Пратите писменицу на друштвеним мрежама.

Затворите.

Најлепше је имати децу, јер деца су будућност, она су нада у боље сутра, вера да ће оно што следи заштитити старост.

Кад човек има децу, онда је све боље, јер када вас сви напусте, опет вам остају ваша деца. Све то пак повећава вашу одговорност јер, ако желите бољу будућност, онда морате свим силама настојати да томе и сами придонесете. Научити децу да се смеју, да мисле лепо, упозорите их да њихова хтења не буду већа од небеског свода, да њихове руке не прљају ничија детињства, и ничије жеље; морате их једноставно научити да воле. Јер ко волети зна, тога воле. Воле његова настојања, топлину његове добре руке, његове погледе.

Они други, они чије су мисли црње од најцрње ноћи, они чији се образи не жаре љубећи и чија се реч кида на паучинасте нити када крену у неухват, они други могу истезати своје вратове изнад површине животног тока, могу се вешати о рамена храбрих пливача, али их струја ипак вуче даље од обале, и дубље у мрак. Ти којима ноћ не служи за загрљаје, ти којима месечина не затвара ноћи и који трују лепоту својом назочношћу, тону и пре него што запливају. Ако имате децу, погледајте понекад у плави сатенски свод, па ако спазите макар једну звезду којој бисте желели бити ближе, сетите се деце, јер чак ако ви у томе и не успете, уместо вас све ће то учинити ваша деца.

Одговорите на сва њихова питања, нађите времена за њих па макар после морали читати и старе новине, пољубите њихове добре детиње снове, учините да њихове чудесно блиставе очи виде само добра свитања, ведре дане и велике звезде. Не допустите да њихову машту сатре зло. Не дајте да ваше дете одрасте ако је његова радост већа у узимању неголи у давању. Зауставите свет, зауставите време ако не стигнете дати деци све што им треба да одрасту у чистој лепоти, јер за оно што се сада догађа, нису крива деца.

Кад човек боље размисли, деца су још једино добро које је човечанству остало. Све друго уништено је у настојању да ситни људски створ буде већи од мисли, од речи – од Бога.

Синиша Главашевић

prica-za-roditelje-2

Извор: www.ucenici.com

Сви родитељи овога света имају, отприлике, исте жеље за своју децу: здравље, срећу, радост, успех, весеље, љубав… У методама у постизању ових циљева се много тога променило, поготово у последњих десет година, можда и раније.

ОВАКО СУ СЕ ДЕЦА ИГРАЛА НЕКАДА.

nekad-i-sad-1

А ОВАКО СЕ ИГРАЈУ ДАНАС.

nekad-i-sad-02

Зар не постоји златна средина?

Деца су се променила, јер – променили су се услови у којима живе, другачије је време. Променили су се и родитељи. Али – зар морамо све променити?

Ево како је разговор родитеља и детета изгледао некада, а како изгледа сада.

 

Некада: Ако будеш добар и послушан, играћеш се сат времена дуже напољу.

Сада: Ако будеш добар и послушан, идемо у тржни центар да купимо нешто.

 

Некада: Браво за петицу! Иди да се играш са друговима.

Сада: Браво за петицу. Данас играј видео-игру колико год желиш.

 

Некада: Испрљао си сву одећу играјући се, мора да си уживао. Стави све на прање.

Сада: Да се случајно ниси испрљао напољу! Буди пажљив, не прљај се, не скачи, не ваљај се по земљи.

 

Некада: Нећеш устати са стола док не поједеш свој оброк.

Сада: Не допада ти се? Шта желиш да ти спремим?

 

Некада: Ако поједеш свој оброк, добићеш слаткиш на крају као награду.

Сада: Понеси чипс за ужину.

 

Некада: Пиј у току дана што више воде. Не претеруј са соковима.

Сада: Већ си попио три лименке кока-коле, доста је за данас.

 

Некада: Не остај дуго напољу и обуци се, хладно је.

Сада: Искључи рачунар и иди да се играш напољу.

 

Некада: Учитељица те казнила? Зашто, шта се десило? Мора да си био немиран…

Сада: Не може она тако да се понаша према мом детету! Сутра заједно идемо код директора.

 

Некада: Посвађао си се са другом? Немојте се свађати и решите то сутра, није лепо.

Сада: Срам га било, зваћу његове родитеље одмах.

 

Некада: У девет у кревет!

Сада: Одгледај серију у једанаест и одмах после тога на спавање!

 

Некада: Одраслима увек реци добар дан и довиђења.

Сада: Не обраћај се људима које не познајеш.

 

Некада: Учитељица је викала на тебе? Шта си урадио?

Сада: Молим?! То неће моћи тако! Жалићу се педагогу, психологу и директору!

 

Некада: Памет у главу! Пази шта радиш напољу.

Сада: Буди доступан на мобилном. Одмах ме зови ако ти је нешто потребно!

 

Некада: Ако не будеш учио, нећеш се запослити и нећеш имати новца ни за шта.

Сада: Само ти учи и купићу ти све што пожелиш.

 

Некада: Зар ти никада није доста играња напољу? Уђи у кућу макар на тренутак.

Сада: По читав дан играш игрице. Уписаћемо те на тенис идуће недеље да се мало разгибаш.

 

Некада: Очисти неред за собом.

Сада: Склони се да почистим неред који си направио.

 

Некада: Вежбај писање и биће боље, читај – стил се не може изградити одједном.

Сада: Коју тему треба да ти напишем за сутра.

 

Некада: Не волиш да читаш? Буди упоран. Препричаваћемо књигу касније заједно.

Сада: Не волиш да читаш? Прочитаћу ти ја остатак.

 

Некада: Добио си јединицу? Да видимо у чему је проблем?

Сада: Шта? Узећемо ти приватне часове.

 

Зашто постоји некада и сада? Добар родитељ направиће идеалну комбинацију за добро свог детета.