Врста округластог колача од киселог теста који се прижи на врелом уљу или масти назива се крофна (нем. Krapfen), а не крафна.
Гентив множине гласи крофни, а не крофана.
За претрагу користите ћирилицу.
Средње, као први део сложенице, казује средњи степен или средњу меру онога што значи основна реч, нпр. средњеразвијен.
Средњо, као први део именских и придевских сложеница, значи средњи: средњовековни, средњоевропски, средњошколац.
Онај који се односи на средњи век (књижевност, државу…) је средњовекован, средњовековни.
Дакле, правилно је средњовековни, не средњевековни.
Постоји једно „правило” које инсистира на прављењу разлике између захваљујем и захваљујем се:
– уколико желите да некоме искажете захвалност, каже се – захваљујем.
– ако желите да на учтив начин одбијете понуђено, каже се – захваљујем се.
У Речнику језичких недоумица, Клајн каже: „захвалити, захваљивати; не: захвалити се, захваљивати се, осим кад значи – одрећи се”.
У складу са овим, уколико нам неко, на пример, понуди кафу, а ми не желимо да је попијемо, рећи ћемо: Захваљујем се, и обрнуто – ако желимо, рећи ћемо: Захваљујем (без се) и попити кафу.
Међутим, да ли је ово у потпуности тачно и да ли све наведено треба схватити као неприкосновено правило?
Нормативни приручници углавном препоручују да се захвалити (захваљивати) употребљава у значењу: изразити (изражавати), захвалност, одати (одавати) признање, а да се захвалити се (захваљивати се) употребљава у значењу: на учтив начин се одрећи (одрицати) нечега.
Свакодневне говорне ситуације, међутим, показују да се подједнако често говори и једно и друго, без обзира на то да ли се жели исказати захвалност уз прихватање, или уз одрицање.
Норма нашег језика не поставља никакво ограничење у вези са употребом овог глагола, али даје препоруку.
У значењу изразити (изражавати) захвалност могу се употребити обе форме глагола – и захвалити (захваљивати) и захвалити се (захваљивати се), али нерефлексивној форми (без се) треба дати предност.
У значењу – на учтив начин се одрећи – боље је употребљавати рефлексивну форму (са се).
Компаратив придева далек гласи даљи. До даљег(а) значи: засад, привремено, док се друкчије не нареди, нпр. До даљег ће бити по старом.
Даљни и даљњи (у компаративном значењу): који настаје у наредном периоду, који следи, даљи, будући.
(Речник српскога језика)
Дакле, оба примера – до даљег и до даљњег – односе се на исто и могу се равноправно употребљавати. Правопис српскога језика, међутим, предност даје придеву даљи: боље је рећи до даљег него до даљњег.
Најчешће правописне грешке (на слово Д)
