У данашње време, када је техника загосподарила на свим пољима наших живота, посебна вештина је постало васпитати дете и научити га да књиге воли и да у читању ужива.

Много је разлога због којих би требало развијати љубав према књизи и навику читања у што ранијем узрасту. Добра књига подстиче развој интелигенције, повезивање говорног и писаног језика, обогаћивање речника, продубљује машту и доприноси развоју креативног мишљења, усвајању моралних вредности и хуманих порука. То је активност која се преноси с генерације на генерацију и готово свако дете у њој ужива.

Некада, у време наших бака и дека, у време наших родитеља, пре појаве телевизије и компјутера, читање је било популарна активност у којој су људи уживали у своје слободно време. Већина одраслих сматра да је развијање читалачких навика везано за период поласка у школу, али притом превиђамо чињеницу да је то процес који почиње с првим контактом са књигом, процес који се негује и развија током читавог детињства. Уколико научимо дете да заволи књиге, пружићемо му основу за развој многих других вештина. На тај начин се побољшава његова способност комуникације и конверзације, а у школу ће кренути са позитивним ставом према књигама. Истраживања су показала да деца која су одгајана уз књиге, нису показивала само боље резултате када су језичке способности у питању већ су боље радила и тестове из математике.

Зашто наша деца не читају књиге и како то променити?

Никада није превише рано да почнете да читате свом детету и упознате га са једним од најлепших животних задовољстава. Када напуни само неколико дана, беба ће да „одговара” на ваш глас, ослушкујући и посматрајући шта се дешава око ње. Како бива старија, почеће да пушта одређене гласове. Зато је читање важан подстицај у развоју њеног говора. Од предшколског узраста, све до трећег разреда, дечја вештина читања расте. У овом периоду, у процесу учења читања, родитељи играју најважнију улогу. Дете које тек почиње учити да чита добија много више података о самој књизи кроз њено слушање него кроз самостално читање. Речник детета и вештина читања се брже и квалитетније развија кроз слушање читања, разумевање и објашњавање о значењу појединих речи. И запамтите, као и све љубави и љубав према читању се развија.

Како помоћи детету да заволи читање?

Читају ли данас деца уопште? Генерације које су од рођења изложене широкој употреби компјутера одрастају уз технологију која их упућује на мултитаскинг – истовремено обављање више радњи. Уче интуитивно и нелинеарно, а основа учења им није, као претходним генерацијама, читање.

Да ли ће дете постати љубитељ књига или не, зависи од много фактора. Ако одшкринемо та врата на прави начин, отварамо детету чаробни свет знања, могућности и маште. Оно можда није ни свесно да тај свет постоји, јер од најранијег узраста масовно прима мноштво (често и непотребних) информација са телевизије, радија, преко рачунара. Мада и ове „справе” имају много позитивних страна ако се паметно користе, књига разбуђује машту и омогућује детету да научи да слуша, да буде концентрисано и да учи нове речи и појмове.

Десет чудотворних начина за развијање љубави према књизи

Изаберите праве књиге.

Од избора књиге зависи колико ће дете да ужива у њој. Мала деца воле књиге које им привлаче пажњу и које могу са лакоћом да држе у рукама. За њих су идеалне тврде сликовнице, такозване поп апс књиге (чијим отварањем страна се формирају тродимензионалне слике), потом сликовнице намењене за воду, живих боја, са јасним и крупним сликама. Сликовнице са кратким, римованим песмицама, представљају добар избор, јер подстичу дете да развија машту – док само смишља приче. Још један практичан савет – покажите свом малишану да су књиге драгоцене тако што ћете направити библиотеку у којој ће бити дечје литературе, али и белетристике, научне фантастике, историјских књига. Водите рачуна да ваше дете прочита све класике које треба, али немојте ни да га затрпавате тиме. Дозволите му да се само распитује и истражује коју би следећу књигу могао да прочита јер су интересовања код сваког детета различита.

Књиге које „нису добре” за децу?

Ритуали читања

Било би добро да читање постане обавезан, веома важан део сваког вашег дана. Према речима стручњака, најбоље време за читање су вечерњи сати када дете има потребу за мирнијим активностима. То је време када се тензије спусте на минимум, ваше дневне обавезе су иза вас, а дете је опуштено и расположено да слуша. За одлазак у кревет малишану ће пријати лагане и смирене теме без жестоких акција. Подесите осветљење и удобно се сместите, у кутку који сте посебно осмислили за читање бајке. Полако читајте како би дете могло да разгледа слике, прати радњу и запамти ток приче. Међутим, уколико је сувише поспано увече, покушајте да уведете поподневно читање – након ручка или пред купање. Наравно, то не значи како треба да му читате само у тачно одређено време. Читање можете да употребите и као начин да смирите малишана када се превише разигра или као награду за добро понашање. Лепо је када дете само почне да тражи да му се чита. На вама је да се потрудите да му будете на располагању кад год оно затражи.

