska u školu, ali pritom previđamo činjenicu da je to proces koji počinje s prvim kontaktom sa knjigom, proces koji se neguje i razvija tokom čitavog detinjstva. Ukoliko naučimo dete da zavoli knjige, pružićemo mu osnovu za razvoj mnogih drugih veština. Na taj način se poboljšava njegova sposobnost komunikacije i konverzacije, a u školu će krenuti sa pozitivnim stavom prema knjigama. Istraživanja su pokazala da deca koja su odgajana uz knjige, nisu pokazivala samo bolje rezultate kada su jezičke sposobnosti u pitanju već su bolje radila i testove iz matematike.

Zašto naša deca ne čitaju knjige i kako to promeniti?

Nikada nije previše rano da počnete da čitate svom detetu i upoznate ga sa jednim od najlepših životnih zadovoljstava. Kada napuni samo nekoliko dana, beba će da „odgovara” na vaš glas, osluškujući i posmatrajući šta se dešava oko nje. Kako biva starija, počeće da pušta određene glasove. Zato je čitanje važan podsticaj u razvoju njenog govora. Od predškolskog uzrasta, sve do trećeg razreda, dečja veština čitanja raste. U ovom periodu, u procesu učenja čitanja, roditelji igraju najvažniju ulogu. Dete koje tek počinje učiti da čita dobija mnogo više podataka o samoj knjizi kroz njeno slušanje nego kroz samostalno čitanje. Rečnik deteta i veština čitanja se brže i kvalitetnije razvija kroz slušanje čitanja, razumevanje i objašnjavanje o značenju pojedinih reči. I zapamtite, kao i sve ljubavi i ljubav prema čitanju se razvija.

Kako pomoći detetu da zavoli čitanje?

Čitaju li danas deca uopšte? Generacije koje su od rođenja izložene širokoj upotrebi kompjutera odrastaju uz tehnologiju koja ih upućuje na multitasking – istovremeno obavljanje više radnji. Uče intuitivno i nelinearno, a osnova učenja im nije, kao prethodnim generacijama, čitanje.

Da li će dete postati ljubitelj knjiga ili ne, zavisi od mnogo faktora. Ako odškrinemo ta vrata na pravi način, otvaramo detetu čarobni svet znanja, mogućnosti i mašte. Ono možda nije ni svesno da taj svet postoji, jer od najranijeg uzrasta masovno prima mnoštvo (često i nepotrebnih) informacija sa televizije, radija, preko računara. Mada i ove „sprave” imaju mnogo pozitivnih strana ako se pametno koriste, knjiga razbuđuje maštu i omogućuje detetu da nauči da sluša, da bude koncentrisano i da uči nove reči i pojmove.

Deset čudotvornih načina za razvijanje ljubavi prema knjizi

Izaberite prave knjige.

Od izbora knjige zavisi koliko će dete da uživa u njoj. Mala deca vole knjige koje im privlače pažnju i koje mogu sa lakoćom da drže u rukama. Za njih su idealne tvrde slikovnice, takozvane pop aps knjige (čijim otvaranjem strana se formiraju trodimenzionalne slike), potom slikovnice namenjene za vodu, živih boja, sa jasnim i krupnim slikama. Slikovnice sa kratkim, rimovanim pesmicama, predstavljaju dobar izbor, jer podstiču dete da razvija maštu – dok samo smišlja priče. Još jedan praktičan savet – pokažite svom mališanu da su knjige dragocene tako što ćete napraviti biblioteku u kojoj će biti dečje literature, ali i beletristike, naučne fantastike, istorijskih knjiga. Vodite računa da vaše dete pročita sve klasike koje treba, ali nemojte ni da ga zatrpavate time. Dozvolite mu da se samo raspituje i istražuje koju bi sledeću knjigu mogao da pročita jer su interesovanja kod svakog deteta različita.

Knjige koje „nisu dobre” za decu?

