Да би се приликом писања уштедело у простору и времену, прибегава се скраћивању речи. У томе не треба претеривати и требало би скраћивати речи чије је појављивање у одређеном тексту често или предвидљиво.

Скраћенице се, према настанку и начину скраћивања, могу сврстати у неколико група:
опште (домаће) скраћенице, мерне и опште међународне скраћенице, верзалне, вербализоване скраћенице.

Почетне скраћенице су сведене на ужи или шири почетак речи.

✄ Само почетно слово

г. – година или господин,
р. – разред,
т. – тачка или тона,
с. – село или страна,
в. – види или век/вијек,
н. е. – нове ере,
о. г. – ове године,
о. м. – овог месеца,
н. д. – наведено дело,
в. д. – вршилац дужности,
л. к. – лична карта.

✄ Почетна група сугласника

бр. – број,
св. – свеска или свети,
гл. – главни или глагол (глаголски),
стр. – страна (страница),
мн. – множина,
ст. – стари или столеће,
чл. – члан (закона),
и др. – и други (и друго),
и сл. – и слично.

✄ Почетна група до другог самогласника

ул. – улица,
об. – обично,
проф. – професор,
инж. – инжењер,
год. – година,
гимн. – гимназија,
лингв. – лингвистика, лингвистички,
мед. – медицина (медицински),
једн. – једнина.

✄ Почетна група до трећег или до четвртог сугласника

необ. – необично,
геогр. – географија, географски,
биол. – биологија, биолошки,
дијал. – дијалектологија (дијалекатски),
археол. – археологија (археолошки),
неол. – неологизам.

✄ Део речи до суфикса

пољ. – пољки,
рус. – руски,
тур. – турски,
срп. – српски,
грч. – грчки.

Правилно је писати Авној, Авноја и АВНОЈ, АВНОЈ-а.

Још нешто о писању скраћеница у српском језику прочитајте овде.