Дете у улози јунака

Умерено брзо читање, са повременим кратким паузама, даје детету прилику да се уживи у радњу, замисли људе, пределе и догађаје из приче. Измишљајте понекад приче јер ће дете бити очарано ако и њега поменете у причи с његовом омиљеном играчком, најбољим другом или љубимцем. Кад још мало одрасте, вероватно ће желети да му стално читате исту књигу. Одраслима се то може чинити бесмисленим, али је то детету веома важно. Све оно што је детету познато пружа му огроман осећај сигурности, а оно није толико сигурно као ви да ће се прича сваки пут исто завршити. То мора да се научи.

Разговарајте о прочитаном.

Подстичите дете да вам препричава прочитано, тиме развија не само способност комуникације, већ и концетрацију и способност издвајања битних детаља. Уколико је малишан још мали, бодрите га да сам смисли причу према сликама које види на корицама књиге. Пратите прстом речи док читате наглас да би малишан повезао текст са речима. Књигу држите на одстојању тако да дете види слике. Показујте слике које прате причу. Питајте га шта слике говоре са сваке стране. Када приметите да је нека привукла дететову пажњу, застаните и заједно попричајте о њој. Тиме ћете му помоћи да боље разуме смисао речи. Наведите га да показује оно што препознаје на сликама („Где је зека?”) и да само окреће странице. Можете повремено погрешити приликом причања приче и видети да ли ће вас исправити или ћете показати пса и рећи: „Ево маце!” како би оно могло да вам каже да нисте у праву. Све је то део навођења детета да учествује и да почне да мисли својом главом.

Ограничите употребу компјутера.

Временска ограничења и правила око коришћења било чега што има екран морају да буду доследна тако да деца не могу да се погађају са вама и да траже више од онога што им припада. Инстант задовољство које деци пружају телевизор, компјутер, видео-игрице и паметни телефони је превише моћно и свакако нешто са чим једна књига не може да се такмичи.

Будите пример.

Најбољи начин да дете заволи књигу јесте да је види често у вашим рукама. Ако је дете окружено књигама, ако ви доста читате, оне ће бити његово природно окружење и спонтано ће их заволети. Уколико дете примети да ви уживате у читању, то ће за њега бити веома моћна мотивација. И оно ће пожелети да опонаша оно што ви радите.

Библиотека, место где настају бајке!

Већ у предшколском узрасту можете заједно да одете до библиотеке да се ваше дете учлани. Чак и ако је тек почео да учи слова, у библиотеци можете заједно да бирате сликовнице, или књиге које ћете му ви читати. Тајновитост полица препуних књига, мирис папира, шуњање међу полицама у потрази за „пленом”, остаће у неизбрисивој успомени будућих малих читача.

Књига, најлепши поклон!

Када дете порасте и почне само да чита, постарајте се да може да дође до довољно разноврсних књига. Оне нису луксуз, већ су основна потреба. Ако имате више деце, било би исплативо да купите оне књиге које ће се читати више пута. Ако вам је буџет скроман, добре књиге увек можете наћи у библиотеци, у књижарама које продају старе књиге или на сајмовима, а увек их можете размењивати са пријатељима.

Силом се ништа не постиже.

Ако деца не воле да читају, неће заволети ни под притиском. Уместо често сувопарне лектире понудите им нешто од занимљивих авантуристичких или фантастичних романа. Никада не терајте дете да чита књигу у којој не ужива! Ако га књига не заокупи после неколико поглавља, пустите га да одустане. Уколико то не учините, читање ће му постати заморна обавеза, а не уживање.

Зашто је добро читати свом детету?

• Зато што ћемо тиме подстицати осећање узајамне блискости.
• Читајући детету подстаћи ћемо спознају и разумевање туђих и личних осећања, прихватање и уважавање социјалних начела и односа.
• Читањем подстичемо развој запажања и памћења, закључивање и усвајање појмова.
• Читањем подстичемо дететову машту и креативност.
• Читањем утичемо на развој говора, припремамо га за самостално читање и, наравно, подстичемо развој читалачких навика.

Уколико сте васпитач или учитељ, подстакните родитеље да читају деци и да, на тај начин, код њих граде читалачке навике. Помозите родитељима – од тањег картона димензије 4×15 цм направите показивач за књиге са кратким упутством. Упутство треба да садржи важне елементе читалачког „ритуала”, на пример:

• Седите удобно са својим дететом тако да обоје можете да видите странице књиге.
• Замолите дете да вам исприча причу о сликама на насловној страни. Питајте га шта илустрација говори о причи.
• Пратите прстом речи док читате наглас како би дете повезало текст са речима.
• Питајте дете о сликама на свакој страни, шта оне говоре о ликовима и догађајима.
• Ако дете жели, нека вама „прочита” причу.
• Понудите детету да нацрта причу, можда нову насловну страну или нове авантуре главних јунака.

Припремила Мира Аврамовић

Извор: deteplus.rs