Pratite pismenicu na društvenim mrežama.

Zatvorite.

Kada se u reči nađu u dodiru dva suglasnika različite zvučnosti, prvi u izgovornom nizu se prilagođava drugome. Drugi suglasnik od dva u neposrednom dodiru svojom artikulacijom utiče na prvi, pa se ovo jednačenje u fonetici naziva regresivna asimilacija suglasnika po zvučnosti.

Pravi suglasnici, po artikulaciono-akustičnom elementu zvučnost / bezvučnost podeljeni su u parove čiji se članovi artikulaciono-akustički razlikuju samo po zvučnosti.

Zvučni suglasnici:     B, G, D, Đ, Ž, Z, DŽ

Bezvučni suglasnici: P, K, T, Ć, Š, S, Č, F, H, C

Suglasnici F, H, C nemaju svoje zvučne parnjake.

Podela suglasnika u srpskom jeziku>>

U situaciji kada se zvučni nađu pred bezvučnim suglasnicima – pretvaraju se u svoje bezvučne oponente, i obrnuto, kada se bezvučni nađu pred zvučnim suglasnicima – pretvaraju se u svoje zvučne oponente.

vrabac – vrapca; top – tobdžija

beg – bekstvo; burek – buregdžija

nazadak – nazatka; svat – svadba

žeđ – žećca

držati – drška

naručiti – narudžbina; papuča – papudžija

Bezvučni suglasnici F, H, C ispred zvučnih suglasnika ostaju nezamenjeni jer nemaju svojih zvučnih parnjaka: Vrhbosna, Salihbegović. Naravno, pred njima će zvučni suglasnici biti zamenjeni svojim bezvučnim alternantima: pothraniti, rasformirati, iscureti.

Ispred sonanata (glasnika), koji su zvučni, ali – sa osobinama vokala, bezvučni suglasnici se neće zamenjivati svojim zvučnim alternantima: sjediniti, smrviti, slika, svojstvo, tvorba, tvrditi, tresti, pričati. Sa svoje strane, ni sonanti takođe ne menjaju svoju zvučnost kada se nađu pred bezvučnim suglasnicima: krst, rt, Janko, šampanj, cink, stranka, slamka, poljski.

Naš pravopis predviđa i neke izuzetke.

U pisanju, zvučno D ostaje neizmenjeno bezvučnim alternantom T ispred bezvučnih S i Š, i to u svim položajima u reči: odsustvo, a ne otsustvo; predsednik,  a ne pretsednik niti precednik; sredstvo, a ne sretstvo; predškolski, a ne pretškolski; odšetati, a ne otšetati; podšišati, a ne potšišati itd.

U pisanju, zvučno Đ ostaje neizmenjeno bezvučnim alternantom Ć u položaju ispred nastavka -stvo: vođstvo, a ne voćstvo.

Neizmenjeni ostaju i zvučni suglasnici pred bezvučnim, i obrnuto, kada se nalaze na kraju prefiksa, ili reči u složenicama u kojima bi dosledna zamena odgovarajućim alternantima uticala na značenje reči: predturski, a ne pretturski niti preturski; podtekst, a ne pottekst niti potekst; postdiplomski, jurisdikcija, adherentan i sl.

Do odstupanja dolazi i u pisanju nekih stranih imena i prideva od njih izvedenih: Vašington, a ne Vašinkton, vašingtonski; Pitsburg itd.

Čitajte o najčešćim jezičkim nedoumicama u srpskom jeziku OVDE.

Gramatika srpskog jezika za gimnazije i srednje škole, Živojin Stanojčić, Ljubomir Popović