Пратите писменицу на друштвеним мрежама.

Затворите.

Као реченични знак, црта (–) нема обавезну примену. Најчешће може заменити запету, уместо које се пише тамо где је потребан изразитији знак одвајања или наглашавања, као и тамо где је потребно да се избегне нагомилавање запета.

О правилима писања запете прочитајте ОВДЕ.

Црта може заменити и заграду, као и две тачке. Најзад, употребљава се и уместо интерпункцијског знака наводници („”).

О правилној употреби наводника можете прочитати ОВДЕ.

Црта се појављује у два облика: као одмакнута црта (са белинама на обе стране) и као примакнута црта (без белина). Први облик је раздвојног карактера, а други је везног карактера.

ОДМАКНУТА ЦРТА

1. Цртом се, уместо запетом и заградом, може издвајати уметнути део текста: Њиховој одлучности – да у оваквим приликама покушавају да створе нешто од трајнијег значаја – свакако морамо одати признање.

2. Цртом се наговештава поименично набрајање нечега што је у првом делу реченице уопштено поменуто или само најављено: Наишле су разне недаће – женина болест, неродна година, одлазак сина у војску.

3. Цртом се одваја, па тиме истиче, закључни део реченице, којим се своди њен садржај на оно што се износи делом иза црте: Ни оца, ни брата, ни сина, ни друга, ни мужа, ни обичног познаника – никог познати не можеш.

4. Цртом се издваја предикат од субјекатског дела реченице ако је овај опширнији, или последњи део реченице, ако је оно што долази пре њега опширно, развијено: Гозбе, сцене лова, дивље звери, ловци који их гоне и убијају – разликују се композиционо од примера на каснијим чашама.

5. Цртом се може издвојити накнадно додати, најчешће завршни део неког исказа ако се он жели нарочито истаћи: Хладноћа је јака да све пуца од мраза, а он опет – предвече излази у шетњу.

6. Црта се пише између делова реченице у којој је изостављен један од предиката који се иначе подразумева: Где ја стадох ти продужи; још смо дужни – ти одужи.

7. Црта се може писати унутар пасуса (с дужим реченицама) да би се текст поделио на прегледније садржајне целине.

8. Црта се пише у везама двеју или више речи које немају карактер потпуне реченице, и то:

а) када је други члан такве везе са службом именског предиката непотпуне реченице (што подразумева да је глагол изостављен), најчешће у насловима: Звезда и Партизан – домаћини турнира;

б) када је други члан такве везе са службом објашњења језичког еквивалента: астроном – звездознанац;

в) када је други члан такве везе са службом означавања улоге у којој се узима појам означен првим чланом, његове карактеристике, својства и сл.: У свом предавању говорио је о Јакшићу – сликару Јакшићу – песнику;

г) када је други члан такве везе двеју или више речи конкретизација, објашњење теме означене првим делом везе: Фудбал – правила игре (наслов брошуре);

д) када се означени појмови налазе у некој релацији (као саучесници, сродници, системске јединице и сл.): Тема ове познате историјске монографије су односи Де Гол – Черчил.

ПРИМАКНУТА ЦРТА

1. Примакнута црта може се писати уместо одмакнуте црте у двојним везама: Састанак Черчил–Рузвелт претходио је састанку у Јалти.

2. Примакнута црта пише се кад спаја појмове као што је то у ситуацији коауторства, утврђеног партнерства, савеза и сл.: Бојл–Мариотов закон, влада Цветковић–Мачек…

3. Примакнута црта пише се у везама које значе просторне релације: канал Дунав–Тиса–Дунав, пруга Београд–Бар, лет Париз–Њујорк…

4. Пише се између бројева кад се пишу цифрама са значењем предлога до: рат 1941–1945, у XV–XVIII веку…

Сад и сада су прилози који значе – у ово време.

Досад и досада су прилози састављени од предлога до и прилога сад(а). Да ли ће се писати спојено или одвојено – зависи од акцента и од тога да ли нешто посебно желимо да истакнемо. Одвојено писање и остваривање завршног (иначе факултативног) вокала код прилога сад(а) у предлошким везама са од и до по правилу је знак посебног истицања. Зато је у таквим случајевима уобичајено (али не и обавезно) одвојено писање – до сад(а).

Дакле, ниједан од наведених прилога није неправилно написан. Како ћете написати – питање је акцента речи и контекста.

Исто важи и за спојеве прeдлога од и до са прилозима кад(а), тад(а) и онда.

Од недавно или однедавно?

