Како се Иво Андрић обратио Адолфу Хитлеру


Првог априла 1939. године саопштено је да је за новог опуномоћеног министра и изванредног посланика у Берлину постављен Иво Андрић, помоћник министра иностраних дела друге положајне групе другог степена. Дванаест дана касније Андрић је стигао у Берлин. Било је то време када су Италијани окупилрали Албанију, а у Берлину и у целој Немачкој обављане припреме за прославу педестог рођендана вође Рајха – Адолфа Хитлера.

Фирер је Андрића, новог посланика Југославије, примио 1. априла у 11 часова и 30 минута. Била је среда. Андрић је приликом предаје акредитивних писама одржао говор.

Поштовани канцеларе,

Част ми је да Вашој Екселенцији предам писма којима је Краљевско Намесништво, у име Његовог Величанства Краља Југославије, мога узвишеног Суверена, изволело да ме акредитује код Ваше Екселенције у својству свога изванредног посланика и опуномоћеног министра, као и опозивна писма мога претходника г. Цинцар Марковића.

Сматрам за нарочиту срећу што ми је Краљевско Намесништво поверило ту часну задаћу. Односи доброг суседства, као и жива привредна и културна измена добара између Немачке и Југославије одговарају потпуно жељама и намерама Краљевске владе, и ја сам нарочито повлашћен што ми је Краљевска влада ставила у дужност да рад мога претходника на том делу наставим, а у циљу продубљења и учвршћења тих пријатељских односа и узајамног поштовања које влада између оба народа.

Дозволите, Господине Канцеларе Рајха, да уверим Вашу Екселенцију да ћу све своје снаге посветити том задатку који представља један од значајнијих циљева спољне политике моје владе. Слободан сам изразити наду да ми благонаклона подршка Ваше Екселенције неће недостајати у извршењу моје пријатне дужности.

Предајући Вашој Екселенцији моја писма, користим ову свечану прилику да изразим у име Његовог Краљевског Височанства Кнеза Намесника, Краљевског Намесништва и Краљевске владе најлепше жеље за личну срећу ваше Екселенције, која са толико успеха и достојанства стоји на челу Великог Рајха, као и за добро и напредак немачког народа.

 

Извор: Радован Поповић, Жудња за фраком, 2011.

Извор фотографије: Политика

Оставите коментар.

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена звездицом.

Писменица вам препоручује да прочитате и...

bulgakov_stvaralastvo
Булгаков: стваралаштво у стези диктаторског режима
25/10/2017
otmenostpatnje
Данило Киш, Отменост патње
24/10/2017
hasanaginica
Положај жене у Хасанагиници Љубомира Симовића
02/02/2016
dostojevski-pu-do-boga
Достојевски: Пут до Бога
31/01/2016
murakami
Харуки Мураками се може читати било када и било где
30/01/2016
uvela-ruza
Увела ружа Боре Станковића
13/01/2016
junak-naseg-doba-pecorin
Печорин: Јунак нашег доба
13/01/2016
Janko_Veselinovic_Milovan_Glisic_Aleksandr_Sumbatov__Branislav_Nusic_Stevan_Sremac_stoje_Dragomir_Brzak_i_Janko_Veselinovic
Ко је била Зона Замфирова?
11/01/2016
Eugene_Onegin
Евгеније Оњегин: налицкани метеросексуалац или несхваћени индивидуалац
02/01/2016