Коментари

    1. Šta pisac teksta je sad kao pametniji od svih školskih profesora koji su nas učili da celo vreme nije pravilno i ostalo? Kako da ne… Svako se danas bavi jezikom nažalos.

  1. Да коначно раскрстимо са такозваним грешкама. Хвала.

  2. Нажалост нисте у праву и много грешите. Немам довољно простора па ћу укратко. Постоји трећина дана и месеца али не постоји трећина времена. Време је неодређен појам као што је вечност. Пола вечности такође је вечност. Постоји предњи и задњи део аутомобила, а нешто може да се уради први или последњи пут. Размислите о томе.

    1. Поштовани Ацо, хвала на изнетом запажању. Поздрав.

    2. “Vreme je neodređen pojam kao što je večnost.” – što zanemaruje drugo značenje reči vreme, a to je ‘vremenski period’: celo vreme = ‘ceo taj period’. Zar je zaista po tebi negramatično “Proveo sam trećinu vremena spavajući”?

  3. Мислим да је текст господина Ћосића скрену пажњу на неке свакодневне грешке које сви мање-више користимо. али мислим да много грешака потиче од неправилног превођења страних ријечи тако ће нпр Енглези рећи да је нешто стварно добро користећи израз “terrific” што би ми превели као ужасно. Држимо се српског језика, стандарда и норми нашег језика и настојмо да га обогатимо користећи наше ријечи наше изразе кад год је то могуће, те нам неће бити проблем у споразумјевању. Као што неке рече “Причај српски да те цијели свијет разумије”

    1. Ипак ће бити МЕЈЛ. Много поздрава из Републике Српске.

  4. Skrenula bih pažnju na dodatno objašnjenje kod oksimorona ,,Užasno loš”. U potpunosti je gramatički tačno s obzirom da se radi o gore pomenutoj stilskoj figuri oksimoron koja je nalik jezičkom paradoksu. Kao primer dodaću i naziv romana Mihaila Lalića ,,Zlo proleće”; takodje imamo ih još dosta: idealno loš, loša sreća, prljavo bela… Itekako je rasprostranjena popularnost ovog stilskog sredstva kod pisaca kako bi njihova dela dobila na bogatstvu opisa i njihove ubedljivosti.
    Što se tiče ostalih primera jezičkih mitova, i po mom mišljenju su oba oblika ispravna, jedina mi je razlika ta što ovi učeni u školi možda estetski bolje, odnosno lepše zvuče, stoga njih preferiram.

  5. С обзиром на то да исправљате правописне грешке у коментарима у којима вас читаоци критикују, требало би исто да урадите и када вас хвале.

    1. Поштована Снежана, немамо могућност исправљања ваших коментара. Поздрав.

  6. Ево, ја сам Предивно згрожена (ако је правилно ,,ужасно добар”, може и ово), објашњењима која даје господин Ћосић!Зар није у изразу ,,пуно хвала”, акценат на ХВАЛА а не на ПУНО! Шта значи ХВАЛА, значи ПОХВАЛА , СЛАВА, то је ИМЕНИЦА! Може се рећи ХВАЛА ВАМ ВЕЛИКА или ХВАЛА ВАМ ЛЕПА, на делу је кроатизација нашег језика и тужно је што у томе учествују ,,стручњаци”. Сутра ће бити исправно рећи ЈА САМ ЊУ ОЖЕНИО!Наопако!

    1. Ne, nije imenica. Nekada jeste bila, ali već odavno se koristi kao nepromenljiva rečca: “hvala mnogo”; “od nas imate veliko hvala” (a ne *”veliku hvalu”). Nije u pitanju nikakva “kroatizacija” kad upravo njihov standard (bespotrebno) insistira na očuvanju njenog imeničkog karaktera.

  7. “Ужасно леп погодак! Зашто не? Колоквијални говор и жаргон, али и стандардни језик, често се служе негативним значењима да би појачали позитивна.” UŽAS! Nemaš ti Pavle veze sa vezom. Primer uništavanja jezika. Nije negativno značenje već suprotno. Kada u jeziku koristite sinonime koji su dijametralno suprotni u značenju, osima ako nije u pitanju ironija kao oblik naracije, oksimoron ili jezički paradoks, uvodi se u izražavanje elementi šizofrenije. Tačnije menja se gramatika. Imenice glagoli pridevi itd i njihova promena kao reči su još i promenljivi u značenju, usled uticaja (izbeglice, napredak tehnologije i nauke, uticaj društvenih mreža, migracije, žargon, itd) što je ok, jer svaki jezik je živ, ali ako diramo gramatiku, ajd ćao.

Оставите коментар