Јотовање


Посебну врсту палатализације представљају морфофонолошке промене обухваћене појмом јотовање (по грчком називу тог слова – јота), јер су настале када су се одређени сугласници нашли испред полувокала ј (када није од јата).

О правилима писања гласа ј прочитајте ОВДЕ.

У савременом српском језику реч је о алтернацијама сугласника б, п, м, в, ф, л, н, з, с, д, т, ц, к, г, х, који се, истим редом, реализују као бљ, пљ, мљ, вљ, фљ, љ, њ, ж, п, ђ, ћ, ч, ч, ж, ш, у позицији испред одређених наставака или суфикса.

Појединачни парови сугласника обухваћених јотовањем су следећи:

б – бљ, в – вљ, г – ж, д – ђ, з – ж, к – ч, л – љ, н – њ, м – мљ, п – пљ, с – ш, т – ћ, ф – фљ, х – ш, ц – ч.

До јотовања долази у следећим случајевима:

а) у презенту појединих глагола (претежно оних са инфинитивом на –ати), испред наставка –ем, –еш итд. (првобитно *-јем, –јеш итд.): глодати – глођем, дисати – дишем, јахати – јашем, казати – кажем, капати – капљем, клицати – кличем, кретати – крећем итд.;

б) у трпном придеву глагола на –ити, испред наставка –ен (првобитно –јен): бацати – бачен, гасити – гашен, гонити – гоњен, задимити – задимљен, љубити – љубљен, мазити – мажен, палити – паљен, родити – рођен, славити – слављен итд.;

в) у грађењу појединих несвршених или учесталих глагола од свршених: згрозити – згражавати, платити – плаћати, пошумити – пошумљавати,  угодити – угађати, успавати – успављивати итд.;

г) у имперфекту, нпр. градити – грађах, палити – паљах, носити – ношах, славити – слављах;

д) у компаративу придева (наставак –ји): брз – бржи, висок – виши, груб – грубљи, дуг – дужи, жут – жући, јак – јачи, млад – млађи, црн – црњи итд.;

Виши, вишљи или височији?

ђ) у инструменталу једнине именица женског рода на сугласник, испред наставка –ју: глад – глађу, зоб – зобљу, крв – крвљу, смрт – смрћу, со – сољу итд.;

е) у творби речи, испред појединих суфикса који су некада имали глас ј или га и данас имају: грање, грмље, пруће, Београђанин, Римљанин, црњак, говеђи, јесењи, псећи итд.

Све што треба да знате о палатализацији прочитајте ОВДЕ.

Предраг Пипер, Иван Клајн, Нормативна граматика српског језика, Матица српска, Нови Сад, 2014.

Оставите коментар.

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена звездицом.

Писменица вам препоручује да прочитате и...

jednacenje-zvucnost
Једначење сугласника по звучности
02/06/2016
gubljenje-suglasnika
Губљење сугласника
23/04/2016
sibilarizacija
Сибиларизација (друга палатализација)
07/04/2016
a
Непостојано А
31/03/2016
maska
Маски или масци
19/10/2015
limenka
Лименки или лименци
19/10/2015