Пратите писменицу на друштвеним мрежама.

Затворите.

Постскриптум или поскриптум?

Каже се постскриптум (после свега, накнадно дописано), скраћено P. S. (по правилу латиницом); за додатак постскриптуму P. P. S., што значи пост-постскриптум.

Правопис као исправан начин писања ове скраћенице наводи P. S., П. С. и ПС.

О скраћеницама у српском језику прочитајте ОВДЕ.

Као реченични знак, црта (–) нема обавезну примену. Најчешће може заменити запету, уместо које се пише тамо где је потребан изразитији знак одвајања или наглашавања, као и тамо где је потребно да се избегне нагомилавање запета.

О правилима писања запете прочитајте ОВДЕ.

Црта може заменити и заграду, као и две тачке. Најзад, употребљава се и уместо интерпункцијског знака наводници („”).

О правилној употреби наводника можете прочитати ОВДЕ.

Црта се појављује у два облика: као одмакнута црта (са белинама на обе стране) и као примакнута црта (без белина). Први облик је раздвојног карактера, а други је везног карактера.

ОДМАКНУТА ЦРТА

1. Цртом се, уместо запетом и заградом, може издвајати уметнути део текста: Њиховој одлучности – да у оваквим приликама покушавају да створе нешто од трајнијег значаја – свакако морамо одати признање.

2. Цртом се наговештава поименично набрајање нечега што је у првом делу реченице уопштено поменуто или само најављено: Наишле су разне недаће – женина болест, неродна година, одлазак сина у војску.

3. Цртом се одваја, па тиме истиче, закључни део реченице, којим се своди њен садржај на оно што се износи делом иза црте: Ни оца, ни брата, ни сина, ни друга, ни мужа, ни обичног познаника – никог познати не можеш.

4. Цртом се издваја предикат од субјекатског дела реченице ако је овај опширнији, или последњи део реченице, ако је оно што долази пре њега опширно, развијено: Гозбе, сцене лова, дивље звери, ловци који их гоне и убијају – разликују се композиционо од примера на каснијим чашама.

5. Цртом се може издвојити накнадно додати, најчешће завршни део неког исказа ако се он жели нарочито истаћи: Хладноћа је јака да све пуца од мраза, а он опет – предвече излази у шетњу.

6. Црта се пише између делова реченице у којој је изостављен један од предиката који се иначе подразумева: Где ја стадох ти продужи; још смо дужни – ти одужи.

7. Црта се може писати унутар пасуса (с дужим реченицама) да би се текст поделио на прегледније садржајне целине.

8. Црта се пише у везама двеју или више речи које немају карактер потпуне реченице, и то:

а) када је други члан такве везе са службом именског предиката непотпуне реченице (што подразумева да је глагол изостављен), најчешће у насловима: Звезда и Партизан – домаћини турнира;

б) када је други члан такве везе са службом објашњења језичког еквивалента: астроном – звездознанац;

в) када је други члан такве везе са службом означавања улоге у којој се узима појам означен првим чланом, његове карактеристике, својства и сл.: У свом предавању говорио је о Јакшићу – сликару Јакшићу – песнику;

г) када је други члан такве везе двеју или више речи конкретизација, објашњење теме означене првим делом везе: Фудбал – правила игре (наслов брошуре);

д) када се означени појмови налазе у некој релацији (као саучесници, сродници, системске јединице и сл.): Тема ове познате историјске монографије су односи Де Гол – Черчил.

ПРИМАКНУТА ЦРТА

1. Примакнута црта може се писати уместо одмакнуте црте у двојним везама: Састанак Черчил–Рузвелт претходио је састанку у Јалти.

2. Примакнута црта пише се кад спаја појмове као што је то у ситуацији коауторства, утврђеног партнерства, савеза и сл.: Бојл–Мариотов закон, влада Цветковић–Мачек…

3. Примакнута црта пише се у везама које значе просторне релације: канал Дунав–Тиса–Дунав, пруга Београд–Бар, лет Париз–Њујорк…

4. Пише се између бројева кад се пишу цифрама са значењем предлога до: рат 1941–1945, у XV–XVIII веку…

Сад и сада су прилози који значе – у ово време.

Досад и досада су прилози састављени од предлога до и прилога сад(а). Да ли ће се писати спојено или одвојено – зависи од акцента и од тога да ли нешто посебно желимо да истакнемо. Одвојено писање и остваривање завршног (иначе факултативног) вокала код прилога сад(а) у предлошким везама са од и до по правилу је знак посебног истицања. Зато је у таквим случајевима уобичајено (али не и обавезно) одвојено писање – до сад(а).

Дакле, ниједан од наведених прилога није неправилно написан. Како ћете написати – питање је акцента речи и контекста.

Исто важи и за спојеве прeдлога од и до са прилозима кад(а), тад(а) и онда.

