Pridev nova u novogodišnjoj čestitki (i čestitci) piše se malim početnim slovom ako se misli na celu nastupajuću godinu, a velikim ako se čestita praznik.  S obzirom na to da uglavnom čestitamo praznik, nije pogrešno pisati Nova godina, ali je preporučljivo, budući da čestitkom želimo srećnu čitavu predstojeću godinu, pisati malo početno slovo.

Više o tome možete pročitati ovde.

Šta je ispravno: srećna ili sretna nova godina?

Ako čestitamo novogodišnje, božićne praznike, prideve novogodišnji i božićni treba pisati malim slovom.

Pred Novu godinu kitimo jelku i radujemo se jelki ili jelci?

Najmlađi (a i poneki stariji) čekaju deda Mraza ili Deda Mraza? Takođe, uživaju u pravljenju Sneška Belića.

Badnji dan i Badnje veče treba pisati velikim početnim slovom, takođe i Božić. O pravilima pisanja naziva božanstava pročitajte ovde.

Imena praznika se uvek pišu velikim slovom; kod višečlanih samo prva reč, a ostale samo ako su vlastita imena.

Praznik se zove Nova godina i piše se velikim početnim slovom, a srpska i pravoslavna su pridevi koji nisu sastavni deo imena praznika i pišu se malim slovom. S obzirom na to da se pridevi na -ski, -ški i -čki pišu malim početnim slovom, ovako bi bilo ispravno, ako ovo srpska shvatimo kao atribut; međutim, Srbi ovaj dan slave kao praznik, te nije neispravno napisati – Srpska Nova godina.

U januaru pravoslavni vernici obeležavaju praznik Bogojavljenje (ne Bogojavljanje).

U vreme zdravica takođe treba znati da li se piše na zdravlje ili nazdravlje, u zdravlje ili uzdravlje.

Obratite pažnju na sve navedeno kada budete pisali novogodišnje čestitke. Takođe, ne zaboravite da nije isto čestitati praznik ispred i u ime nekoga.

Ukoliko se u čestitkama obraćate nekome sa kime imate formalnu prepisku, ne zaboravite pravilo o pisanju s poštovanjem.

To bi, otprilike, bilo sve.

Pismenica vam želi srećne novogodišnje i božićne praznike.