Постскриптум или поскриптум?
Каже се постскриптум (после свега, накнадно дописано), скраћено P. S. (по правилу латиницом); за додатак постскриптуму P. P. S., што значи пост-постскриптум.
Правопис као исправан начин писања ове скраћенице наводи P. S., П. С. и ПС.
О скраћеницама у српском језику прочитајте ОВДЕ.
Као реченични знак, црта (–) нема обавезну примену. Најчешће може заменити запету, уместо које се пише тамо где је потребан изразитији знак одвајања или наглашавања, као и тамо где је потребно да се избегне нагомилавање запета.
О правилима писања запете прочитајте ОВДЕ.
Црта може заменити и заграду, као и две тачке. Најзад, употребљава се и уместо интерпункцијског знака наводници („”).
О правилној употреби наводника можете прочитати ОВДЕ.
Црта се појављује у два облика: као одмакнута црта (са белинама на обе стране) и као примакнута црта (без белина). Први облик је раздвојног карактера, а други је везног карактера.
ОДМАКНУТА ЦРТА
1. Цртом се, уместо запетом и заградом, може издвајати уметнути део текста: Њиховој одлучности – да у оваквим приликама покушавају да створе нешто од трајнијег значаја – свакако морамо одати признање.
2. Цртом се наговештава поименично набрајање нечега што је у првом делу реченице уопштено поменуто или само најављено: Наишле су разне недаће – женина болест, неродна година, одлазак сина у војску.
3. Цртом се одваја, па тиме истиче, закључни део реченице, којим се своди њен садржај на оно што се износи делом иза црте: Ни оца, ни брата, ни сина, ни друга, ни мужа, ни обичног познаника – никог познати не можеш.
4. Цртом се издваја предикат од субјекатског дела реченице ако је овај опширнији, или последњи део реченице, ако је оно што долази пре њега опширно, развијено: Гозбе, сцене лова, дивље звери, ловци који их гоне и убијају – разликују се композиционо од примера на каснијим чашама.
5. Цртом се може издвојити накнадно додати, најчешће завршни део неког исказа ако се он жели нарочито истаћи: Хладноћа је јака да све пуца од мраза, а он опет – предвече излази у шетњу.
6. Црта се пише између делова реченице у којој је изостављен један од предиката који се иначе подразумева: Где ја стадох ти продужи; још смо дужни – ти одужи.
7. Црта се може писати унутар пасуса (с дужим реченицама) да би се текст поделио на прегледније садржајне целине.
8. Црта се пише у везама двеју или више речи које немају карактер потпуне реченице, и то:
а) када је други члан такве везе са службом именског предиката непотпуне реченице (што подразумева да је глагол изостављен), најчешће у насловима: Звезда и Партизан – домаћини турнира;
б) када је други члан такве везе са службом објашњења језичког еквивалента: астроном – звездознанац;
в) када је други члан такве везе са службом означавања улоге у којој се узима појам означен првим чланом, његове карактеристике, својства и сл.: У свом предавању говорио је о Јакшићу – сликару Јакшићу – песнику;
г) када је други члан такве везе двеју или више речи конкретизација, објашњење теме означене првим делом везе: Фудбал – правила игре (наслов брошуре);
д) када се означени појмови налазе у некој релацији (као саучесници, сродници, системске јединице и сл.): Тема ове познате историјске монографије су односи Де Гол – Черчил.
ПРИМАКНУТА ЦРТА
1. Примакнута црта може се писати уместо одмакнуте црте у двојним везама: Састанак Черчил–Рузвелт претходио је састанку у Јалти.
2. Примакнута црта пише се кад спаја појмове као што је то у ситуацији коауторства, утврђеног партнерства, савеза и сл.: Бојл–Мариотов закон, влада Цветковић–Мачек…
3. Примакнута црта пише се у везама које значе просторне релације: канал Дунав–Тиса–Дунав, пруга Београд–Бар, лет Париз–Њујорк…
4. Пише се између бројева кад се пишу цифрама са значењем предлога до: рат 1941–1945, у XV–XVIII веку…
Сад и сада су прилози који значе – у ово време.
Досад и досада су прилози састављени од предлога до и прилога сад(а). Да ли ће се писати спојено или одвојено – зависи од акцента и од тога да ли нешто посебно желимо да истакнемо. Одвојено писање и остваривање завршног (иначе факултативног) вокала -а код прилога сад(а) у предлошким везама са од и до по правилу је знак посебног истицања. Зато је у таквим случајевима уобичајено (али не и обавезно) одвојено писање – до сад(а).
Дакле, ниједан од наведених прилога није неправилно написан. Како ћете написати – питање је акцента речи и контекста.
