Изговор гласа ј зависи од суседних гласова у речи. У различитим комбинацијама овај глас се боље или слабије чује. Осим тога, глас ј може бити део структуре речи или настаје као прелазни глас између два самогласника. Отуда велики број недоумица у вези са писањем овог гласа.
Када ј треба писати а када не треба одређује правописна норма.
Сугласник ј се пише између самогласника и-а, и-е и и-у. Ово важи за основне речи, за падежне и глаголске наставке, позајмљенице и прилагођено писање страних имена, осим на препознатљивом споју сложених речи:
И-А: авијација а не авиациа, армија а не армиа, медијапан а не медиапан итд.;
И-Е: дијета а не диета, досије а не досие, премијер а не премиер, жиријем а не жирием;
И:У: тријумф а не триумф, пијук а не пиук, подијум а не подиум.
Глас ј се не пише између самогласника и-о, осим у случајевима када је ј део основе: авион а не авијом, радионица а не радијоница, прионути а не пријонути итд., али змијом не змиом, Србијо а не Србио и сл.
Не умеће се ј између и-о ни када су преузети готови модели страних речи: амбициозан, историографија, еволуциони, импресионизам, комедиограф, пропорционалан и сл., мада се на основне речи примењује опште правило (писање ј између иа): амбиција (амбиције, амбицији…), артерија, историја, еволуција, потенција, комедија, мисија итд.
Дакле, именица радио се по падежима мења на следећи начин: радио-радија-радију-радио-радио-радиом-радију.
Фиока или фијока?
