Жао ми је свих оних интелектуалаца који гледају на једно око, који примају почасти а праве се да им није до њих.
Жао ми је свих оних неслободних људи који страхују:
– над својом егзистенцијом,
– који су постали робови сопствене судбине.
Жао ми је свих оних несрећника који цијелога живота прибављају себи алиби.
Жао ми је свих оних који се слијепо држе једног мјеста, јер нијесу за неко друго.
Жао ми је интелектуалаца који вјерују да су миљеници власти.
Жао ми је свих полтрона, свих оних који примају мито ласкаваца.
Молим се за оне несрећне достављаче да се што прије врате своме Ја.
Жао ми је свих оних несрећника који туђе мишљење саопштавају као своје.
Жао ми је људи похлепних на власт, жао ми је свих каријериста, свих материјалиста.
Жао ми је свих оних који вјерују да значе нешто у очима оних који не значе ништа.
Жао ми је који немају снаге рећи: Не, када се не може казати: Да!
Жао ми је оних несретника који за слободоумност одмах траже награду.
Жао ми је свих оних који ништа не знају о истини, и оних који никад неће отворити очи, никада изаћи из свог лунарног врта.
Жао ми је оних за које је ефемерна слава – вјечност.
Жао ми је оних скоројевића који себи прибављају маске снобова.
Жао ми је свих оних који иду на премијере, који за трпезом жуде за првим мјестима.
Жао ми је свих оних који завиде другима, који су ташти и који се не могу излијечити од охолости.
Жао ми је и оних људи који мисле да је њихова шутња принципијелност.
Жао ми је свих оних несрећника који цијелог свог живота не могу ризиковати, свих оних слабића који дрхте над собом, који његују свој страх, свих оних интелектуалаца који се лако одричу свог мишљења.
Жао ми је свих оних који желе успјети на туђу штету.
Жао ми је оних људи који би хтјели бити слободоумни, а по природи су својој кукавице.
Жао ми је свих оних који мрзе људе способније од себе.
Молим те, Господине, за све несретнике који су сами узроком своје несреће.
Извор: fenomeni.me