Најпознатије жене у српској историји

У временима када су се улоге жена знатно разликовале од данашњих и када је слобода деловања жене била веома сужена, оне су ипак биле довољно јаке и храбре да се међу другим женама, али и мушкарцима, истакну и оставе свој печат у историји Србије. Биле су прве међу људима који су у овој земљи постављали стандарде у књижевности, сликарству, медицини, новинарству, науци, пилотирању, дипломатији, али и у ратовању. Оне су најзнаменитије Српкиње!

Јелена Анжујска, оснивач прве женске школе у Србији и прва српска краљица која је постала светитељка

Јелена Анжујска је била супруга српског краља Стефана Уроша, који је владао од 1243. до 1276. године, и мајка краљева Драгутина и Милутина. Њен двор налазио се на самом рубу Косова и Метохије у месту Брњаци. У њему је Јелена основала прву Женску школу у Србији у којој су се девојке училе ручним радовима, а по завршетку школе, краљица их је даривала миразом за удају. Била је то прва стручна женска школа, не само у Србији већ и у Европи, према мишљењу историчара.

Легенда каже да се после три године од своје смрти јавила у сну једном монаху, а када су отворили њен гроб, тело је нађено цело и очувано. Од те 1317. она се слави као светитељка 12. новембра по новом календару.

Монахиња Јефимија (Јелена Мрњавчевић), прва књижевница Србије

Јелена Мрњавчевић (око 1350–1405) је била ћерка угледног властелина ћесара Војихне и жена деспота Угљеше, рођака цара Душана. Када је деспот погинуо у бици на Марици 1371. године, Јелена је дошла на двор кнеза Лазара, будући да је била Миличина рођака. Замонашила се и узела име Јефимија, под којим је позната као прва српска књижевница. Верује се да је Јефимија помагала кнегињи Милици у вођењу државних послова у периоду њене владавине након Косовске битке и прилично утицала на образовање Миличине деце.

У српској књижевности Јефимија је остала позната по три вредна књижевна дела: Туга за младенцем Угљешом, Мољење Господу Исусу Христу и Похвала кнезу Лазару. Због материјала у којима су сачувана, ова дела представљају и споменике примењене уметности. Њени радови замишљени су као дар манастирима Хиландару и Раваници.

Кнегиња Милица Хребељановић, прва жена дипломата

Кнегиња Милица Хребељановић (око 1335–1405) била је жена српског кнеза Лазара и православна светитељка (Преподобна Евгенија). Милица је имала Немањићко порекло. Њен отац био је кнез Вратко, у народној традицији познатији као Југ Богдан.

Кад јој је муж 1389. погинуо у Косовској бици, Милица је управљала народом и државом, јер су јој синови још увек били малолетни. Кнегиња Милица се бавила и дипломатском делатношћу, па је са монахињом Јефимијом 1398. ишла код сулатана Бајазита да заступа интересе свог сина Стефана. Том приликом је издејствовала пренос моштију Свете Петке из Видина у Београд. Основала је манастир Љубостињу у коме је и дочекала смрт.

Катарина Ивановић, прва српска сликарка и прва жена међу српским академицима

Катарина Ивановић рођена је 1811. године у Весприму у Мађарској, у трговачкој породици. Када је навршила 14 година изразила је жељу да буде „живопискиња”. Школовала се у Пешти код тада најбољег сликара Мађарске, Јозефа Пешкија, и постала прва српска сликарка.

„Уздам се да ће Срби пошту одати мојим сликама и држати ме у свом спомену”, писала је Катарина након што је неколико месеци раније Народном музеју послала прву пошиљку од осам слика.

Марија Мага Магазиновић, прва модерна балерина и прва новинарка

Марија Мага Магазиновић рођена је у Ужицу 1882.године. Иако је пола века била потпуно посвећена модерној уметничкој игри, у исто време бавила се и новинарством. Писала је за „Полтику” текстове о ритмици и пластици као облицима телесног и духовног васпитања омладине. У исто време, пуних четрдесет година Мага Магазиновић је била и професор филозофије, немачког и српског језика у Првој женског гимназији. Написала је аутобиографску књигу Један живот.