Исто важи и за спојеве прeдлога од и до са прилозима кад(а), тад(а) и онда.
| НЕПРАВИЛНО | ПРАВИЛНО |
| еуро | евро |
| ексодус | егзодус |
| екстрат | екстракт |
| експресо | еспресо |
| еваулација | евалуација |
| евентуелно | евентуално |
| еуропеизам | европеизам |
| Европска Унија | Европска унија |
| егзакност | егзактност |
| еко туризам | еко-туризам |
| ec. (ecc.) скраћено од економиста | ек. скраћено од економиста |
| екс-шампион | ексшампион |
| екс Чехословачка | екс-Чехословачка |
| екстазиа | екстазија |
| екстра-зарада | екстразарада |
| екстравертан | екстровертан |
| есхумација | ексхумација |
| екцентрик | ексцентрик |
| екцес | ексцес |
| ексцем | екцем |
| електро-привреда | електропривреда |
| енбрион | ембрион |
| енпиријски | емпиријски |
| емпириски | емпиријски |
| енциклопедиа | енциклопедија |
| енциклопедиски | енциклопедијски |
| епидемиа | епидемија |
| еркодишн | еркондишн |
| експеранто | есперанто |
| етики (дат.) | етици (дат.) |
| ефенди-Мита | ефенди Мита |
| етно село | етно-село |
| етно-лингвистика | етнолингвистика |
У међувремену или умеђувремену?
Предлог у и именицу међувреме – временски одсек, распон између две одређене временске јединице, између два догађаја и сл. – треба писати одвојено – у међувремену.
У круг или укруг? Да ли треба писати спојено или одвојено?
Прилог укруг – уоколо, около, треба писати састављено.
Међутим, када је реч о предлогу у и именици круг у акузативу – писаћемо одвојено: Уђи у круг.
У речничком делу Правописа стоји да је правилно писати одвојено – преко пута. Међутим, у т. 130 (Предлози) пише да треба писати спојено – прекопута.
Када ово треба писати спојено а када одвојено?
Одвојено пишемо када мислимо на кретање с једне на другу страну улице: Прешао сам преко пута. Када је реч о предлогу – прекопута факултета – треба писати спојено.
Како правилно писати називе улица?
Прилог малопре – непосредно пре овог тренутка, малочас – треба писати спојено.
Са предлозима овај прилог се пише одвојено: до малопре, од малопре…
Када је пре предлог, пише се одвојено – Дошао сам мало пре тебе. – Било је то мало пре свитања. – Научио је да чита мало пре поласка у школу.
Није наодмет да знамо како овај прилог треба писати.
Наодмет – за одбацивање, непотребно, излишно; превише, сувише – пише се састављено.
Обично се употребљава уз негацију: Мало знања није надомет. – Није наодмет знати појединости о њему.
Придев нова у новогодишњој честитки (и честитци) пише се малим почетним словом ако се мисли на целу наступајућу годину, а великим ако се честита празник. С обзиром на то да углавном честитамо празник, није погрешно писати Нова година, али је препоручљиво, будући да честитком желимо срећну читаву предстојећу годину, писати мало почетно слово.
Више о томе можете прочитати овде.
Шта је исправно: срећна или сретна нова година?
Ако честитамо новогодишње, божићне празнике, придеве новогодишњи и божићни треба писати малим словом.
Пред Нову годину китимо јелку и радујемо се јелки или јелци?
Најмлађи (а и понеки старији) чекају деда Мраза или Деда Мраза? Такође, уживају у прављењу Снешка Белића.
Бадњи дан и Бадње вече треба писати великим почетним словом, такође и Божић. О правилима писања назива божанстава прочитајте овде.
Имена празника се увек пишу великим словом; код вишечланих само прва реч, а остале само ако су властита имена.
Празник се зове Нова година и пише се великим почетним словом, а српска и православна су придеви који нису саставни део имена празника и пишу се малим словом. С обзиром на то да се придеви на -ски, -шки и -чки пишу малим почетним словом, овако би било исправно, ако ово српска схватимо као атрибут; међутим, Срби овај дан славе као празник, те није неисправно написати – Српска Нова година.
У јануару православни верници обележавају празник Богојављење (не Богојављање).
У време здравица такође треба знати да ли се пише на здравље или наздравље, у здравље или уздравље.
Обратите пажњу на све наведено када будете писали новогодишње честитке. Такође, не заборавите да није исто честитати празник испред и у име некога.
Уколико се у честиткама обраћате некоме са киме имате формалну преписку, не заборавите правило о писању с поштовањем.
То би, отприлике, било све.
Писменица вам жели срећне новогодишње и божићне празнике.