Rituali čitanja

Bilo bi dobro da čitanje postane obavezan, veoma važan deo svakog vašeg dana. Prema rečima stručnjaka, najbolje vreme za čitanje su večernji sati kada dete ima potrebu za mirnijim aktivnostima. To je vreme kada se tenzije spuste na minimum, vaše dnevne obaveze su iza vas, a dete je opušteno i raspoloženo da sluša. Za odlazak u krevet mališanu će prijati lagane i smirene teme bez žestokih akcija. Podesite osvetljenje i udobno se smestite, u kutku koji ste posebno osmislili za čitanje bajke. Polako čitajte kako bi dete moglo da razgleda slike, prati radnju i zapamti tok priče. Međutim, ukoliko je suviše pospano uveče, pokušajte da uvedete popodnevno čitanje – nakon ručka ili pred kupanje. Naravno, to ne znači kako treba da mu čitate samo u tačno određeno vreme. Čitanje možete da upotrebite i kao način da smirite mališana kada se previše razigra ili kao nagradu za dobro ponašanje. Lepo je kada dete samo počne da traži da mu se čita. Na vama je da se potrudite da mu budete na raspolaganju kad god ono zatraži.

Dete u ulozi junaka

Umereno brzo čitanje, sa povremenim kratkim pauzama, daje detetu priliku da se uživi u radnju, zamisli ljude, predele i događaje iz priče. Izmišljajte ponekad priče jer će dete biti očarano ako i njega pomenete u priči s njegovom omiljenom igračkom, najboljim drugom ili ljubimcem. Kad još malo odraste, verovatno će želeti da mu stalno čitate istu knjigu. Odraslima se to može činiti besmislenim, ali je to detetu veoma važno. Sve ono što je detetu poznato pruža mu ogroman osećaj sigurnosti, a ono nije toliko sigurno kao vi da će se priča svaki put isto završiti. To mora da se nauči.

Razgovarajte o pročitanom.

Podstičite dete da vam prepričava pročitano, time razvija ne samo sposobnost komunikacije, već i koncetraciju i sposobnost izdvajanja bitnih detalja. Ukoliko je mališan još mali, bodrite ga da sam smisli priču prema slikama koje vidi na koricama knjige. Pratite prstom reči dok čitate naglas da bi mališan povezao tekst sa rečima. Knjigu držite na odstojanju tako da dete vidi slike. Pokazujte slike koje prate priču. Pitajte ga šta slike govore sa svake strane. Kada primetite da je neka privukla detetovu pažnju, zastanite i zajedno popričajte o njoj. Time ćete mu pomoći da bolje razume smisao reči. Navedite ga da pokazuje ono što prepoznaje na slikama („Gde je zeka?”) i da samo okreće stranice. Možete povremeno pogrešiti prilikom pričanja priče i videti da li će vas ispraviti ili ćete pokazati psa i reći: „Evo mace!” kako bi ono moglo da vam kaže da niste u pravu. Sve je to deo navođenja deteta da učestvuje i da počne da misli svojom glavom.

Ograničite upotrebu kompjutera.

Vremenska ograničenja i pravila oko korišćenja bilo čega što ima ekran moraju da budu dosledna tako da deca ne mogu da se pogađaju sa vama i da traže više od onoga što im pripada. Instant zadovoljstvo koje deci pružaju televizor, kompjuter, video-igrice i pametni telefoni je previše moćno i svakako nešto sa čim jedna knjiga ne može da se takmiči.

Budite primer.

Najbolji način da dete zavoli knjigu jeste da je vidi često u vašim rukama. Ako je dete okruženo knjigama, ako vi dosta čitate, one će biti njegovo prirodno okruženje i spontano će ih zavoleti. Ukoliko dete primeti da vi uživate u čitanju, to će za njega biti veoma moćna motivacija. I ono će poželeti da oponaša ono što vi radite.

Biblioteka, mesto gde nastaju bajke!

Već u predškolskom uzrastu možete zajedno da odete do biblioteke da se vaše dete učlani. Čak i ako je tek počeo da uči slova, u biblioteci možete zajedno da birate slikovnice, ili knjige koje ćete mu vi čitati. Tajnovitost polica prepunih knjiga, miris papira, šunjanje među policama u potrazi za „plenom”, ostaće u neizbrisivoj uspomeni budućih malih čitača.

dete-cita-3

Knjiga, najlepši poklon!

Kada dete poraste i počne samo da čita, postarajte se da može da dođe do dovoljno raznovrsnih knjiga. One nisu luksuz, već su osnovna potreba. Ako imate više dece, bilo bi isplativo da kupite one knjige koje će se čitati više puta. Ako vam je budžet skroman, dobre knjige uvek možete naći u biblioteci, u knjižarama koje prodaju stare knjige ili na sajmovima, a uvek ih možete razmenjivati sa prijateljima.

Silom se ništa ne postiže.

