Палатализација


Првом палатализацијом се назива алтернација задњонепчаних сугласника к, г, х и препалатала ч, ж, ш.

До тога у савременом српском књижевном језику долази у следећим случајевима:

– у вокативу једнине именица мушког рода на –к, –г или –х, испред наставка –е: јунак – јуначе, Бог – Боже, дух – душе;
– у множини именице око и ухо: очи (очију, очима) и уши (ушију, ушима);
– у облицима презента неких глагола чији је инфинитив данас на –ћи, или чија се коренска морфема (у целини сачувана у свим облицима перфекта) завршава на –к, –г: печем, стрижем; (Таква алтернација карактеристична је и за глагол врћи, са основом на –х: вршем, вршеш итд.)
– у многим изведеницама од именица са завршетком основе на –к, –г, –х: вук – вучица, рука – ручерда, мрак – мрачан, девојка – девојчица, дуг – дужан, књига – књижица, дах – дашак, муха – мушица, прах – прашина и др.

У творби речи палатализација није спроведена доследно. У присвојним придевима на –ин налазимо је, пре свега, у мајчин, девојчин и владичин, док код осталих придева остаје непромењен задњонепчани сугласник: секин, бакин, снахин, слугин, Олгин, Жикин итд.

У умањеницима (деминутивима) на –ица палатализација изостаје ако се испред задњонепчаног сугласника налази још један сугласник, нпр. коцкица, маркица, мачкица и сл. Палатализација се не врши ни у изведеницама које имају хипокористично значење: бакица, ногица, рукица, чикица итд; такође и у другим речима које би се палатализацијом сувише удаљиле од основа од којих су изведене: кикица, кукица, пегица, стрехица итд.

Облици рукица и ногица су облици од милоште, углавном за дечју руку, односно ногу. Исто значење могу имати и облици с палатализацијом, али ручица чешће значи дршку или полугу, а ножица малу ногу неког дела намештаја.

Палатализације нема ни у именичким изведеницама од имена: Вукица, Јелкица, Ђокица, Олгица, Драгица (ипак, од Анка постоји Анкица и Анчица).

Под палатализацијом се обично сврставају и алтернације ц у ч и з у ж, као у следећим примерима:

– стриц, вокатив стриче, ловац, вок. ловче, зец, множина зечеви; Даница, присвојни придев Даничин, старица, присвојни придев старичин; птица, деминутив птичица; месец – месечина итд;
витез, вокатив витеже; кнез – кнежевски, кнежевина; рогоз – рогожина (поред рогозина) итд.

Другарицин или другаричин?

1 коментар

Наташа
Одговор 19/04/2016

Неки дан слушам колегиницу како објашњава да је по најновијем Правопису исправно рећи Милицина књига...И нисам се могла чудом начудити...И она је добила диплому професора језика....

Оставите коментар.

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена звездицом.