Palatalizacija


Prvom palatalizacijom se naziva alternacija zadnjonepčanih suglasnika k, g, h i prepalatala č, ž, š.

Do toga u savremenom srpskom književnom jeziku dolazi u sledećim slučajevima:

– u vokativu jednine imenica muškog roda na –k, –g ili –h, ispred nastavka –e: junak – junače, Bog – Bože, duh – duše;
– u množini imenice oko i uho: oči (očiju, očima) i uši (ušiju, ušima);
– u oblicima prezenta nekih glagola čiji je infinitiv danas na –ći, ili čija se korenska morfema (u celini sačuvana u svim oblicima perfekta) završava na –k, –g: pečem, strižem; (Takva alternacija karakteristična je i za glagol vrći, sa osnovom na –h: vršem, vršeš itd.)
– u mnogim izvedenicama od imenica sa završetkom osnove na –k, –g, –h: vuk – vučica, ruka – ručerda, mrak – mračan, devojka – devojčica, dug – dužan, knjiga – knjižica, dah – dašak, muha – mušica, prah – prašina i dr.

U tvorbi reči palatalizacija nije sprovedena dosledno. U prisvojnim pridevima na –in nalazimo je, pre svega, u majčin, devojčin i vladičin, dok kod ostalih prideva ostaje nepromenjen zadnjonepčani suglasnik: sekin, bakin, snahin, slugin, Olgin, Žikin itd.

U umanjenicima (deminutivima) na –ica palatalizacija izostaje ako se ispred zadnjonepčanog suglasnika nalazi još jedan suglasnik, npr. kockica, markica, mačkica i sl. Palatalizacija se ne vrši ni u izvedenicama koje imaju hipokoristično značenje: bakica, nogica, rukica, čikica itd; takođe i u drugim rečima koje bi se palatalizacijom suviše udaljile od osnova od kojih su izvedene: kikica, kukica, pegica, strehica itd.

Oblici rukica i nogica su oblici od milošte, uglavnom za dečju ruku, odnosno nogu. Isto značenje mogu imati i oblici s palatalizacijom, ali ručica češće znači dršku ili polugu, a nožica malu nogu nekog dela nameštaja.

Palatalizacije nema ni u imeničkim izvedenicama od imena: Vukica, Jelkica, Đokica, Olgica, Dragica (ipak, od Anka postoji Ankica i Ančica).

Pod palatalizacijom se obično svrstavaju i alternacije c u č i z u ž, kao u sledećim primerima:

– stric, vokativ striče, lovac, vok. lovče, zec, množina zečevi; Danica, prisvojni pridev Daničin, starica, prisvojni pridev staričin; ptica, deminutiv ptičica; mesec – mesečina itd;
vitez, vokativ viteže; knez – kneževski, kneževina; rogoz – rogožina (pored rogozina) itd.

Drugaricin ili drugaričin?

1 komentar

Nataša
Odgovor 19/04/2016

Neki dan slušam koleginicu kako objašnjava da je po najnovijem Pravopisu ispravno reći Milicina knjiga...I nisam se mogla čudom načuditi...I ona je dobila diplomu profesora jezika....

Ostavite komentar.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena zvezdicom.