Ako deca ne vole da čitaju, neće zavoleti ni pod pritiskom. Umesto često suvoparne lektire ponudite im nešto od zanimljivih avanturističkih ili fantastičnih romana. Nikada ne terajte dete da čita knjigu u kojoj ne uživa! Ako ga knjiga ne zaokupi posle nekoliko poglavlja, pustite ga da odustane. Ukoliko to ne učinite, čitanje će mu postati zamorna obaveza, a ne uživanje.

Zašto je dobro čitati svom detetu?

  • Zato što ćemo time podsticati osećanje uzajamne bliskosti.
  • Čitajući detetu podstaći ćemo spoznaju i razumevanje tuđih i ličnih osećanja, prihvatanje i uvažavanje socijalnih načela i odnosa.
  • Čitanjem podstičemo razvoj zapažanja i pamćenja, zaključivanje i usvajanje pojmova.
  • Čitanjem podstičemo detetovu maštu i kreativnost.
  • Čitanjem utičemo na razvoj govora, pripremamo ga za samostalno čitanje i, naravno, podstičemo razvoj čitalačkih navika.

Ukoliko ste vaspitač ili učitelj, podstaknite roditelje da čitaju deci i da, na taj način, kod njih grade čitalačke navike. Pomozite roditeljima – od tanjeg kartona dimenzije 4×15 cm napravite pokazivač za knjige sa kratkim uputstvom. Uputstvo treba da sadrži važne elemente čitalačkog „rituala”, na primer:

  • Sedite udobno sa svojim detetom tako da oboje možete da vidite stranice knjige.
  • Zamolite dete da vam ispriča priču o slikama na naslovnoj strani. Pitajte ga šta ilustracija govori o priči.
  • Pratite prstom reči dok čitate naglas kako bi dete povezalo tekst sa rečima.
  • Pitajte dete o slikama na svakoj strani, šta one govore o likovima i događajima.
  • Ako dete želi, neka vama „pročita” priču.
  • Ponudite detetu da nacrta priču, možda novu naslovnu stranu ili nove avanture glavnih junaka.

dete-cita-4

Pripremila Mira Avramović

Izvor: deteplus.rs

 

U Dvorani Kulturnog centra Beograda juče je počeo prvi Festival knjiga, manifestacija koja na jednom mestu okuplja preko 30 izdavača iz Srbije i na kojoj su predstavljeni pažljivo odabrani naslovi iz stručne literature iz oblasti društvenih nauka i poslovne knjige.

Cilj festivala je da se skrene pažnja na značaj relevantnih sadržaja u izdavačkoj produkciji Srbije u oblasti humanistike, kulture, umetnosti i ukaže na globalne trendove multidisciplinarnog pristupa ovim oblastima, kao i da se ukaže na značaj izdavaštva u nacionalnoj kulturi Srbije. Da se čuje glas bibliotekara i promovišu pojedini naslovi po izboru izdavača, bez isticanja i favorizovanja izdavača, već knjiga, i da ovu vrstu literature približi bibliotekama.

U okviru festivala, održan je panel „Tajna ulaska u biblioteke”, koji je osvetlio lavirint puta ovih knjiga do bibliotečkih polica.

Tokom Festivala knjiga biće održan i ciklus razgovora na temu „Obrazovanje na tranziciji” (istorija, ekonomija, umetnost, agrokultura).

Predviđeno je i da stručni žiri, sastavljen od kompetentnih kulturnih poslenika iz različitih oblasti, izabere najbolje knjige u tri kategorije: knjiga koja ostvaruje naučni doprinos uz poštovanje kriterijuma profesionalnog izdavaštva, knjiga koja doprinosi inovativno-obrazovnoj praksi i vredno reprint izdanje stare knjige čija vrednost i aktuelnost odoleva vremenu.

Festival knjiga traje do 30. januara.

Izvor: b92.net

Nikola Tesla je mnogo čitao od svojih najranijih do poslednjih dana i već u mladosti postao pasionirani znalac velikog broja dela književnih klasika. Iako je život proveo u naučnom stvaralaštvu, bio je veliki poklonik književnosti, unekoliko i književni stvaralac, o čemu svedoče njegovi sačuvani zapisi.

Mnoga od književnih dela znao je naizust i često ih kazivao, i to na jezicima na kojima su stvorena. Pročitao je sva sedamdeset dva toma Volterovih dela, divio se iskreno genijalnom Geteu i drugim svetskim pesničkim veličinama, a od srpskih pesnika najdraži mu je bio Jovan Jovanović Zmaj. Takođe se i sam ogledao na književnom i književno-prevodilačkom planu.