НЕПРАВИЛНО ПРАВИЛНО
 еуро  евро
 ексодус  егзодус
 екстрат  екстракт
 експресо  еспресо
 еваулација  евалуација
 евентуелно  евентуално
 еуропеизам  европеизам
 Европска Унија  Европска унија
 егзакност  егзактност
 еко туризам  еко-туризам
 ec. (ecc.) скраћено од економиста  ек. скраћено од економиста
 екс-шампион  ексшампион
 екс Чехословачка  екс-Чехословачка
 екстазиа  екстазија
 екстра-зарада  екстразарада
 екстравертан  екстровертан
 есхумација ексхумација
 екцентрик  ексцентрик
 екцес  ексцес
 ексцем  екцем
 електро-привреда  електропривреда
 енбрион  ембрион
 енпиријски  емпиријски
 емпириски  емпиријски
 енциклопедиа  енциклопедија
 енциклопедиски  енциклопедијски
 епидемиа  епидемија
 еркодишн  еркондишн
 експеранто  есперанто
 етики (дат.)  етици (дат.)
 ефенди-Мита  ефенди Мита
 етно село  етно-село
 етно-лингвистика  етнолингвистика

Најчешће правописне грешке (на слово Г)>>

У међувремену или умеђувремену?

Предлог у и именицу међувреме – временски одсек, распон између две одређене временске јединице, између два догађаја и сл. – треба писати одвојено – у међувремену.

У круг или укруг?

У круг или укруг? Да ли треба писати спојено или одвојено?

Прилог укруг – уоколо, около, треба писати састављено.

Међутим, када је реч о предлогу у и именици круг у акузативу – писаћемо одвојено: Уђи у круг.

Прекопута или преко пута?

У речничком делу Правописа стоји да је правилно писати одвојено – преко пута.  Међутим, у т. 130 (Предлози) пише да треба писати спојено – прекопута.

Када ово треба писати спојено а када одвојено?

Одвојено пишемо када мислимо на кретање с једне на другу страну улице: Прешао сам преко пута. Када је реч о предлогу – прекопута факултета – треба писати спојено.

Како правилно писати називе улица?

 

Прилог малопре – непосредно пре овог тренутка, малочас – треба писати спојено.

Са предлозима овај прилог се пише одвојено: до малопре, од малопре…

Када је пре предлог, пише се одвојено – Дошао сам мало пре тебе. – Било је то мало пре свитања. – Научио је да чита мало пре поласка у школу.

На одмет или наодмет?

 

Није наодмет да знамо како овај прилог треба писати.

Наодмет – за одбацивање, непотребно, излишно; превише, сувише – пише се састављено.

Обично се употребљава уз негацију: Мало знања није надомет. – Није наодмет знати појединости о њему.

На памет или напамет?

При том или притом?

Уопште или у опште?

Придев нова у новогодишњој честитки (и честитци) пише се малим почетним словом ако се мисли на целу наступајућу годину, а великим ако се честита празник.  С обзиром на то да углавном честитамо празник, није погрешно писати Нова година, али је препоручљиво, будући да честитком желимо срећну читаву предстојећу годину, писати мало почетно слово.

Више о томе можете прочитати овде.

pravopisni-podsetnik-2

Шта је исправно: срећна или сретна нова година?

Ако честитамо новогодишње, божићне празнике, придеве новогодишњи и божићни треба писати малим словом.

Пред Нову годину китимо јелку и радујемо се јелки или јелци?

Најмлађи (а и понеки старији) чекају деда Мраза или Деда Мраза? Такође, уживају у прављењу Снешка Белића.

pravopisni-podsetnik-1

Бадњи дан и Бадње вече треба писати великим почетним словом, такође и Божић. О правилима писања назива божанстава прочитајте овде.

Имена празника се увек пишу великим словом; код вишечланих само прва реч, а остале само ако су властита имена.

Празник се зове Нова година и пише се великим почетним словом, а српска и православна су придеви који нису саставни део имена празника и пишу се малим словом. С обзиром на то да се придеви на -ски, -шки и -чки пишу малим почетним словом, овако би било исправно, ако ово српска схватимо као атрибут; међутим, Срби овај дан славе као празник, те није неисправно написати – Српска Нова година.

У јануару православни верници обележавају празник Богојављење (не Богојављање).

У време здравица такође треба знати да ли се пише на здравље или наздравље, у здравље или уздравље.

Обратите пажњу на све наведено када будете писали новогодишње честитке. Такође, не заборавите да није исто честитати празник испред и у име некога.

Уколико се у честиткама обраћате некоме са киме имате формалну преписку, не заборавите правило о писању с поштовањем.

То би, отприлике, било све.

Писменица вам жели срећне новогодишње и божићне празнике.

pravopisni-podsetnik-3

 

 

Прилог однедавно (одскора) пише се спојено. Исто тако и однедавна.

Спојено треба писати и донедавно и донедавна.

У међувремену или умеђувремену?