Српски родослов: како се називају преци 16 колена уназад


Српски сроднички односи проистичу из сродства (крвног, грађанског, тазбинског, пријатељског, духовног) и српски језик је врло богат речима када су у питању родбински односи. Неки термини се не могу наћи и превести у једној речи на многе друге језике, укључујући и друге словенске језике.

Постоје два начина за израчунавање (компутацију) крвног сродства: грађанско или цивилно израчунавање (лат. computatio civilis) и природно израчунавање (лат. computatio naturalis). Првим се утврђују степени, а другим колена.

Природно израчунавање у правој линији врши се као код цивилног израчунавања. Колена се израчунавају од потомака ка претку или обратно (нпр. прво колено су отац/мајка и син/кћерка, друго колено су деда/баба и унук/унука итд.). Код побочног сродства је другачије, ту се израчунава одстојање само са једне стране. Ако је на једној страни одстојање веће до заједничког претка, онда се узима у обзир само веће одстојање. Тако, брат и сестра су прво колено, први рођаци су друго колено, ујак и нећак су друго колено. Природно израчунавање присутно је у обичајном праву и канонском праву, мада нпр. Српска православна цркваизрачунава крвно сродство и сва друга сродства по степенима.

srpski-rodoslov
Родитељи су отац и мајка детета:
Мајка – женски родитељ детета (биолошка мајка);
Отац – мушки родитељ детета (биолошки отац);
Очух – муж мајке за њену децу из претходног брака или ванбрачне везе;
Маћеха – очева жена његовој деци из претходног брака или ванбрачне везе.

Браћа и сестре родитеља и њихови супружници:
Стриц или чича, чика, ћић – очев брат;
Стрина – супруга очевог брата (није у крвном сродству);
Ујак– мајчин брат;
Ујна – ујакова жена (није у крвном сродству);
Тетка – очева или мајчина сестра;
Тетак или теча – теткин муж (није у крвном сродству).

Сродници по правој нисходној линији (потомци):
Син – мушко дете родитеља;
Кћер или ћерка – женско дете родитеља;
Пасторак – син очухове жене или маћехиног мужа из претходног брака или ванбрачне везе;
Пасторка – кћерка очухове жене или маћехиног мужа из претходног брака или ванбрачне везе;
Унук – синовљев или кћерин син;
Унука – синовљева или кћерина кћерка;
Праунук – унуков или унукин син;
Праунука – унукова или унукина кћерка;
Чукунунук – праунуков или праунукин син;
Чукунунука – праунукова или праунукина кћерка;
Беле пчеле – деца чукунунука.

Потомци заједничких родитеља или само једног заједничког родитеља:
Брат – син истих родитеља у односу на другу децу тих родитеља;
Сестра – кћи истих родитеља у односу на другу децу тих родитеља;
Полубрат – брат другој деци само по оцу или по мајци;
Полусестра – сестра другој деци само по оцу или по мајци.

Сродници по правој усходној линији (преци):

0 Син, ћерка
1 Отац, мајка
2 Деда, баба
3 Прадеда, прабаба
4 Чукундеда, чукунбаба
5 Наврдеда, наврбаба
6 Курђел, курђела
7 Аскурђел, аскурђела
8 Курђуп, курђупа
9 Курлебало, курлебала
10 Сукурдов, сукурдова
11 Сурдепач, сурдепача
12 Парђупан, парђупана
13 Ожмикур, ожмикура
14 Курајбер, курајбера
15 Сајкатав, сајкатавка
16 Бели орао, бела пчела

Двородно сродство (тазбина и пријатељство):
Свекар — мужевљев отац;
Свекрва — мужевљева мајка;
Таст или пунац — женин отац;
Ташта или пуница — женина мајка;
Зет — ћеркин или сестрин муж;
Снаха или снаја — синовљева, унукова или братова жена;
Девер — мужевљев брат;
Јетрва — жена мужевљевог брата;
Заова — мужевљева сестра;
Својак или свак — мужевљеве сестре муж;
Шурак или шуријак — женин брат;
Шурњаја — жена жениног брата;
Свастика — женина сестра;
Пашеног, пашанац или свак, баџа/o, шогор — муж женине сестре;
Свастић односно свастичина — син односно ћерка женине сестре;
Пријатељ — отац кћеркиног мужа или синове супруге;
Прија — мајка кћеркиног мужа или синове супруге.

Извори:
Члан 18. Брачних правила Српске православне цркве (II допуњено и исправљено издање Светог архијерејског синода, Београд, 1994)
Члан 20. Брачних правила Српске православне цркве

Оставите коментар.

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена звездицом.

Писменица вам препоручује да прочитате и...

cernobililicernobilj
Чернобил или Чернобиљ
16/10/2019
macevanje-jezikom
Стерија и Вук: мачевање језиком
24/02/2016
u-jeziku-je-duhovnost-naroda-telebek
У језику је духовност народа
28/12/2015
Lektura-korektura-marketing
Лектура, коректура и маркетинг: заједнички подухват културе и бизниса
26/11/2015
prica-za-roditelje
Прича за родитеље
26/11/2015
zasto-sapucemo-na-srpskom-naslovna
Зашто шапућемо на српском?
21/11/2015
najvece-jezicke-zablude
Највеће језичке заблуде у српском језику
19/11/2015
kevin-leman
Пет корисних савета за родитеље школараца, др Кевин Леман
18/11/2015
srbija-i-njen-jug-naslovna
Србија и јужњачки дијалекат
10/11/2015