Tesla

Njegove zabeležene književne misli, i one o književnosti i književnicima govore o tome da se ponosio svojim srpskim poreklom i rodom, ali i da je svoje rodoljublje umeo uskladiti sa univerzalističkim pogledom na svet koji je proisticao iz želje da sve što čini – čini na dobrobit celokupnog čovečanstva.

Svest da se sa svakim može biti dobar, ali i da te niko ne može voleti kao onaj koji ti je blizak, zrači iz niza Teslinih zapisa, a najviše je došla do izražaja prilikom njegovog boravka u Beogradu 1892. godine kada je naišao na oduševljeni doček sunarodnika. Otuda, iz osećanja bliskosti, i njegovo oduševljenje Beogradom, ponetost Zmajem i njegov kasniji prevodilački trud.

Tokom upriličenog Teslinog i Zmajevog susreta, pred više od stotinu zvanica, Zmaj je hteo da podvuče značaj ovoga trenutka tako što je ne samo napisao pesmu u čast Teslinog dolaska, nego i što je prvi put javno čitao svoje stihove.

Pozdrav Nikoli Tesli pri dolasku mu u Beograd

Ne znam šta je, je l’ suština
Il’ to čini samo mis’o
Čim smo čuli dolaziš nam,
Odmah si nas elektris’o
Na što žice sprovodnice
Elektrika juri širom,
Vazduhom će biti spoja
(Posle možda i etirom).
Stoji stablo, stoji Srpstvo,
Majka svakom listu – sinu ;
Najsvežiji list mu trepnu
Pa odleti u daljinu.
Ti nam Tesla, ti vrliče,
Ode letom jače struje
U daleku Kolumbiju,
Da ti umlje kolumbuje.
I ti, Tesla, u kojem se
Ispolinske misli roje,
Tebe vraća neodolje,
Da poljubiš stablo svoje.
Ljubi stablo, dojčine mu,
Sisni dojku, sine vrli;
Svaka grana srpskog stabla
Tesli tepa, Teslu grli.
Beograd je danas sretan
Rukujuć’ se s srpskom dikom
I otkriva srce svoje
Pred Srbinom velebnikom.
No ti moraš opet natrag
Sastanak nam kratko traja
Al’ toplotu nosi sobom
Bratimskoga zagrljaja
Ostvarena j’ mis’o tvoja
Mis’o divna i golema:
Među nama biće veza,
A daljine nema, nema.
Razumeće listak sveži
Svaku žilu svoga stabla,
Spajaće nas elektrika
(Elektrika naših srca)
I bez žice i bez kabla.

Ganut toplim rečima svog književnog idola, mladi genije je, očevidno potresen, zaplakao i poljubio Zmaja u ruku. Sa njim su plakale i zvanice. Ako postoji nešto plemenito i sveto u doživljaju nacionalne istovrsnosti i bliskosti koji briše geografske daljine, onda se to u Srbiji zbilo u tom trenutku.

Po povratku u Ameriku, Tesla, iako preokupiran naučnim radom i važnim pronalascima, strasno se bacio na prevođenje Zmajevih pesama, i čak stigao da piše i o srpskoj istoriji. Tako je nastao i Teslin esej iz 1897. godine o gorkoj sudbini i robovanju srpskog naroda u kome Tesla interpolira Zmajeve stihove i misli u svoje interpretacije kosovske i postkosovske tragedije srpskog naroda.

U eseju posvećenom Zmaju, po Teslinom mišljenju najvećem srpskom pesniku, na samom početku kaže:

„Teško da postoji narod koji je doživeo tužniju sudbinu od srpskog. Sa visine svog sjaja, kada je carstvo obuhvatalo gotovo ceo severni deo balkanskog poluostrva i veliki deo koji pripada Austriji, srpski narod je gurnut u beznadežno ropstvo posle totalnog boja na Kosovu 1389. godine protiv nadmoćnijih azijatskih hordi. Evropa neće nikada moći da isplati veliki dug koji ima prema Srbima što su oni, žrtvujući i sopstvenu slobodu, zaustavili taj varvarski prodor. Za Evropu moj srpski narod bio je grudobran, a ona mu je uzvratila ropstvom.”

