Пратите писменицу на друштвеним мрежама.

Затворите.

Превладати значи надјачати, надвладати, савладати, бити већи бројем. Иста значења има и глагол преовладати. Дакле, правилно је и једно и друго.

Реч је о свршеним глаголима. Наспрам превладати стоје несвршени превладавати и превлађивати, а наспрам преовладати – преовладавати и преовлађивати.

Глаголски прилог садашњи глагола преовладавати гласи преовладавајући, а глагола преовлађивати – преовлађујући.

Шаренети или шаренити?

 

Врста округластог колача од киселог теста који се прижи на врелом уљу или масти назива се крофна (нем. Krapfen), а не крафна.

Гентив множине гласи крофни, а не крофана.

Палачинак или палачинка?

 

 

Средње, као први део сложенице, казује средњи степен или средњу меру онога што значи основна реч, нпр. средњеразвијен.

Средњо, као први део именских и придевских сложеница, значи средњи: средњовековни, средњоевропски, средњошколац.

Онај који се односи на средњи век (књижевност, државу…) је средњовекован, средњовековни.

Дакле, правилно је средњовековни, не средњевековни.

На молебану или на молебну?

Постоји једно „правило” које инсистира на прављењу разлике између захваљујем и захваљујем се:

– уколико желите да некоме искажете захвалност, каже се – захваљујем.

– ако желите да на учтив начин одбијете понуђено, каже се – захваљујем се.

У Речнику језичких недоумица, Клајн каже: „захвалити, захваљивати; не: захвалити се, захваљивати се, осим кад значи – одрећи се”.

У складу са овим, уколико нам неко, на пример, понуди кафу, а ми не желимо да је попијемо, рећи ћемо: Захваљујем се, и обрнуто – ако желимо, рећи ћемо: Захваљујем (без се) и попити кафу.

Међутим, да ли је ово у потпуности тачно и да ли све наведено треба схватити као неприкосновено правило?

Нормативни приручници углавном препоручују да се захвалити (захваљивати) употребљава у значењу: изразити (изражавати), захвалност, одати (одавати) признање, а да се захвалити се (захваљивати се) употребљава у значењу: на учтив начин се одрећи (одрицати) нечега.

Свакодневне говорне ситуације, међутим, показују да се подједнако често говори и једно и друго, без обзира на то да ли се жели исказати захвалност уз прихватање, или уз одрицање.

Норма нашег језика не поставља никакво ограничење у вези са употребом овог глагола, али даје препоруку.

У значењу изразити (изражавати) захвалност могу се употребити обе форме глагола – и захвалити (захваљивати) и захвалити се (захваљивати се), али нерефлексивној форми (без се) треба дати предност.

У значењу – на учтив начин се одрећи – боље је употребљавати рефлексивну форму (са се).

Хвала или захваљујем?

Компаратив придева далек гласи даљи. До даљег(а) значи: засад, привремено, док се друкчије не нареди, нпр. До даљег ће бити по старом.

Даљни и даљњи (у компаративном значењу): који настаје у наредном периоду, који следи, даљи, будући.

(Речник српскога језика)

Дакле, оба примера – до даљег и до даљњег – односе се на исто и могу се равноправно употребљавати. Правопис српскога језика, међутим, предност даје придеву даљи: боље је рећи до даљег него до даљњег.

Најчешће правописне грешке (на слово Д)