Pratite pismenicu na društvenim mrežama.

Zatvorite.

Određeni i neodređeni vid prideva je kategorija koju ima većina opisnih prideva.

Određeni vid prideva, koji se iskazuje oblicima adjektivne promene, znači da je ono na šta se odnosi imenica uz koju taj pridev stoji nešto određeno ili već pomenuto, npr. Stari mornar im dobaci uže.

Ovakvo značenje nema neodređeni pridevski vid, što se izražava oblicima mešovite promene, bilo atributski, npr. Star čovek se brzo umori, bilo imenski deo predikata, npr. Taj čovek je star.

Iako postoje posebni padežni nastavci za ova dva pridevska vida, u današnjem srpskom jeziku razlika među njima sačuvala se praktično samo u nominativu jednine muškog roda (star, stari).

Određeni pridevski vid koristi se obavezno:

– u sintagmi sa pokaznim zamenicama, npr. ovaj novi kaput (a ne ovaj nov kaput);

– u sastavu dvočlanog ili višečlanog imena ili naziva, npr. Sveti Simenon MirotočiviNovi SadMali Mokri Lug i sl.;

– u sastavu dvočlanih ili višečlanih izraza sa opisnim pridevom koji predstavljaju ustaljeni naziv ili zvaničnu titulu, npr. redovni profesorbeli slezodređeni vid i sl.

Neki pridevi uvek imaju oblik određenog vida:

– oni pridevi koji se završavaju na –ski, –čki, –ški, –ji, –nji, –šnji i –ći, npr. gradskislovačkibiološkivučjikrajnji, današnjigorući (gorući i goreći);

– svi komparativi i superlativi prideva, npr. lepšinajbolji;

– pridevi mali nemali s tendencijom da im se priključe veliki neveliki.

Ne preporučuje se upotreba prideva na –ći u obliku neodređenog vida, npr. Efekat je zastrašujućUsledio je iznenađujuć porast temperatureTon njegovog glasa je bio uznemirujuć. U takvim slučajevima treba upotrebiti oblik određenog vida: Efekat je zastrašujućiUsledio je iznenađujući porast temperatureTon njegovog glasa je bio uznemirujući.

Neodređeni pridevski vid koristi se obavezno:

– u imenskom delu predikata s pomoćnim glagolom, npr. Sneg je beo, Zadatak je lak, Jovan je jak;

– u imenskom delu predikata s nekim polupomoćnim glagolom (postajatiizgledatipraviti se i sl.) npr. On postaje dosadanOn izgleda umoranOn se pravi hrabar;

– u predikativnom atributu, npr. Dunav teče mutan;

– u apozitivu, npr. Dušan je, uporan i vredan, sve to izdržao.

Razlika u padežnim nastavcima

Oblici promene neodređenog vida, kakva se može naći u tekstovima starijih pisaca ili u ijekavskim govorima, razlikuju se od promene određenog vida, pre svega, u genitivu, dativu i lokativu jednine muškog i srednjeg roda. Genitiv ima nastavak –a, a dativ i lokativ –u, kao i imenice istog roda (dobri čovek, dobrog čoveka, dobrom čoveku; dobar čovek, dobra čoveka, dobru čoveku).

U ostalim padežima razlika postoji u dužini samoglasnika u nastavku (u određenoj promeni svi nastavci imaju dug samoglasnik u nastavku, u neodređenoj promeni samo neki), a donekle i u akcentu osnove.

Sigurno ste čuli ili izgovorili da je neko crnomanjast. Da li ovaj pridev znači da je reč o niskoj osobi crne kose? Ili, možda, da je kosa te osobe „malo crna”? Šta zapravo znači manjast?

Postoje mišljenja da je ovo „manjast” povezano sa komparativom manji i da crnomanjast, u stvari, označava omanju osobu crne kose i(li) puti. Da li je crnomanjasta osoba niska?

Pridev crnomanjast složenica je od prideva crn i stare slovenske reči mast sa značenjem „boja” (od koje su i reči masnica, mastilo), kao i odgovarajućeg sufiksa. Zatim je od prvobitnog oblika crnomastnjast dobijeno crnomanjast, što znači „čovek crne crne boje (masti)”.

Prvobitno se ovaj pridev odnosio na boju puti, da bi kasnije ovim značenjem bila obuhvaćena i kosa. Crnomanjast je onaj koji ima tamnu put i tamnu kosu, nevezano za visinu i stas.  Danas je, međutim, to osoba tamne kose i očiju bez obzira na to kakve je boje koža.

Dakle, crnomanjasta osoba je osoba tamnog tena i tamne kose, ali ne mora da bude niskog rasta.