SAD protiv Džojsovog Uliksa


Iako jedan od najznačajnijih i najuticajnijih romana dvadesetog veka, u vreme kada je objavljen, Džojsov Uliks nije naišao na razumevanje i odobravanje. Književni kritičari nisu prepoznali pravu vrednost ovog romana, te su ga uglavnom čitali u skandaloznom, pornografskom, nepristojnom i neprimernom ključu, zaobilazeći ono što je osnovna i najveća dragocenost njegova. „Uliks je bio značajna katastrofa – ogroman po smelosti, strahotan po porazu” (Virdžinija Vulf, Eseji).

Kada je izdavačka kuća „Random house” odlučila da štampa Džojsov roman Uliks, pokrenut je sudski postupak u kome se kao tužilac pojavljuju SAD, a kao tuženi – Uliks. Tom prilikom Sudija Džon M. Vulzi dao je prilično tačnu ocenu književnog postupka u Džojsovom romanu i, na neki način, dao definiciju toka svesti.

„Džojs je pokušao – čini mi se, sa zapanjujućim uspehom da prikaže kako ekran svesti, sa svojim promenljivim kaliedoskopskim impresijama prenosi, kao na nekom plastičnom, više puta ispisanom i brisanom pegamentu, ne samo ono što je u fokusu svačijeg zapažanja stvarnosti oko sebe, nego i ono što je u zasenčanoj zoni ostatka negdašnjih impresija, od kojih su neke skorašnje, a neke izvučene asocijacijama iz područja podsvesti… Ono što on pokušava da postigne nije mnogo drugačije od onog što bi se dobilo dvostrukom ili, ako bi to bilo moguće, višestrukom ekspozicijom filma, koji bi dao jasan krupni plan s pozadinom koja je vidljiva ali zamagljena i izvan fokusa u različitim stepenima” (Svetozar Koljević, Engleski romansijeri XX veka).

S obzirom na to da je Džojsov roman tumačen kao pornografska literatura, koja može imati samo negativne posledice, sudija Vulzi zapitao se i „istražio” kako ona deluje „na osobu sa prosečnim seksualnim nagonima”, odnosno da li, kao što se tvrdilo, ima afrodizijačko dejstvo. Da bi dobio odgovor na ovo pitanje, testirao je prijatelje u čiji je književni ukus imao poverenja i zaključio da delo u celini ne pobuđuje seksualne nagone, nego „deluje kao donekle tragičan i veoma snažan komentar o unutrašnjem životu ljudi i žena”, što je izdejstvovalo da se Uliksu konačno može odobriti pristup u SAD.

Džojs jeste napisao psihološki roman. Izgleda da je sudija Vulzi to prvi primetio.

Ilustracija: hubpages.com

Ostavite komentar.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena zvezdicom.

Pismenica vam preporučuje da pročitate i...

pisci-sa-knjigama
Pisci usred čitanja (15 fotografija)
22/12/2015
zabranjene-knjige
Zabranjene knjige
16/12/2015
James_Joyce-naslovna
Non serviam: Portret umetnika u mladosti Džejmsa Džojsa
05/11/2015