Вест да је Life And Style, роман једне од најпопуларнијих модних блогерки Зоране Јовановић, познатије као Зораннах, изазвао велико интересовање међу младим читаоцима и да се налази на листи десет најпродаванијих књига на овогодишњем београдском Сајму, довео је до смеха, али и „плача” иначе начитану и културно оријентисану Србију, која чини све да култура и образовање буду постављени на пиједестал. Други део ове реченице, наравно, схватите као иронију аутора текста.
Будући да је блогерка јасно истакла (поред тога да јој је најважније како изгледају странице књиге) да, заправо, и није реч о књизи јер садржи много више фотографија него текста, било би сувишно залазити у анализу књижевноуметничких вредности овог штива. Такође, с обзиром на то да ово није књижевност (нема разлога да не верујемо списатељици на реч), нема потребе за биографским методом у анализи дела, те подаци о томе како је она, у ствари, „глупа плавуша”, „манекенка”, чиме се све бавила и како се одвијао њен приватни живот пре „ловоровог венца” и немају неку поенту.
Оно чиме би требало да се позабавимо јесте где смо ту ми – „културни и начитани” у целој причи и шта чинимо поводом тога да ситуацију променимо, осим што, наравно, критикујемо. Шта ова прича говори о нама? Да ли Србија чезне за скандалом и причом која ће се добро продати или за културом? Или највише воли добитну комбинацију – да на скандал-начин пише о томе како у Србији култура умире, не чинећи ништа да је оживи?
Јер, мораћете да се сложите, није Зораннах убила културу у Србији, нити ће стотинак адолесценткиња које, логично, воле моду и те „фенси фешн” ствари, јер су у тим годинама када неће плакати на штанду да добију последњи примерак Карамазових или Јадних људи, допринети да се све девојчице у Србији преко ноћи претворе у Девојчицах. Неће, ако се проблем лечи у корену.
Чињеница да се, све заједно, о читавом Сајму књига и свим издавачима који су учествовали није на интернету толико писало као о Зорани (Зораннах је незгодно за деклинацију) списатељици иде у прилог, а нашој култури, полумртвој, не. Да су се новинари потрудили да са толико жара и труда информишу јавност о попустима на нова издања, речнике, стручну литературу из различитих области итд., можда би на неким штандовима ред за потпис аутора или куповину књига био приближно дугачак као на Зоранином (извињавам се опет због Х). Или не би, али сада то није ни важно…
Колико год да су се пренеразили над „успехом” блогеркине књиге, поједини медији у Србији су, уместо да начине противтежу и пишу и о оној правој књижевности на Сајму, једва дочекали да и на овом Сајму пронађу неку певачицу, глумицу или манекенку, која је, поучена „успехом” својих колегиница (не заборавимо Сузану Манчић и још неке диве ранијих сајмова), одлучила да се отисне у литерарне воде. Онда су уследили наслови који привлаче пажњу, вапај над девојчицама које ће се, одмах по завршетку Сајма, волшебно трансформисати у старлете, играти голе по сплавовима и зарађивати за живот на недоличан начин.
Можда ће се то и десити и, ако се буде десило, то ће бити заиста тужно и потресно. Мада, и о томе ће се писати у новинама, па ће некоме и те вести бити добродошле. Али да ли ће онда Зораннах бити жртвени јарац (да не кажем коза) и платити за грешке свих родитеља, који своју децу нису научили шта треба да читају, нису им, читајући праву литературу, пружили адекватан узор; свих просветних радника, који су, незадовољни платама и условима у којима раде, заборавили да код ученика изграде одређени читалачки укус; свих телевизија које ту исту децу активно информишу о фармама, паровима (мала слова нису омашка) и осталих риалитија?
Неће, Зораннах ће до тада можда радити у некој издавачкој кући, културној институцији, и како то већ иде… А Србија ће пронаћи нову жртву да о њој пише, скрећући пажњу са дубљег проблема који се тиче, генерално, система васпитања и образовања у школи и у породици.
Којекуде, једном речју, гологузија!
Ви нама пишите о Српском језику и култури изражавања а на ову госпоју, не бих да трошимо речи! 😉
Поштовани Ђорђије, Писменица са највећим задовољством пише о српском језику и култури изражавања. Међутим, с обзиром на то да пише и о култури уопште, дотакла се и ове теме. Текст се не бави „госпојом”, она је само повод за једну ширу слику, која говори о култури у Србији и „нама осталима”.