Zmaju se Tesla posebno odužio i tako što je u američkom časopisu „Vek” objavio slovo o njemu („Zmaj Jovan Jovanovich the Chief Serbian Poet of Today”), praktično njegovu iscrpnu biografiju, koja obuhvata čak i Zmajevo detinjstvo i malo opisivane početke njegove pesničke karijere, a ne samo njegove najvažnije pesničke domete. Želeći da Zmajeve pesme predstavi što boljim, a svoje prevode nedovoljno stihovnim i manje izražajnim u poređenju sa snagom originala, Tesla je o Zmajevim pesmama zapisao i ovo: „Toliko su suštinski srpske da ih je gotovo nemoguće prevesti na drugi jezik.”

(Deo govora sa otvaranja izložbe o Tesli u Privrednoj komori Beograda)

Izvor: Novosti

U rečnicima stranih reči može se pročitati da je biblioteka grčkog porekla i da je složena od dve reči: biblion – knjiga i theke – kovčeg, pregradak, ormar. To je, dakle, doslovno: ormar za knjige, ili, u slobodnijem prevodu, skladište knjiga. Sama reč biblion (knjiga) nastala je prema imenu feničkog grada Biblosa, odakle su stari Grci nabavljali listove papirusa, po kojima su onda pisali i slagali ih (tačnije: savijali) u knjige – biblose.

Istorija biblioteke i bibliotekarstva veoma je duga. Ta je ustanova mnogo starija i od same reči biblioteka. Arheolozi su sredinom 19. veka otkrili ostatke zbirki glinenih pločica ispisanih klinastim pismom, stare četiri, pa čak i pet hiljada godina. Kasnije, u 5. i 4. veku pre nove ere, u Grčkoj su bile poznate velike privatne (kućne) biblioteke pojedinih književnika i filozofa, kao što su bili Euripid, Aristotel i drugi.

Najveća javna biblioteka u starom veku bila je čuvena Aleksandrijska biblioteka. Osnovana u 3. veku pre nove ere. Ona je dva veka kasnije imala oko 700.000 svitaka i preko 42.000 prepisa na različitim jezicima.

Druga po veličini bila je u to vreme Pergamska biblioteka sa preko 200.000 svitaka (papirusa). U naše vreme u bibliotekama se ne čuvaju ni glinene pločice ni papirusi iz Biblosa, nego ukoričene knjige, časopisi, novine i druge štampane stvari (plakati i sl.). U velikim bibliotekama sadržaji knjiga prenose se danas na mikrofilmove, pa se hiljade debelih tomova mogu smestiti u nešto veću kutiju, ili na nekoliko kompjuterskih diskova.

Tako, eto, pisane ljudske poruke menjaju svoj oblik i način prenošenja, a reč biblioteka, kojom se označava mesto gde se one čuvaju i koriste, vekovima traje, prenoseći tako slavu drevnoga grada Biblosa i starih grčkih ljubitelja i sakupljača knjiga.

poreklo-reci-biblioteka

Milan Šipka, Priče o rečima

Ove knjige bile su ocenjene kao loše za najmlađe.

1. HEJ, TATA – Brajan Dojl

Ontario (Kanada): Dojlov izdavač je dobio pismo od direktora škole u ruralnom delu Ontarija, u kome se navodi da su svi primerci knjige Hej, tata vraćeni zato što promovišu negativne stavove i ne sadrže vrednosti  „pozitivnog građanstva”.

2. AŠINE MAME – Rozamund Elvin
Britanska Kolumbija (Kanada): Zabranjena zbog promovisanja homoseksualnosti. Zabrana ukinuta 2002.

3. HARI POTER – Džoan Rouling
Ujedinjeno Kraljevstvo: Zabranjena je u mnogim hrišćanskim školama. Najčešći razlog je promovisanje veštičarenja.

4. SUMRAK – Stefani Mejer
Australija: Tetralogija Sumrak zabranjena je u nekim osnovnim školama u Australiji zbog seksualne eksplicitnosti, koja je neprimerena uzrastu za koji je pisana i zbog nekih religioznih stanovišta.

5. ROMEO I JULIJA – Vilijam Šekspir
Južna Karolina (SAD): Osavremenjenu veziju ovog Šekspirovog komada, u kojoj je originalan tekst zamenjen modernim engleskim jezikom, zabranili su roditelji zato što je takav tekst  „previše zreo” za decu, a sama drama se bavi seksualnim temama koje zahtevaju  „određenu zrelost”.

