Имена празника пишу се великим словом; код вишечланих само прва реч, а остале почињу малим словом, осим уколико је реч о властитим именима.
Треба избегавати писање са бројем – 8. март. Дакле, Срећан Осми март.
Имена празника пишу се великим словом; код вишечланих само прва реч, а остале почињу малим словом, осим уколико је реч о властитим именима.
Треба избегавати писање са бројем – 8. март. Дакле, Срећан Осми март.
Из почетка или испочетка?
У значењу од почетка, с почетка пише се одвојено – из почетка, нпр. Кренимо из почетка.
У значењу испрва пише се спојено – испочетка, нпр. Испочетка је мислио другачије.
НЕПРАВИЛНО | ПРАВИЛНО |
и ако (у значењу мада, премда) | иако (у значењу мада, премда) |
Ивицин (према Ивица) | Ивичин (према Ивица) |
игранки (дат.) | игранци (дат.) |
играчци (дат.) | играчки (дат.) |
индентитет | идентитет |
индентичан | идентичан |
индетификовати, индетификација | идентификовати, идентификација |
изживљен | иживљен |
избеглицин | избегличин |
извежен | извезен |
извинути се (извињење) | извинити се (извињење) |
изврсан | изврстан |
извршиоц | извршилац |
изгрижен | изгризен |
издатци | издаци |
изнешен | изнесен |
изузетци | изузеци |
имаоц | ималац |
инплементација | имплементација |
инпресионизам | импресионизам |
инатџија | инаџија |
инвестициа | инвестиција |
Индијанополис | Индијанаполис |
Индиски океан | Индијски океан |
инекција, ињекција | инјекција |
инстикт | инстинкт |
интервију | интервју |
Интернет | интернет |
иселење | исељење |
искипити | искипети |
итекако | и те како |
исчистити | ишчистити |
Најчешће правописне грешке (на слово А)>>
Најчешће правописне грешке (на слово Б)>>
Најчешће правописне грешке (на слово В)>>
Најчешће правописне грешке (на слово Г)>>
Најчешће правописне грешке (на слово Д)>>
Најчешће правописне грешке (на слово Ђ)>>
Најчешће правописне грешке (на слово Е)>>
Да ли је исправно писати одвојено – после подне или спојено – послеподне?
Уколико је реч о одредби, пише се одвојено – Доћи ћемо после подне.
Прилошки изрази именице подне са до, по, после, пре, пред пишу се одвојено: до подне, по подне, после подне, пре подне, пред подне.
Ако је реч о именичкој сложеници, пише се састављено – Било је то забавно послеподне.
Исто важи и за пре подне и преподне и по подне и поподне.
Сложенице којима означавамо нијансе боја по правилу треба писати спојено: светлозелен, јаркоцрвен, тамноплав, мркожут, светлосив, загаситоцрвен, плавозелен, плавосив итд.
Када је реч о комбинацији боја, пише се цртица: црно-бела марама, црвено-бели дресови итд.
Састављено се пишу сложенице риђокос, црнокос, плавоок и сл.
Придеви страног порекла за означавање боја (браон, бордо, драп, беж, розе, тегет, оранж итд.) не мењају се по роду, броју, падежу.
НЕПРАВИЛНО | ПРАВИЛНО |
за бога (речца) | забога (речца), али за бога милога |
завистан (од глагола зависити) | зависан (од глагола зависити) |
зависан (у значењу завидљив) | завистан (у значењу завидљив) |
завршетци | завршеци |
загасито црвен | загаситоцрвен |
загрижена (јабука) | загризена (јабука) |
задатци | задаци |
задњенепчани | задњонепчани |
заинат | за инат |
Зајичар | Зајечар |
за кратко (прил.) | закратко (прил.) |
закуски (дат.) | закусци (дат.) |
замаглење | замагљење |
замерки (дат.) | замерци (дат.) |
замки (дат.) | замци (дат.) |
занешен | занесен |
запаљенски (процес) | запаљењски (процес) |
захрђати | зарђати |
за редом (прил.) | заредом (прил.) |
за сигурно (прил.) | засигурно (прил.) |
заспем, заспеш (заспати) | заспим, заспиш (заспати) |
затруднити | затруднети |
зацелење | зацељење |
златно жут | златножут |
золошки врт | зоолошки врт |
зунбул | зумбул |
Најчешће правописне грешке (на слово А)>>
Најчешће правописне грешке (на слово Б)>>
Најчешће правописне грешке (на слово В)>>
Најчешће правописне грешке (на слово Г)>>
Најчешће правописне грешке (на слово Д)>>
Најчешће правописне грешке (на слово Ђ)>>
НЕПРАВИЛНО | ПРАВИЛНО |
жабци (мн.) | жапци (мн.) |
жалос | жалост |
жалосан | жалостан |
жалење | жаљење |
жваки (дат.) | жваци (дат.) |
ждребицин | ждребичин |
желудца, желутца (ген.) | желуца (ген.) |
жетеоц | жетелац |
живити | живети |
жириа (ген.) | жирија (ген.) |
жљезда | жлезда |
жудити (некњ.) | жудети |
журци (дат.) | журки (дат.) |
жуто-зелена (нијанса) | жутозелена (нијанса) |
Постскриптум или поскриптум?
