Седи, један или седни, један

Да бисмо схватили откуд ова два облика императива, морамо се за тренутак вратити у далеку прошлост српскога језика.

Глагол сести је некада гласио седти. Баш зато је његова инфинитивна основа сед, а не сес. Овај глагол мењао се по такозваној првој глаголској врсти и његова промена данас звучи чудно и неправилно: у презенту: ја седем (а не ја седим), ти седеш (а не ти седиш) итд. Сугласничка група дт прешла је у групу дс; тако смо од седти добили сести. Исто се десило и са глаголима пасти (некада је било падти), прести (некада је било предти) и сл.

Како је време пролазило, ови глаголи су се почели мењати по тзв. трећој глаголској врсти (са ну, не у основи), те се уместо дотадашњег правилног седем могло чути седнем; исто тако и седни уместо до тада правилног седи.

Глагол сести се данас мења по два конјугацијска обрасца. Императив глагола сести, дакле, може гласити и седи (седите, седимо) и седни (седните, седнимо).