Хвала што пратите сајт. Срдачан поздрав и свако добро. 🙂
Malim slovom se piše srpski (i bilo koji drugi) jezik.
Mogu da vam kazem da mi je ova cela prica ustvari tuzna, a ujedno i zastrasujuca. Svakim danom se nadam da ce se nekako stanje popraviti, ali onda tamo neke Zoranahe objave knjigu koja bude predstavljena na sajmu. Stvarno su nam sve vrednosti ispreturane i koliko vidim nece biti nista bolje ni u skorijoj buducnosti. Mislim da smo kao drzava stvarno dotakli dno .i tu se zalepismo bez izgleda da isplivamo. A i zasto bi kada bi nas tamo docekale neke Zoranahe, Stanije, Mimije Orlovi i ostale karikature.
Хвала, Јасмина, што пратите Писменицу и коменатришете. Срдачан поздрав. 🙂
Текст је одличан. Трагично је ово време у којем живимо, нарочито акцентовање негативних ставри, без истицања лепог. Медији и примитивци су жељни сензација. Родитељи освестите се,васпитавајте децу да воле, не завиде, да подржавају успех других и да воле!!!!
Хтедох рећи да шире лјубав 🙂
Хвала, Драгана. Срдачан поздрав. 🙂
Nismo mi izdavači krivi što narod hoće da kupi knjigu Zoranneh.Dok smo izdavali ono na čemu je mladi svet stasavo 90-ih godina,NIJEDNA informativna kuća nikada nije ispratila nijedno naše izdanje.Konkretno,naša izdavačka kuća je tada izdavlaa samo muzička izdanja .Ali,urednici na RTS tada ,što iz sujete,što po partijskom zadatku,što iz gluposti ( uglavnom zbog ovog prvog i trećeg ) ,ispratiše tada Tehnokratiju kao inovaciju i kulturni bum i utrše put turbofolk kulturi ,srušivši tako i poslednju odbranu pred istim fenomenom.Da se razumemo,fenomen turbofolk kulture nije lokalni problem već globalni ( da ne bi bilo zabune ).
Поштовани Веселине, та „култура” мора да постоји и постоји, на овај или онај начин, свуда у свету, како сте и сами рекли. Текст говори о нашем ставу према њој, а не против ње, а још мање против издавача који стоје иза оваквих издања.
Хвала што пратите Писменицу. Срдачан поздрав.
U pravu ste, treba pisati i o Zorannah, da li sam pogodila, ako ima pravila, to je deo danasnjice, bolje pisati nego kriti, ne previse, nego sa merom, ko ima u sebi kriterijum odlucice sam da li Cehov, Dostojevski ili Zorannah i sl. Ja pratim jednu devojku iz Hrvatske, blogerka i pise fantasticne tekstove i to na engleskom o dalekim destinacijama na kojima je bila, o nasem balkanskom mentalitetu…eto izbora…svako izabere po svojoj meri, jos jednom pohvala Vama i necu vise da prederujem
Велики поздрав, Зорице. Сви коментари су добродошли. 🙂
Ovako,kao prvo,autore ovog teksta,pitala bih vas da li ste Vi procitali knjigu? Ako niste ne vidim zasto biste pisali tekst o necemu u sta se ne razumete.Kao drugo Zorana je jedna veoma kulturna i pametna devojka koja u svojoj knjizi ne uci devojke da postanu ‘starlete’ vec im daje savete o modi,prijateljstvu,ljubavi…Ja sam procitala knjigu i pratim Zoranu ali to ne znaci da cu sutra dan postati starleta,zar ne? Kao trece to sto se ‘sprdate’ na osnovu toga kako se speluje Zoranino ime na stranim jezicima,odraz je vase nekulture. I jos jedna stvar. To sto su danasnje devojke takve kakve jesu,kriva je televizija,Sasa Popovic,Mitrovic i ostala ekipa,a ne ambiciozna devojka koja ne krade narod,vec sama zaradjuje za sebe. Toliko.
Поштована Маријана, очигледно текст нисте схватили на прави начин. Поздрав за Вас.
interesuje me koliko Marijannah ima godina kad cita ovu visokointelektualnu literaturu. A, i vidi se da to citate ,s obzirom da u svom tekstu koristite izraze mase. Sto se tice Zorannah-e,mozemo reci da je vrlo pametna osoba koja djevojcicama pojazuje-sirotinjo,ovako se zivi,jos mi vi to i omogucavate. Vecina tih djevojcica koja je kupila ovu knjigu vjerovatno je taj dan pastetu jela.