Једна од најчешћих и, вероватно, најиритантнијих грешака у говору и писању јесте употреба јер уместо је л’.
Да ли због сличног гласовног састава, немарности или незнања – многи не праве разлику између јер и је л’. Осим прва два гласа, они немају ништа заједничко.
Јер си добро? Осећам се дивно јел ускоро путујем на море.
Ово, наравно, није исправно.
Је л’ и јер нису синоними, па их не треба употребљавати произвољно.
Јер је узрочни везник који значи зато/зато што.
– Осећам се дивно јер ускоро путујем на море – исто је што и – Осећам се дивно зато што ускоро путујем на море.
Међутим – Осећам се дивно јел ускоро путујем на море – не говори нам ништа осим да је реченица правописно некоректна.
Дакле, јер је узрочни везник, а је л’ је 3. лице једнине презента помоћног глагола јесам и скраћени облик речце ли.
Је л’си добро/Јеси ли добро?/Да ли си добро?
Речца ли пише се увек одвојено, и у скраћеном облику писаћемо је одвојено и с апострофом уместо изостављеног слова и.
Шта је онда јел?
Често се, у разговорном језику, пише јел, састављено, које замењује упитну конструкцију да ли и служи за грађење питања у разговорном језику. Овај облик треба разликовати од је л’, које је скраћени облик од глагола јесам; у упитној речци јел нема глагола јесам. Норма не прихвата овај облик.
Да поновимо:
јер – узрочни везник који значи – зато, зато што;
је л’ – 3. лице једнине презента помоћног глагола јесам и скраћени облик речце ли;
јел – замена за упитну конструкцију да ли у разговорном језику.
A ne, najiritantnija je: šta ti hvali. 🙂
Конкуренција је јака. 🙂
Ili:Ti bih
Mene najvise nervira “sumljam” ili “indenticno”. :)Inace, odlican tekst. Samo nastavite tako. pozz
Хвала. 🙂 Поздрав.
Ja ću bez hleda! (leda)
Mlogo-mnogo
Kupi leba… ?
Uh, ja se sva nakostrešim od: izvinuo/la sam se.