Пратите писменицу на друштвеним мрежама.

Затворите.

Иако један од најзначајнијих и најутицајнијих романа двадесетог века, у време када је објављен, Џојсов Уликс није наишао на разумевање и одобравање. Књижевни критичари нису препознали праву вредност овог романа, те су га углавном читали у скандалозном, порнографском, непристојном и непримерном кључу, заобилазећи оно што је основна и највећа драгоценост његова. „Уликс је био значајна катастрофа – огроман по смелости, страхотан по поразу” (Вирџинија Вулф, Есеји).

Када је издавачка кућа „Random house” одлучила да штампа Џојсов роман Уликс, покренут је судски поступак у коме се као тужилац појављују САД, а као тужени – Уликс. Том приликом Судија Џон М. Вулзи дао је прилично тачну оцену књижевног поступка у Џојсовом роману и, на неки начин, дао дефиницију тока свести.

„Џојс је покушао – чини ми се, са запањујућим успехом да прикаже како екран свести, са својим променљивим калиедоскопским импресијама преноси, као на неком пластичном, више пута исписаном и брисаном пегаменту, не само оно што је у фокусу свачијег запажања стварности око себе, него и оно што је у засенчаној зони остатка негдашњих импресија, од којих су неке скорашње, а неке извучене асоцијацијама из подручја подсвести… Оно што он покушава да постигне није много другачије од оног што би се добило двоструком или, ако би то било могуће, вишеструком експозицијом филма, који би дао јасан крупни план с позадином која је видљива али замагљена и изван фокуса у различитим степенима” (Светозар Кољевић, Енглески романсијери XX века).

С обзиром на то да је Џојсов роман тумачен као порнографска литература, која може имати само негативне последице, судија Вулзи запитао се и „истражио” како она делује „на особу са просечним сексуалним нагонима”, односно да ли, као што се тврдило, има афродизијачко дејство. Да би добио одговор на ово питање, тестирао је пријатеље у чији је књижевни укус имао поверења и закључио да дело у целини не побуђује сексуалне нагоне, него „делује као донекле трагичан и веома снажан коментар о унутрашњем животу људи и жена”, што је издејствовало да се Уликсу коначно може одобрити приступ у САД.

Џојс јесте написао психолошки роман. Изгледа да је судија Вулзи то први приметио.

Илустрација: hubpages.com