Највеће језичке заблуде у српском језику


Језички митови се испредају као бајке, легенде, па чак и као неке свете и непорециве мудрости. Оне имају и ту тежину. Кад једном у њих поверујемо, а то се догађа још кад смо деца, тешко ће нас ико касније разуверити да нису истините и да су нас целог живота учили погрешно.

Недавно се група младих лингвиста са Института за српски језик изборила да у оквиру акције „Негујмо српски језик” стави на плакате да ЦЕЛО ВРЕМЕ и ЗАДЊИ ПУТ нису неправилни облици. Ово је изазвало безмали шок у јавности, поготово кад се појавило и у штампи. Друштвене мреже су почеле да деле овај текст у неверици, језичке групе и форуми су узаврели. Један од коментара оних који никако не могу да поверују у ово био је: „Немогуће је и не уважавам никакву аргументацију кад су ме и у школи и код куће учили да је то погрешно”.

Управо у томе и јесте највећи проблем с овим заблудама – што се уче у школи и то често и од професора српског којима је то струка, а и они су то научили у школи или код куће кад су били мали, него није имао ко да их демантује кад су дошли до факултета. Наиме, универзитетски професори ове проблеме сматрају неважним и углавном их заобилазе. А како настају ове легенде? Углавном као и све друге, кроз народна предања, а преносе се доскочицама и узречицама. У оба наведена примера, наводе се доскочице као аргументација. За задњи пут се говори да не може тако да се каже јер не постоји предњи пут, а за цело време да не може јер време није неки предмет па да буде цело.

Ево још неколико сличних доскочица које доводе до језичких митова и заблуда: Дрва се слажу, а људи су сагласни; Зечеви се деру, а људи вичу; Како може ужасно добро кад је ужас лош?; Не може пуно хвала јер нема празно хвала… Има их још много, али доста засад.

У свим наведеним примерима разлог настанка ових заблуда је у незнању да скоро све речи имају више значења. Дакле, занемарује се постојање полисемије или вишезначности. Угледни лингвисти Лори Бауер и Питер Траџил у својој књизи „Језички митови” (1998) у првом поглављу ове сад већ култне књиге наводе управо овај проблем – занемаривање полисемије, под насловом Значење речи може бити само једно. Ето још једног мита у виду доскочице.

Цело значи исто што и читаво, па ако може читаво време, зашто не би могло и цело? Осим тога, за оне којима то није довољно, питање: Зашто може да се каже цео дан, целе ноћи, цео месец и целу годину а не може цело време? Убеђивање од стране угледних лингвиста да задњи у значењу последњи није погрешно, да се ради о уобичајеном преношењу значења, трају већ скоро читав век, али то ништа не помаже јер је народно предање увек јаче од свих аргумената.

Да, дрва се слажу, али слажу се и људи ако су сагласни. Глагол слагати се такође има више значења, а ово за људе је чак и чешће у употреби и скоро да је невероватно да је и ова легенда заживела. Наравно да можемо да се слажемо поготово кад смо сложни.

Зечја кожа се дере, да, али деру се и људи кад се наљуте или кад је то потребно због буке. И овај глагол има много значења и питање је зашто му је легендом ускраћена баш ова употреба. Ваљда се неком учинило да је непримерено да се људи деру.

Наравно да може пуно хвала и чак је врло пожељно. Пуно овде чак и нема придевску него прилошку употребу тако да ово поређење с празним потпуно маши поенту и готово је несхватљиво да људи с дипломом то не примећују. Испада да не разликују врсте речи. Узгред, пуно значи исто што и много, тако да ни много хвала није погрешно, као што неки тврде. Ужасно леп погодак! Зашто не? Колоквијални говор и жаргон, али и стандардни језик, често се служе негативним значењима да би појачали позитивна.

Исто као језиво лепе очи, или у жаргону изрази страва, мрак и лудило за нешто много добро. Али добро, ово не мора бити прихваћено јер жаргон није део стандардног језика. Само скрећемо пажњу како до ове појаве долази.

За крај, морамо се извинити свима онима које је овај текст изнервирао, ако су уопште стигли до краја. У реду, не морате да верујете да сте подлегли језичким митовима, знам да их је тешко избацити из главе и поверовати да су вас сви ти јаки ауторитети као што су учитељи, наставници, професори и родитељи целог живота наопако учили, али вас молимо да не понављате њихову грешку и да и ви своју децу учите погрешно.

Павле Ћосић

Извор: www.balkanmagazin.net

22 коментара

RADOMIR MITIĆ
Одговор 21/11/2015

ODLIČAN TEKST. BRAVO ZA ĆOSIĆA!

    Violeta Batić
    Одговор 21/11/2015

    Šta pisac teksta je sad kao pametniji od svih školskih profesora koji su nas učili da celo vreme nije pravilno i ostalo? Kako da ne... Svako se danas bavi jezikom nažalos.

Милија Николић
Одговор 21/11/2015

Да коначно раскрстимо са такозваним грешкама. Хвала.

Ivana Stanic
Одговор 21/11/2015

Ja se drzim pravopisa i gramatike neka hvala.