Од недавно или однедавно?

НЕПРАВИЛНО ПРАВИЛНО
 еуро  евро
 ексодус  егзодус
 екстрат  екстракт
 експресо  еспресо
 еваулација  евалуација
 евентуелно  евентуално
 еуропеизам  европеизам
 Европска Унија  Европска унија
 егзакност  егзактност
 еко туризам  еко-туризам
 ec. (ecc.) скраћено од економиста  ек. скраћено од економиста
 екс-шампион  ексшампион
 екс Чехословачка  екс-Чехословачка
 екстазиа  екстазија
 екстра-зарада  екстразарада
 екстравертан  екстровертан
 есхумација ексхумација
 екцентрик  ексцентрик
 екцес  ексцес
 ексцем  екцем
 електро-привреда  електропривреда
 енбрион  ембрион
 енпиријски  емпиријски
 емпириски  емпиријски
 енциклопедиа  енциклопедија
 енциклопедиски  енциклопедијски
 епидемиа  епидемија
 еркодишн  еркондишн
 експеранто  есперанто
 етики (дат.)  етици (дат.)
 ефенди-Мита  ефенди Мита
 етно село  етно-село
 етно-лингвистика  етнолингвистика

Најчешће правописне грешке (на слово Г)>>

У међувремену или умеђувремену?

Предлог у и именицу међувреме – временски одсек, распон између две одређене временске јединице, између два догађаја и сл. – треба писати одвојено – у међувремену.

У круг или укруг?

У круг или укруг? Да ли треба писати спојено или одвојено?

Прилог укруг – уоколо, около, треба писати састављено.

Међутим, када је реч о предлогу у и именици круг у акузативу – писаћемо одвојено: Уђи у круг.

Прекопута или преко пута?

У речничком делу Правописа стоји да је правилно писати одвојено – преко пута.  Међутим, у т. 130 (Предлози) пише да треба писати спојено – прекопута.

Када ово треба писати спојено а када одвојено?

Одвојено пишемо када мислимо на кретање с једне на другу страну улице: Прешао сам преко пута. Када је реч о предлогу – прекопута факултета – треба писати спојено.

Како правилно писати називе улица?

 

Прилог малопре – непосредно пре овог тренутка, малочас – треба писати спојено.

Са предлозима овај прилог се пише одвојено: до малопре, од малопре…

Када је пре предлог, пише се одвојено – Дошао сам мало пре тебе. – Било је то мало пре свитања. – Научио је да чита мало пре поласка у школу.

На одмет или наодмет?

 

Није наодмет да знамо како овај прилог треба писати.

Наодмет – за одбацивање, непотребно, излишно; превише, сувише – пише се састављено.

Обично се употребљава уз негацију: Мало знања није надомет. – Није наодмет знати појединости о њему.

На памет или напамет?

При том или притом?

Уопште или у опште?

Придев нова у новогодишњој честитки (и честитци) пише се малим почетним словом ако се мисли на целу наступајућу годину, а великим ако се честита празник.  С обзиром на то да углавном честитамо празник, није погрешно писати Нова година, али је препоручљиво, будући да честитком желимо срећну читаву предстојећу годину, писати мало почетно слово.

Више о томе можете прочитати овде.

pravopisni-podsetnik-2

Шта је исправно: срећна или сретна нова година?

Ако честитамо новогодишње, божићне празнике, придеве новогодишњи и божићни треба писати малим словом.

Пред Нову годину китимо јелку и радујемо се јелки или јелци?

Најмлађи (а и понеки старији) чекају деда Мраза или Деда Мраза? Такође, уживају у прављењу Снешка Белића.

pravopisni-podsetnik-1

Бадњи дан и Бадње вече треба писати великим почетним словом, такође и Божић. О правилима писања назива божанстава прочитајте овде.

Имена празника се увек пишу великим словом; код вишечланих само прва реч, а остале само ако су властита имена.

Празник се зове Нова година и пише се великим почетним словом, а српска и православна су придеви који нису саставни део имена празника и пишу се малим словом. С обзиром на то да се придеви на -ски, -шки и -чки пишу малим почетним словом, овако би било исправно, ако ово српска схватимо као атрибут; међутим, Срби овај дан славе као празник, те није неисправно написати – Српска Нова година.

У јануару православни верници обележавају празник Богојављење (не Богојављање).

У време здравица такође треба знати да ли се пише на здравље или наздравље, у здравље или уздравље.

Обратите пажњу на све наведено када будете писали новогодишње честитке. Такође, не заборавите да није исто честитати празник испред и у име некога.

Уколико се у честиткама обраћате некоме са киме имате формалну преписку, не заборавите правило о писању с поштовањем.

То би, отприлике, било све.

Писменица вам жели срећне новогодишње и божићне празнике.

pravopisni-podsetnik-3