Kao rečenični znak, crta (–) nema obaveznu primenu. Najčešće može zameniti zapetu, umesto koje se piše tamo gde je potreban izrazitiji znak odvajanja ili naglašavanja, kao i tamo gde je potrebno da se izbegne nagomilavanje zapeta.

O pravilima pisanja zapete pročitajte OVDE.

Crta može zameniti i zagradu, kao i dve tačke. Najzad, upotrebljava se i umesto interpunkcijskog znaka navodnici („”).

O pravilnoj upotrebi navodnika možete pročitati OVDE.

Crta se pojavljuje u dva oblika: kao odmaknuta crta (sa belinama na obe strane) i kao primaknuta crta (bez belina). Prvi oblik je razdvojnog karaktera, a drugi je veznog karaktera.

ODMAKNUTA CRTA

1. Crtom se, umesto zapetom i zagradom, može izdvajati umetnuti deo teksta: Njihovoj odlučnosti – da u ovakvim prilikama pokušavaju da stvore nešto od trajnijeg značaja – svakako moramo odati priznanje.

2. Crtom se nagoveštava poimenično nabrajanje nečega što je u prvom delu rečenice uopšteno pomenuto ili samo najavljeno: Naišle su razne nedaće – ženina bolest, nerodna godina, odlazak sina u vojsku.

3. Crtom se odvaja, pa time ističe, zaključni deo rečenice, kojim se svodi njen sadržaj na ono što se iznosi delom iza crte: Ni oca, ni brata, ni sina, ni druga, ni muža, ni običnog poznanika – nikog poznati ne možeš.

4. Crtom se izdvaja predikat od subjekatskog dela rečenice ako je ovaj opširniji, ili poslednji deo rečenice, ako je ono što dolazi pre njega opširno, razvijeno: Gozbe, scene lova, divlje zveri, lovci koji ih gone i ubijaju – razlikuju se kompoziciono od primera na kasnijim čašama.

5. Crtom se može izdvojiti naknadno dodati, najčešće završni deo nekog iskaza ako se on želi naročito istaći: Hladnoća je jaka da sve puca od mraza, a on opet – predveče izlazi u šetnju.

6. Crta se piše između delova rečenice u kojoj je izostavljen jedan od predikata koji se inače podrazumeva: Gde ja stadoh ti produži; još smo dužni – ti oduži.

7. Crta se može pisati unutar pasusa (s dužim rečenicama) da bi se tekst podelio na preglednije sadržajne celine.

8. Crta se piše u vezama dveju ili više reči koje nemaju karakter potpune rečenice, i to:

a) kada je drugi član takve veze sa službom imenskog predikata nepotpune rečenice (što podrazumeva da je glagol izostavljen), najčešće u naslovima: Zvezda i Partizan – domaćini turnira;

b) kada je drugi član takve veze sa službom objašnjenja jezičkog ekvivalenta: astronom – zvezdoznanac;

v) kada je drugi član takve veze sa službom označavanja uloge u kojoj se uzima pojam označen prvim članom, njegove karakteristike, svojstva i sl.: U svom predavanju govorio je o Jakšiću – slikaru Jakšiću – pesniku;

g) kada je drugi član takve veze dveju ili više reči konkretizacija, objašnjenje teme označene prvim delom veze: Fudbal – pravila igre (naslov brošure);

d) kada se označeni pojmovi nalaze u nekoj relaciji (kao saučesnici, srodnici, sistemske jedinice i sl.): Tema ove poznate istorijske monografije su odnosi De Gol – Čerčil.

PRIMAKNUTA CRTA

1. Primaknuta crta može se pisati umesto odmaknute crte u dvojnim vezama: Sastanak Čerčil–Ruzvelt prethodio je sastanku u Jalti.

2. Primaknuta crta piše se kad spaja pojmove kao što je to u situaciji koautorstva, utvrđenog partnerstva, saveza i sl.: Bojl–Mariotov zakon, vlada Cvetković–Maček…

3. Primaknuta crta piše se u vezama koje znače prostorne relacije: kanal Dunav–Tisa–Dunav, pruga Beograd–Bar, let Pariz–Njujork…

4. Piše se između brojeva kad se pišu ciframa sa značenjem predloga do: rat 1941–1945, u XV–XVIII veku…