Каже се постскриптум (после свега, накнадно дописано), скраћено P. S. (по правилу латиницом); за додатак постскриптуму P. P. S., што значи пост-постскриптум.
Правопис као исправан начин писања ове скраћенице наводи P. S., П. С. и ПС.
О скраћеницама у српском језику прочитајте ОВДЕ.
Као реченични знак, црта (–) нема обавезну примену. Најчешће може заменити запету, уместо које се пише тамо где је потребан изразитији знак одвајања или наглашавања, као и тамо где је потребно да се избегне нагомилавање запета.
О правилима писања запете прочитајте ОВДЕ.
Црта може заменити и заграду, као и две тачке. Најзад, употребљава се и уместо интерпункцијског знака наводници („”).
О правилној употреби наводника можете прочитати ОВДЕ.
Црта се појављује у два облика: као одмакнута црта (са белинама на обе стране) и као примакнута црта (без белина). Први облик је раздвојног карактера, а други је везног карактера.
ОДМАКНУТА ЦРТА
1. Цртом се, уместо запетом и заградом, може издвајати уметнути део текста: Њиховој одлучности – да у оваквим приликама покушавају да створе нешто од трајнијег значаја – свакако морамо одати признање.
2. Цртом се наговештава поименично набрајање нечега што је у првом делу реченице уопштено поменуто или само најављено: Наишле су разне недаће – женина болест, неродна година, одлазак сина у војску.
3. Цртом се одваја, па тиме истиче, закључни део реченице, којим се своди њен садржај на оно што се износи делом иза црте: Ни оца, ни брата, ни сина, ни друга, ни мужа, ни обичног познаника – никог познати не можеш.
4. Цртом се издваја предикат од субјекатског дела реченице ако је овај опширнији, или последњи део реченице, ако је оно што долази пре њега опширно, развијено: Гозбе, сцене лова, дивље звери, ловци који их гоне и убијају – разликују се композиционо од примера на каснијим чашама.
5. Цртом се може издвојити накнадно додати, најчешће завршни део неког исказа ако се он жели нарочито истаћи: Хладноћа је јака да све пуца од мраза, а он опет – предвече излази у шетњу.
6. Црта се пише између делова реченице у којој је изостављен један од предиката који се иначе подразумева: Где ја стадох ти продужи; још смо дужни – ти одужи.
7. Црта се може писати унутар пасуса (с дужим реченицама) да би се текст поделио на прегледније садржајне целине.
8. Црта се пише у везама двеју или више речи које немају карактер потпуне реченице, и то:
а) када је други члан такве везе са службом именског предиката непотпуне реченице (што подразумева да је глагол изостављен), најчешће у насловима: Звезда и Партизан – домаћини турнира;
б) када је други члан такве везе са службом објашњења језичког еквивалента: астроном – звездознанац;
в) када је други члан такве везе са службом означавања улоге у којој се узима појам означен првим чланом, његове карактеристике, својства и сл.: У свом предавању говорио је о Јакшићу – сликару Јакшићу – песнику;
г) када је други члан такве везе двеју или више речи конкретизација, објашњење теме означене првим делом везе: Фудбал – правила игре (наслов брошуре);
д) када се означени појмови налазе у некој релацији (као саучесници, сродници, системске јединице и сл.): Тема ове познате историјске монографије су односи Де Гол – Черчил.
ПРИМАКНУТА ЦРТА
1. Примакнута црта може се писати уместо одмакнуте црте у двојним везама: Састанак Черчил–Рузвелт претходио је састанку у Јалти.
2. Примакнута црта пише се кад спаја појмове као што је то у ситуацији коауторства, утврђеног партнерства, савеза и сл.: Бојл–Мариотов закон, влада Цветковић–Мачек…
3. Примакнута црта пише се у везама које значе просторне релације: канал Дунав–Тиса–Дунав, пруга Београд–Бар, лет Париз–Њујорк…
4. Пише се између бројева кад се пишу цифрама са значењем предлога до: рат 1941–1945, у XV–XVIII веку…
Сад и сада су прилози који значе – у ово време.
Досад и досада су прилози састављени од предлога до и прилога сад(а). Да ли ће се писати спојено или одвојено – зависи од акцента и од тога да ли нешто посебно желимо да истакнемо. Одвојено писање и остваривање завршног (иначе факултативног) вокала -а код прилога сад(а) у предлошким везама са од и до по правилу је знак посебног истицања. Зато је у таквим случајевима уобичајено (али не и обавезно) одвојено писање – до сад(а).
Дакле, ниједан од наведених прилога није неправилно написан. Како ћете написати – питање је акцента речи и контекста.
Исто важи и за спојеве прeдлога од и до са прилозима кад(а), тад(а) и онда.