Већ је било речи о паронимима, тј. речима које су по облику врло сличне, а по значењу сасвим различите. Због сличности облика лако их је заменити, а замењивање је недопустиво јер преноси погрешну информацију, води у неспоразуме и забуне. А језик је средство за споразумевање!
Тако, нпр., топлота је једно, а топлина је нешто друго. Топлота је спољна, физичка, а топлина је унутрашња, душевна.
(…)
Треба разликовати речи мењати и замењивати, јер у новије време често долази до њихове замене. Више о томе прочитајте ОВДЕ.
(…)
Исто тако, прашити значи: дизати прашину, а запрашивати – посипати прашком. Не смеју се поистовећивати речи бунити и збуњивати. Погрешно је рећи: то ме буни; треба: то ме збуњује.
Један ученик, у свом писменом саставу, радо се сећа свог четворогодишњег учитеља, али и један сасвим одрастао човек прича о сусрету са једном – како рече – средњовековном женом, мада она није из средњег века, већ је средовечна.
Чак и један министар, на телевизији, последипломски студиј назива магистратом (ваљда по угледу на докторат). Магистеријум, међутим, нема никакве везе са магистратом, који значи нешто друго: градску кућу, градску управу, чиновнике!
Размера је однос двеју величина, најчешће онај о умањењу географских карата (а : б), а сразмера пропорција, однос двеју размера (а : б = ц : д).
(…)
Ито тако религиозан значи побожан, а религијски се односи на религију. Проблемски може бити, нпр., шах, а проблематичан човек. Системски се односи на систем, а систематичан значи доследан, плански.
(…)
Према томе, речи треба знати и треба их мерити, бирати. Само тако ће нам служити. У противном ће нас издати, изневерити.
Милорад Телебак, Како се каже
Некад су нам језик кварили странци, а данас то радимо ми сами>>
Хвала за текст.
Хвала Вама што читате Писменицу. 🙂
Хвала што не допуштате да наш језик многи погрешно користе.
Подсећаје нас често. Сви смо по мало заборавили и ако нисмо хтели.
Снежана, хвала Вама што читате Писменицу. Поздрав. 🙂