Пратите писменицу на друштвеним мрежама.

Затворите.

Лагуна – највећи издавач, који је ове године, са реиздањима, имао више од 550 наслова, каже да је најпродаванија књига Ноћ када су дошли сватови, први том трилогије Казна за грех Јелене Бачић Алимпић. Друго место заузела је исповедна мемоарска књига Исидоре Бјелице Сама, а треће мушко виђење Педесет нијанси Сиве Греј Е. Л. Џејмс.Четврто место заузео је нови роман Владимира Кецмановића Осама, што показује да су посетиоци добро обавештени да је критика ово дело уврстила међу потенцијалне кандидате за НИН-ову награду. На петом месту је збирка мудрости Паула Коеља – Мактуб.

Чачанска Пчелица, један од пет најуспешнијих издавачких кућа у Србији по броју нових наслова, ставила је на прво место најпродаванијих књига оба кола едиције Деца читају српску историју.

Београдски Архипелаг је као најпродаваније наслове издвојио збирку светске кратке приче Скрати причу, светску премијеру новог романа Мајкла Канингема Дивљи лабуд и књигу Горана Марковића Три приче о самоубицама.

Чаробна књига, издавач који са подједнаким успехом издаје класике стрип уметности, али и лепу књижевност, као најпродаванији наслов Сајма издвојио је четврти наставак Миленијум саге Оно што нас не убије Даида Лагеркранца. На другом месту је једна од најпопуларнијих историјских романси – Анђелика Ан Голон. Следи класик девете уметности – Принц Валијант Хала Фостера. Ту су и Изабрана дела Давида Албахарија и друга трилогија Инструмената смрти Касандре Клер.

Креативни центар на овом Сајму најбоље је продавао књигу Јаниса Варуфакиса Овај свет може да буде бољи, па 366 језичких цртица Виолете Бабић, нови роман Јасминке Петровић Лето када сам научила да летим, едицију Весели вртић и роман бугарског књижевника Александра Секулова – Авантура на острву птица.

На штанду Геопоетике најбоље се продавала нова књига нобеловца Орхана Памука Чудан осећај у мени. На другом месту је књига једне од најбољих савремених руских књижевница Татјане Толстој – Лаки светови, а одмах затим је књига есеја њеног земљака Александра Гениса Часови читања.

Вулкан најбоље продаје нови роман Умберта Ека Нулта тачка, у коме се писац, као у његовом глобалном бестселеру Име руже бави откривањем завера.

На штанду Евро Ђунтија, који даје велике попусте и до 70 одсто, владају стално гужве, али ипак се највише купују новитети. На првом месту је Марсовац Ендија Вира, коме је популарност донео истоимени филм са Метом Дејмоном у главној улози.

Који је ваш избор?

Информације су преузете са сајта www.b92.net.

Вест да је Life And Style, роман једне од најпопуларнијих модних блогерки Зоране Јовановић, познатије као Зораннах, изазвао велико интересовање међу младим читаоцима и да се налази на листи десет најпродаванијих књига на овогодишњем београдском Сајму, довео је до смеха, али и „плача” иначе начитану и културно оријентисану Србију, која чини све да култура и образовање буду постављени на пиједестал. Други део ове реченице, наравно, схватите као иронију аутора текста.

Будући да је блогерка јасно истакла (поред тога да јој је најважније како изгледају странице књиге) да, заправо, и није реч о књизи јер садржи много више фотографија него текста, било би сувишно залазити у анализу књижевноуметничких вредности овог штива. Такође, с обзиром на то да ово није књижевност (нема разлога да не верујемо списатељици на реч), нема потребе за биографским методом у анализи дела, те подаци о томе како је она, у ствари, „глупа плавуша”, „манекенка”, чиме се све бавила и како се одвијао њен приватни живот пре „ловоровог венца” и немају неку поенту.

Оно чиме би требало да се позабавимо јесте где смо ту ми – „културни и начитани” у целој причи и шта чинимо поводом тога да ситуацију променимо, осим што, наравно, критикујемо. Шта ова прича говори о нама? Да ли Србија чезне за скандалом и причом која ће се добро продати или за културом? Или највише воли добитну комбинацију – да на скандал-начин пише о томе како у Србији култура умире, не чинећи ништа да је оживи?

Јер, мораћете да се сложите, није Зораннах убила културу у Србији, нити ће стотинак адолесценткиња које, логично, воле моду и те „фенси фешн” ствари, јер су у тим годинама када неће плакати на штанду да добију последњи примерак Карамазових или Јадних људи, допринети да се све девојчице у Србији преко ноћи претворе у Девојчицах. Неће, ако се проблем лечи у корену.

Чињеница да се, све заједно, о читавом Сајму књига и свим издавачима који су учествовали није на интернету толико писало као о Зорани (Зораннах је незгодно за деклинацију) списатељици иде у прилог, а нашој култури, полумртвој, не. Да су се новинари потрудили да са толико жара и труда информишу јавност о попустима на нова издања, речнике, стручну литературу из различитих области итд., можда би на неким штандовима ред за потпис аутора или куповину књига био приближно дугачак као на Зоранином (извињавам се опет због Х). Или не би, али сада то није ни важно…

Колико год да су се пренеразили над „успехом” блогеркине књиге, поједини медији у Србији су, уместо да начине противтежу и пишу и о оној правој књижевности на Сајму, једва дочекали да и на овом Сајму пронађу неку певачицу, глумицу или манекенку, која је, поучена „успехом” својих колегиница (не заборавимо Сузану Манчић и још неке диве ранијих сајмова), одлучила да се отисне у литерарне воде. Онда су уследили наслови који привлаче пажњу, вапај над девојчицама које ће се, одмах по завршетку Сајма, волшебно трансформисати у старлете, играти голе по сплавовима и зарађивати за живот на недоличан начин.

Можда ће се то и десити и, ако се буде десило, то ће бити заиста тужно и потресно. Мада, и о томе ће се писати у новинама, па ће некоме и те вести бити добродошле. Али да ли ће онда Зораннах бити жртвени јарац (да не кажем коза) и платити за грешке свих родитеља, који своју децу нису научили шта треба да читају, нису им, читајући праву литературу, пружили адекватан узор; свих просветних радника, који су, незадовољни платама и условима у којима раде, заборавили да код ученика изграде одређени читалачки укус; свих телевизија које ту исту децу активно информишу о фармама, паровима (мала слова нису омашка) и осталих риалитија?

Неће, Зораннах ће до тада можда радити у некој издавачкој кући, културној институцији, и како то већ иде… А Србија ће пронаћи нову жртву да о њој пише, скрећући пажњу са дубљег проблема који се тиче, генерално, система васпитања и образовања у школи и у породици.