Dijagnoza gradske dece: nedostatak prirode


Jovan Memedović, dr Ranko Rajović i pisac za decu Uroš Petrović osmislili su i realizovali eksperiment: odveli su gradsku decu, kojima je priroda potpuna nepoznanica, u divljinu. Gradska deca „boluju” od nedostatka prirode. Ova dijagnoza ne predstvalja bolest, ali je svakako opasnost koja će u budućnosti uzrokovati velike probleme u razvoju dece.

Jovan Memedović

Ovo je priča za roditelje, pa posle za vaspitače, nastavnike i tako dalje.

Roditelji treba da budu svesni da njihova dece, pre svega gradska deca, imaju jednu dijagnozu – to je nedostatak prirode. Nedostatak prirode, dokazali su, prouzrokuje nedostatak pažnje za učenje, nedostatak samostalnosti, oskudnost u komunikaciji; sve to prouzrokuje fizičke nedostatke, na primer: loše držanje tela, ravne tabane, loš imunitet, podložnost alergijama… Dakle, deca koja ne idu u prirodu ostaju neaktivna i, samim tim, nema stimulacije, nema prirodnog iskustva i nema praktičnog učenja. Roditelji osete problem, i onda decu brže-bolje šalju na neke sportove, ali to nije to. Mi smo biološka bića; tek kada smo u prirodi, mi smo ono što jesmo.

Napravili smo jedan eksperiment tako što smo planirali da okupimo što više dece, gradske dece, bez roditelja (oni bi ostali kod kuće), i izvedemo ih u jednu seosku sredinu, a onda i u potpunu divljinu. Međutim, odmah smo naišli na problem, jer roditelji ne žele da puste svoju decu tek tako u divljinu, plaše se. Opšti odnos roditelja prema deci je – previše ih štite.

O tome kako je ovaj eksperiment protekao govori i Ranko Rajović.

Mnogi su bili uplašeni: kako će u šumi, kakve cipele da ponesu, da li ima zmija, buba, kako će spavati u šatoru, šta ako padne kiša i sl., jer nikada ranije nisu bili u prirodi.
U Srbiji svako drugo dete od šest godina ima poremećaj fine motorike, ravne tabane ima oko 70% dece, tu je usporenija komodacija… Kad se sve to sabere, kad to dete krene u školu, ne može da čita duže od deset minuta, jer ima poremećaj koncentracije, ne može da piše kako treba, i ti problemi se kasnije mnogo teže rešavaju. Zato je važno da dete već do 7, 8. godine bude što češće u kontaktu sa prirodom.

Dečji pisac Uroš Petrović

Ja se trudim da kod dece napravim izvesnu gimnastiku mozga. Fizički i mentalni razvoj su usko povezani. Opšte je poznato da se bolje razmišlja dok se šeta; zato kad obavljamo neki važan telefonski razgovor uglavnom šetamo.

Dijagnoza „nedostatak prirode” nije bolest, ali će jednog dana predstavljati veliku nesposobnost. Zato, roditelji, nastavnici, vaspitači, izvedite decu u prirodu.

Izvor: Jutarnji program, RTS

 

3 komentara

Igor
Odgovor 18/11/2015

Joca je car. :)

Igor
Odgovor 18/11/2015

Odlican tekst.

    Pismenica
    Odgovor 18/11/2015

    Hvala, Igore. Pozdrav.

Ostavite komentar.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena zvezdicom.

Pismenica vam preporučuje da pročitate i...

pisma-jednog-profesora
Mojim maturantima na dar (pisma jednog profesora)
13/07/2016
dnevnik-jedne-mace
Dnevnik jedne Mace, nosioca sertifikata
13/07/2016
crtanje-sneg
Kako je čistač školsko dvorište pretvorio u slikarsko platno
17/02/2016
nastavnici-glagolaju
10 nastavničkih glagolanja
09/02/2016
rajovic-ranko
Dr Ranko Rajović: Nema znanja od bubanja
02/02/2016
rajovic
Dr Ranko Rajović: Kakvo je srpsko školstvo?
18/01/2016
kriza-u-obrazovanju
Kriza u obrazovanju
29/12/2015
vrlodobar-ili-vrlo-dobar
Zakon ili Pravopis: vrlo dobar ili vrlodobar
17/12/2015
marina-cvetajeva
Pouke deci: Ako vam kažu da tako niko ne radi, kažite: Ja sam neko!
16/12/2015