Пратите писменицу на друштвеним мрежама.

Затворите.

Одређени и неодређени вид придева је категорија коју има већина описних придева.

Одређени вид придева, који се исказује облицима адјективне промене, значи да је оно на шта се односи именица уз коју тај придев стоји нешто одређено или већ поменуто, нпр. Стари морнар им добаци уже.

Овакво значење нема неодређени придевски вид, што се изражава облицима мешовите промене, било атрибутски, нпр. Стар човек се брзо умори, било именски део предиката, нпр. Тај човек је стар.

Иако постоје посебни падежни наставци за ова два придевска вида, у данашњем српском језику разлика међу њима сачувала се практично само у номинативу једнине мушког рода (стар, стари).

Одређени придевски вид користи се обавезно:

– у синтагми са показним заменицама, нпр. овај нови капут (а не овај нов капут);

– у саставу двочланог или вишечланог имена или назива, нпр. Свети Сименон МироточивиНови СадМали Мокри Луг и сл.;

– у саставу двочланих или вишечланих израза са описним придевом који представљају устаљени назив или званичну титулу, нпр. редовни професорбели слезодређени вид и сл.

Неки придеви увек имају облик одређеног вида:

– они придеви који се завршавају на –ски, –чки, –шки, –ји, –њи, –шњи и –ћи, нпр. градскисловачкибиолошкивучјикрајњи, данашњигорући (горући и горећи);

– сви компаративи и суперлативи придева, нпр. лепшинајбољи;

– придеви мали и немали с тенденцијом да им се прикључе велики и невелики.

Не препоручује се употреба придева на –ћи у облику неодређеног вида, нпр. Ефекат је застрашујућУследио је изненађујућ пораст температуреТон његовог гласа је био узнемирујућ. У таквим случајевима треба употребити облик одређеног вида: Ефекат је застрашујућиУследио је изненађујући пораст температуреТон његовог гласа је био узнемирујући.

Неодређени придевски вид користи се обавезно:

– у именском делу предиката с помоћним глаголом, нпр. Снег је бео, Задатак је лак, Јован је јак;

– у именском делу предиката с неким полупомоћним глаголом (постајатиизгледатиправити се и сл.) нпр. Он постаје досаданОн изгледа уморанОн се прави храбар;

– у предикативном атрибуту, нпр. Дунав тече мутан;

– у апозитиву, нпр. Душан је, упоран и вредан, све то издржао.

Разлика у падежним наставцима

Облици промене неодређеног вида, каква се може наћи у текстовима старијих писаца или у ијекавским говорима, разликују се од промене одређеног вида, пре свега, у генитиву, дативу и локативу једнине мушког и средњег рода. Генитив има наставак –а, а датив и локатив –у, као и именице истог рода (добри човек, доброг човека, добром човеку; добар човек, добра човека, добру човеку).

У осталим падежима разлика постоји у дужини самогласника у наставку (у одређеној промени сви наставци имају дуг самогласник у наставку, у неодређеној промени само неки), а донекле и у акценту основе.

Сигурно сте чули или изговорили да је неко црномањаст. Да ли овај придев значи да је реч о ниској особи црне косе? Или, можда, да је коса те особе „мало црна”? Шта заправо значи мањаст?

Постоје мишљења да је ово „мањаст” повезано са компаративом мањи и да црномањаст, у ствари, означава омању особу црне косе и(ли) пути. Да ли је црномањаста особа ниска?

Придев црномањаст сложеница је од придева црн и старе словенске речи маст са значењем „боја” (од које су и речи масница, мастило), као и одговарајућег суфикса. Затим је од првобитног облика црномастнјаст добијено црномањаст, што значи „човек црне црне боје (масти)”.

Првобитно се овај придев односио на боју пути, да би касније овим значењем била обухваћена и коса. Црномањаст је онај који има тамну пут и тамну косу, невезано за висину и стас.  Данас је, међутим, то особа тамне косе и очију без обзира на то какве је боје кожа.

Дакле, црномањаста особа је особа тамног тена и тамне косе, али не мора да буде ниског раста.