6. ŠARLOTINA MREŽA – E. B. Vajt
Kanzas (SAD):  „Životinje koje pričaju su blasfemija i neprirodne su”. Takođe, kritikovano je i poglavlje romana u kojem pauk umire, jer je osenjeno kao  „nedolično za dečju knjigu.”

7. TAMO GDE SU DIVLJE STVARI – Moris Sendak
Jug Sjedinjenih Država: Zabranjena je jer su se izlivi besa glavnog junaka smatrali opasnim ponašanjem, a Sendak je optužen da glorifikuje takvo ponašanje, što je navelo psihologe da te 1969. godine ocene roman  „previše mračnim i zastrašujućim”.

8. ČAROBNJAK I OZA – L. Frenk Baum
Detroit (SAD): Zabranjena 1957. u Gradskoj biblioteci Detroita jer  „nema nikakvu vrednost za moderno doba, a deci se u um usađuje kukavičluk.”

Još zabranjenih knjiga>>

Izvor: www.glif.rs

Pismenica vam predstavlja 16 naslova koji su tokom XX veka bili zabranjeni iz najrazličitijih razloga, a neki su i danas nedostupni.

1. BIBLIJA – danas u svetu postoji preko 450 verzija
U SSR: 1926–1956 (30 godina)

Etiopija: 1986
Pošiljka od 40.000 primeraka Biblije za jednu školu u Etiopiji je zadržana na neodređen period.

2. MANIFEST KOMUNISTIČKE PARTIJE – Karl Marks i Fridrih Engels
Turska: 1848–2013 (165 godina)
Zabranjena zbog promovisanja komunističkih ideja.

3. ZOV DIVLJINE – Džek London
Nemačka: 1933–1945 (12 godina)
Zabranjena jer se smatrala previše „radikalnom”.

4. ULIKS – Džejms Džojs
Ujedinjeno Kraljevstvo: 1922–1930 (8 godina)
Zabranjena jer je sadržala veoma izražene seksualne teme.

5. BUNAR USAMLJENOSTI – Redklif Hol
Ujedinjeno Kraljevstvo: 1928–1949 (21 godina)
Zabranjena zbog bavljenja lezbijskim temama, ali je na kraju ponovo objavljena 1949.

6. LJUBAVNIK LEDI ČETERLI – D. H. Lorens
Ujedinjeno Kraljevstvo: 1928–1960 (32 godine)
Zabranjena zbog mnogobrojnih opscenih izraza i eksplicitnih opisa seksualnih odnosa.

7. VRLI NOVI SVET – Oldos Haksli
Australija: 1932–1937 (5 godina)
Tokom ovog perioda, svi primerci ove knjige iz biblioteka su spaljeni.

8. RAKOVA OBRATNICA – Henri Miler
SAD: 1934–1965 (31 godina)
Zabranjena jer je proglašena „opscenom”.

Kanada: 1938–1964 (26 godina)
Zabranjena jer je proglašena „opscenom”.

9. PROHUJALO SA VIHOROM – Margaret Mičel
Rusija: 1936–2001 (65 godina)
Strogo zabranjena od strane komunističkog režima.

10. ŽIVOTINJSKA FARMA – Džordž Orvel
Kuba: 1945 – do sada
Zabranjena jer kritikuje komunizam.

Kenija: 1991 – do sada
Zabranjena jer kritikuje korumpirane vođe.

Kina: 1945–do sada
Nije zabranjena, već je cenzurisana. Verzija na engleskom je zabranjena.

Rusija 1945–1980
Zabranjena jer kritikuje komunističku Rusiju.

Ujedinjeni Arapski Emirati: 2002 – do sada
Zabranjena zbog sadržaja koji je u suprotnosti sa islamskim vrednostima.

11. 1984 – Džordž Orvel
Rusija: 1950–1990 (40 godina)
Staljin lično ju je zabranio, jer je znao da je knjiga kritika njegove vladavine. Tokom 60-ih godina, umalo je zabranjena u SAD i Ujedinjenom Kraljevstvu, zbog Kubanske raketne krize.

12. LOLITA – Vladimir Nabokov
Ujedinjeno Kraljevstvo: 1955–1959 (4 godine)
Zabranjena, jer je proglašena „opscenom”. Britanska carina je imala nalog da zapleni sve primerke ove knjige.

