Коментари

  1. hiragana i katakana. knjige na arapskom pismu i knjige na turskoj latinici. planeta ima par primera dvoazbucnih zemalja,jezika,naroda. podsecam da su popovi glagoljasi bili hrvatski svestenici kojima je Vatikan tek u 20.veku zabranio upotrebu glagoljice. postoji konvencija da je latinica jedino dopusteno pismo, postoji zabluda da su Hrvati koristili samo latinicu. ni jedno ni drugo ne drzi vodu. ucenjem latinice spajamo se sa evropom, ucenjem cirilice spajamo se sa zemljama gde je ona do 1990e bila zvanicno pismo – Azerbaijan,Kirgistan,Kazahstan,Ukrajina, a to su stotine miliona ljudi .

    1. Не ради се о учењу латинице, како ја схватам питање писма српског језика, већ о веома лошем решењу с два писма у српском језику. Учимо ми и грчко писмо, али оно није део стандарда СРПСКОГ језика.

  2. Ћирилица је прелепа и за мене једно интелигентно писмо! 🙂

    Велики поздрав!

    1. Поздрав и Вама. Хвала што читате Писменицу. 🙂

  3. Поштовани, прије свега желим да Вам честитам на овако савршено написаном тексту, поткријепљеном мноштвом чињеница. Тренутно се налазм у Шпанији и радим у једној приватној компанији, причам и енглески и шпански али српски језик и ћирилица је нешто што волим и нешто чим се поносим. Цитирам „Нико није постао богатији тако што је своје вредности бацао на смеће, већ тако што их је домаћински чувао и развијао. Тек када препознамо и заволимо оно што имамо, можемо очекивати да то ураде и други.” Ово је потпуно тачно. Моје колеге су први пут видјели то писмо тако што сам је неке забиљешке писала ћирилицом. Питали су ме да ли је то писмо којим сви пишемо, на шта, на жалост, нисам могла потврдно да одговорим, али њима је било интересантно па су тражили да им напишем њихова имена на ћирилици.
    Поносите се, не стидите се.
    Неће вас обрукати ћирилица, обрукаће вас ваша личност без карактера и лоше намјере.
    Живјели!

    1. Поштована Сања, хвала Вам што читате Писменицу. Поздрав. 🙂

  4. Радим у Кини као лектор српског језика, у главном граду провинције Хејлогђанг. Српски језик се ту већ шест година изучава као изборни језик и са поносом могу да кажем да ће од следеће године тај језик постати обавезни језик на универзитету. У настави користим искључиво ћирилично писмо, првенствено зато што предајем студентима који студирају руски језик, па им је, природно, много лакше да овладају ћирилицом. Међутим, основни проблем је што су готово сви уџбеници српског језика за странце написани латиницом (тек покаткад се “поткраде” текст на ћирилици). Зато морам константно да припремам материјале на ћирилици. Из непосредног наставничког искуства могу да кажем да се кинеским студенткињама и студентима много више свиђа ћирилица. Поздрав!

    1. Поштовани Немања, хвала што сте своје искуство поделили са нама и што читате Писменицу. Срдачан поздрав. 🙂

  5. “Језик, писмо то није ситница, српски народ чува ћирилица”

  6. “Srbi su oduvek pisali latinicom.” – Ama baš nikada i ni od koga nisam čuo da tvrdi da su Srbi oduvek pisali latinicom… Mada, kad se bolje razmisli, to verovatno jeste tačno – Srbi u Dalmaciji, Bosni i Hrvatskoj od davnina zaista pišu i latinicom.

  7. Одговор некима, а поготово коментатору Зоранн.
    Срби у Крајинама су одвуијек писали и пишу ћирилицом. Није то успјела измијенити ни Аустро-Угарска, ни било ко други, мада са њима су започеле многе промјене и однарођавања. Књижевност босанских фрањеваца је добрим дијелом на ћирилици, књижевност Дубровника, преписке између отоманских великаша/племића, нашег поријекла такође и много других још примјера.
    Немам ништа против латинице, трееба ју знати, али је ћирилица приоритет. Губитак свог писма води губитку језика, а то све касније губитку и/или промјени националног идентитета.
    Поздрав

  8. Текст је добар, али би било добро и да је г. Фајгељ навео изворе којима се служио.
    Овако, кити се туђим перјем помало .

Оставите коментар