Драга Љочић, прва жена лекар у Србији

Драга Љочић, прва жена лекар, рођена је у шабачкој трговачкој породици. Пошто никада није добила дозволу за рад у државној болници, основала је приватну. Чак је била принуђена да накнадно пред комисијом тада познатих лекара полаже посебан испит да се докаже, иако је имала дипломе из Цириха и Женеве и специјализацију очних болести. Драга се у балканским и светском рату прикључила као болничарка српској војсци како би неговала рањенике.

Милева Марић Ајнштајн, прва математичарка Србије и научница светског гласа

Милева Марић Ајнштајн(1875–1948) је била прва српска математичарка и прва жена Алберта Ајнштајна, једног од најгенијалнијих људи 20. века. У лето 1896. уписала је студије медицине на Универзитету у Цириху. У октобру се пребацила на Државну политехничку школу на студије математике и физике и била тек пета жена која је примљена у ту школу. Године 1903. у Берну се удала за Алберта Ајнштајна, фицичара и једног од највећих светских умова. Њихов брак је пропао, а многи тврде да је она допринела раним Ајнштајновим радовима, али је степен њеног учешћа у открићима непознат и предмет је бројних полемика.

Милунка Савић, најпознатија српска ратница и прва жена бомбаш

Милунка Савић рођена је 1892. године у селу Копривница код Рашке. Била је наредник у Другом пуку и српска хероина Балканских ратова и Првог светског рата. Рањавана је у борбама девет пута. У Балканским ратовима борила се као добровољац, преобучена у мушкарца. Годину дана од приступања војсци, Милунка је била рањена у Брегалничкој бици. Тада је болничко особље открило њен пол.

У Првом светском рату се нарочито истакла као бомбаш у Колубарској бици. Добила је многа српска и савезничка одликовања: два ордена Карађорђеве звезде са мачевима, медаље за храброст Милош Обилић, Споменицу ослободилачких ратова (1912–1913), Албанску споменицу, два француска Ордена легије части, француски орден Ратнички крст са златном палмом и друге.

Јелисавета Начић, прва Српкиња архитекта

Јелисавета Начић (1878–1955) је била прва жена дипломирани архитекта у Србији. Дипломирала је 1900. године на новооснованом Архитектонском одсеку Техничког факултета Велике школе и тако постала део прве генерације архитеката школованих у Београду.

Највећи број грађевина које је Јелисавета пројектовала данас су заштићене као културно добро. Опробала се као урбаниста, пројектовала је значајне јавне, али и приватне објекте, бавила се сакралном и индустријском архитектуром, интересовала се за изградњу економичних зграда за колективно становање радника.

Најпознатије дело Јелисавете Начић у Београду је основна школа Краљ Петар Први, коју је пројектовала на самом почетку каријере. Нажалост, њен радни век је кратко трајао јер је 1916. одведена у логор Нежидер, а након ослобађања из логора није се више бавила архитектуром.

Даница Томић, прва жена пилот у Србији

Прва жена пилот била је Даница Томић, која је на конкурсу листа „Политика” 1931. године, заједно са још две девојке, кренула на обуку и добила пилотску дозволу 1933. Као жена команданта Шестог ваздухопловног пука, заволела је летење и својом вештином и храброшћу од пријатно изненађене комисије добила звање туристичког пилота.

Ксенија Атанасијевић, прва жена доктор наука у Србији

Ксенија Атанасијевић је прва жена која је на Београдском универзитету стекла академску титулу доктора наука. Октобра 1923. Ксенија је изабрана за доценткињу Филозофског факултета за предмет Историја класичне филозофије. Ксенија се суочавала са многим проблемима као једина жена на Универзитету, а била је и хапшена више пута. У међувремену, Енциклопедија Британика је уврстила у своје одреднице њен докторски рад о Ђордану Бруну као релевантну литературу за схватање Брунове мисли. На основу свега што је оставила иза себе, многи сматрају да је Ксенија Атанасијевић творац оригиналног и целовитог филозофског система.

Извор: serbia.com