13. ZELENA JAJA I ŠUNKA – Dr. Sus
Kina: 1964–1991 (27 godina)
Zabranjena zbog kritike marksizma.

14. SATANSKI STIHOVI – Salman Ruždi
Zabranjena u 5 zemalja: 1988 – do sada
Zabranjena je iz religioznih razloga u sledećim zemljama: Indija, Bangladeš, Sudan, Južnoafrička republika i Šri Lanka.

Zabranjena u 16 zemalja: 1989 – do sada
Zabranjena iz religioznih razloga u sledećim zemljama: Egipat, Kenija, Liberija, Pakistan, Katar, Senegal, Somalija, Tajland, Indonezija, Kuvajt, Malezija, Papua Nova Gvineja, Saudijska Arabija, Singapur, Tanzanija, Venecuela.

15. AMERIČKI PSIHO – Bret Iston Elis
Kvinslend, Australija: 1991 – do sada
Zabranjena je da se prodaje, može se kupiti samo upakovana.

16. DA VINČIJEV KOD – Den Braun
Liban: 2004 – do sada
Zabranjena jer su katoličke vođe proglasile ovu knjigu uvredljivom za hrišćanstvo.

Koje knjige koje „nisu dobre” za decu?

Izvor: www.glif.rs

Stare knjige imaju poseban miris od kojeg srce svakog ljubitelja knjiga zaigra. Matija Strlić sa University College iz Londona opisao ga je kao „kombinaciju herbalne note sa oštrim mirisom kiseline i nagoveštajem vanile preko osnovnog mirisa buđi, nepogrešiv miris koji je isto toliko deo knjige koliko i njen sadržaj”.

Tajna ovog mirisa je u stotinama isparljivih organskih jedinjenja koja se nalaze u papirnim stranama, mastilu i lepku. Tokom vremena, ta isparljiva organska jedinjenja se raspadaju, otpuštajući hemikalije u vazduh, koje dopiru do naših noseva. Nove knjige takođe imaju karakterističnu aromu, ali nije toliko razvijena kao kod njihovih starijih kolega. Takođe, različiti materijali koji se koriste u izradi knjiga će dati i različit identitet isparljivim organskim jedinjenjima.

miris-starih-knjiga

Compound Chemistry izveštava da se dašak badema može stvoriti i od benzaldehida, dok vanilin emituje aromu vanile. Slatkast miris potiče od toluena i etilbenzena, a 2-etilheksanol stvara lagan floralni miris. Pored toga, knjiga isto tako može i pokupiti mirise kojima je bila izložena tokom svog veka, kao što su dim, oštećenja od vode ili presovani cvetovi čuvani među stranicama.

Znati zašto papir miriše tako kako miriše je više od zanimljive činjenice; to saznanje može pomoći bibliotekama da „nanjuše” koje su knjige i papiri u opasnosti od propadanja.

Ako ste se prebacili na elektronske knjige, ali vam nedostaje miris starih knjiga dok čitate, postoji mnogo opcija u vidu sveća, parfema i osveživača vazduha, koji će pomoći da vam soba zamiriše na udobnu, staru biblioteku (ovde možete videti listu od 30 sveća i parfema sa mirisom starih knjiga).

Izvor: www.glif.rs

Više od 1000 ljudi, među kojima su i poznate ličnosti, danas je u Moskvi počelo da se smenjuje u javnom čitanju romana „Rat i mir” Lava Tolstoja, na internetu, radiju i televiziji, tokom 60 sati.

javno-citanje-tolstoj

Oko 1.300 glumaca, političara i sportista, građana počelo je u 10 sati po ruskom vremenu čitanje četiri toma remek-dela ruske književnosti. Čitanje će uživo moći da se prati na nekoliko ruskih televizija i radio-stanica, kao i na sajtu voinaimir.com.

Javno čitanje dela organizovano je u okviru „Godine knjiženosti” u Rusiji i odvija se u ruskim pozorištima, muzejima, bioskopskim salama i drugim mestima koje je Tolstoj spomenuo u svom romanu.

„Tolstoj drži našu zemlju na okupu”, rekla je praunuka književnika, Fekla Tolstoja, koja je incirala javno čitanje „Rata i mira”.

Delo će se čitati u Moksvi, Sankt Peterburgu, Kazanu, Jekaterinburgu, Omsku, Groznom, i drugim mestima, javila je agencija Ria novosti i dodala da će čitanje biti organizovano i u Parizu, Beču, Pekingu i Vašingtonu.