    Dositej
    Одговор 22/11/2015

    Pre pravopisa i gramatike bi valjalo uzeti bukvar i naučiti sva slova.

Miona Ilić
Одговор 21/11/2015

Bravo!

Аца
Одговор 21/11/2015

Нажалост нисте у праву и много грешите. Немам довољно простора па ћу укратко. Постоји трећина дана и месеца али не постоји трећина времена. Време је неодређен појам као што је вечност. Пола вечности такође је вечност. Постоји предњи и задњи део аутомобила, а нешто може да се уради први или последњи пут. Размислите о томе.

    Писменица
    Одговор 21/11/2015

    Поштовани Ацо, хвала на изнетом запажању. Поздрав.

    Duja
    Одговор 15/06/2016

    "Vreme je neodređen pojam kao što je večnost." - što zanemaruje drugo značenje reči vreme, a to je 'vremenski period': celo vreme = 'ceo taj period'. Zar je zaista po tebi negramatično "Proveo sam trećinu vremena spavajući"?

Зоран
Одговор 26/11/2015

Мислим да је текст господина Ћосића скрену пажњу на неке свакодневне грешке које сви мање-више користимо. али мислим да много грешака потиче од неправилног превођења страних ријечи тако ће нпр Енглези рећи да је нешто стварно добро користећи израз "terrific" што би ми превели као ужасно. Држимо се српског језика, стандарда и норми нашег језика и настојмо да га обогатимо користећи наше ријечи наше изразе кад год је то могуће, те нам неће бити проблем у споразумјевању. Као што неке рече "Причај српски да те цијели свијет разумије"

    Писменица
    Одговор 26/11/2015

    Хвала, Зоране. Поздрав.

    Живко Илић
    Одговор 03/06/2016

    Ипак ће бити МЕЈЛ. Много поздрава из Републике Српске.

Ђорђе
Одговор 25/12/2015

И мало више ћирилице. Хвала :)

Sandra
Одговор 11/01/2016

Skrenula bih pažnju na dodatno objašnjenje kod oksimorona ,,Užasno loš''. U potpunosti je gramatički tačno s obzirom da se radi o gore pomenutoj stilskoj figuri oksimoron koja je nalik jezičkom paradoksu. Kao primer dodaću i naziv romana Mihaila Lalića ,,Zlo proleće''; takodje imamo ih još dosta: idealno loš, loša sreća, prljavo bela... Itekako je rasprostranjena popularnost ovog stilskog sredstva kod pisaca kako bi njihova dela dobila na bogatstvu opisa i njihove ubedljivosti.
Što se tiče ostalih primera jezičkih mitova, i po mom mišljenju su oba oblika ispravna, jedina mi je razlika ta što ovi učeni u školi možda estetski bolje, odnosno lepše zvuče, stoga njih preferiram.

    Писменица
    Одговор 12/01/2016

    Хвала, Сандра. Поздрав. :-)

Снежана
Одговор 01/02/2016

С обзиром на то да исправљате правописне грешке у коментарима у којима вас читаоци критикују, требало би исто да урадите и када вас хвале.

    Писменица
    Одговор 01/02/2016

    Поштована Снежана, немамо могућност исправљања ваших коментара. Поздрав.

Ана
Одговор 16/03/2016

Ево, ја сам Предивно згрожена (ако је правилно ,,ужасно добар", може и ово), објашњењима која даје господин Ћосић!Зар није у изразу ,,пуно хвала", акценат на ХВАЛА а не на ПУНО! Шта значи ХВАЛА, значи ПОХВАЛА , СЛАВА, то је ИМЕНИЦА! Може се рећи ХВАЛА ВАМ ВЕЛИКА или ХВАЛА ВАМ ЛЕПА, на делу је кроатизација нашег језика и тужно је што у томе учествују ,,стручњаци". Сутра ће бити исправно рећи ЈА САМ ЊУ ОЖЕНИО!Наопако!

    Duja
    Одговор 15/06/2016

    Ne, nije imenica. Nekada jeste bila, ali već odavno se koristi kao nepromenljiva rečca: "hvala mnogo"; "od nas imate veliko hvala" (a ne *"veliku hvalu"). Nije u pitanju nikakva "kroatizacija" kad upravo njihov standard (bespotrebno) insistira na očuvanju njenog imeničkog karaktera.

skodman
Одговор 03/06/2016

Mrkli mrak!!

Оставите коментар.

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена звездицом.

Leave a Reply to Писменица Cancel

Писменица вам препоручује да прочитате и...

frankenstajn
Франкенштајн или Шранкештајн
20/10/2019
hirurški
Хирушки или хируршки
18/10/2019
cernobililicernobilj
Чернобил или Чернобиљ
16/10/2019
naziviskolskihpredmeta
Како се пишу називи школских предмета
16/10/2019
slaufilislauh
Шлауф или шлаух
15/10/2019
60
Шесдесет или шездесет
08/03/2018
sareneti
Шаренети или шаренити
08/03/2018
stramplice
Штрамплице или штранплице
07/12/2017
indusiliindijac
Индус или Индијац
07/12/2017