Владислав Петковић Дис: ПИЈАНСТВО


Не марим да пијем, ал’ сам пијан често
У граји, без друга, сам, крај пуне чаше,
Заборавим земљу, заборавим место
На коме се јади и пороци збраше.

Не марим да пијем. Ал’ кад приђе тако
Свет мојих радости, уморан, и моли
За мир, за спасење, за смрт или пак’о
Ја се свему смејем па ме све и боли.

И притисне очај, сам, без моје воље,
Цео један живот, и њиме се креће;
Узвик га пролама: Неће бити боље,
Никад, никад боље, никад бити неће.

И ја жалим себе. Мени није дано
Да ја имам земљу без убогих људи,
Очи плаве, топле као лето рано,
Живот у светлости без мрака и студи.

И желећи да се заклоним од срама
Пијем, и зажелим да сам пијан довек;
Тад не видим порок, друштво где је чама,
Тад не видим ни стид што сам и ја човек.

Оставите коментар.

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена звездицом.

Писменица вам препоручује да прочитате и...

nastasijevic
Момчило Настасијевић, песник и мислилац
22/02/2016
nerazumljivost-poezije
Бранко Миљковић: Неразумљивост поезије
29/01/2016
Edgar-Allan-Poe
Девет теорија о смрти Едгара Алана Поа
31/12/2015
sima-pandurovic
Сима Пандуровић: Само не ово, само не баналност!
16/12/2015
dis
Достојанства поделише идиоти, мрачне душе назваше се патриоти…
09/12/2015
iskrena-pesma-milan-rakic
Милан Ракић: ИСКРЕНА ПЕСМА
08/12/2015
borhes
Хорхе Луис Борхес: ТРЕНУЦИ
08/12/2015
karikature-pisaca
Портрети писаца кроз цртеж и карикатуру
08/12/2015
lazakostric
На данашњи дан умро је песник Лаза Костић
26/11/2015