U svom čuvenom delu Tolstoj je opisao rusko društvo tokom Napoleonove ere. „Rat i mir” je jedno od dva najvažnija remek-dela ruskog književnika i smatra se jednim od najboljih romana u svetskoj književnosti.

Izvor: Politika

Naslovna fotografija: wikimedia.org

Na komemoraciji velikom piscu, 26. marta 1985. godine, Matija Bećković održao je posmrtnu besedu. U njoj je prikazao sliku jednog vremena i politike. Ova beseda je bila i svojevrstan pogled u budućnost, punih pet godina pre nego što će nastupiti raspad Jugoslavije.

Činim ono što sam mislio da neću, pišem o onome o čemu se ne piše, govorim baš ono što je trebalo izbeći. Diram u ranu. Tako nešto nije se nigde nikada dogodilo. Najčitaniji i najomiljeniji pisac, najpoznatiji lik, najstarije dete naše zemlje, najzdraviji sin srpskog jezika, najduži smeh Beograda – Branko Ćopić, krenuo je iz kuće u svoju poslednju šetnju.

Svi su ga prepoznavali, retko se ko nije okrenuo za njim, mnogi šeširi su podignuti da ga pozdrave. Niko nije znao kuda se zaputio. A zaputio se na poslednje mesto, poslednjih ljudi koji nemaju ništa od onoga što je on imao. A oni su nadirali u suprotnom pravcu: u bitku za hleb i krov nad glavom.

Prijatelji su znali njegove poslednje brige: da neće imati za kiriju i za hleb, da će mu zapaliti kuću, i oterati ga na robiju. A bio je poslednji koji je imao razloga da brine za sebe. Ali je brinuo kako će preživeti Nikoletina Bursać, Jovica Jež, Jovandeka Babić, Vuk Bubalo, Pepo Bandić, Stanko Veselica, i toliki drugi koje je doveo na svet. Branko Ćopić nije imao druge dece. Bila je to briga malo teža od one Balzakove: za koga udajemo Evgeniju Grande?

Svet za koji se osećao odgovornim razdešavao se na njegove oči. U njemu se više nije mogao snaći ni novi Štrbac, zvani Nikoletina, ni domisliti nijedan um, ma koliko se pravio lud, ni spasiti duša makar ukrivena u stotine kožuha.

U tuđem svetu pomeo se i Branko Ćopić. U jedno vreme koje je nadmudrilo Davida Štrpca. Onaj koji je priznavao da je kukavica, a napisao „Jeretičku priču”, onaj koji je nazvan lažovom, koji je prvi rekao istinu. Izbio je iz njega strah koji je morao izbiti. Strah, ali kakav? Ko na njegovom mestu još negde na svetu strahuje takve strahove. Verovao je da su mu za najveću krivicu i neoprostiv greh uzeli posetu Hristovom grobu. Tu su ga uočili i protiv njega se urotili organi gonjenja celoga sveta.

Jednog popodneva, sedeći u svom udobnom stanu u glavnoj ulici naše prestonice, u obilju, među knjigama i diplomama, pored svoje biste, poverio je svojoj ženi valjda najgoru slutnju:
− Mene će, izgleda, streljati! Nešto ranije je iz pisma Ziji Dizdareviću provirila dželatova kapuljača. „Po hladnoj jezi koja im prethodi” osećao je da će „doći po njega i odvesti ga neznano kud.”

Streljanje Branka Ćopića je prizor kojim je krunisan naš vek. Da bi preduhitrio smrt sa kosom, noćne i dnevne vampire, što su počeli da se „rote u svom stiješnjenom svijetu” čim je završio svoju „Zlatnu bajku o ljudima” sišao je na most. Onaj isti most pod kojim je, kažu, nepoznati dečak ispod Grmeča prespavao svoju prvu noć kad je stigao u Beograd. Čelom na beton. Onaj za koga se to nikad nije ni mislilo. Krug se sklopio i smanjio: kao da u međuvremenu nije ništa bilo.

Smrt Jesenjina i Majakovskog je potresla svet. Javnu smrt Branka Ćopića (u po bela dana na najvećem mostu u centru glavnog grada) kao da smo sakrili od sebe. A on kao da se sklonio od onoga što nas čeka.

Izvor: akademskikrug.rs

Fotografija: www.novosti.rs