Пратите писменицу на друштвеним мрежама.

Затворите.

Реч је најмањи облик на који може бити сведена нека реченица, нпр. Гори! Ватра! Овамо! Браво!, односно реч је најмања језичка јединица која може функционисати као самосталан исказ. Ово се, пре свега, односи на основне врсте речи и узвике, а углавном је нетипично за помоћне речи као што су предлози и везници (понекад и речце).

Речи су састављене од гласова (у писању – слова), који су у саставу речи удружени у слогове и морфеме. Реч може бити сведена на само једну морфему (нпр. а као везник); међутим, речи су углавном састављене од две или више морфема.

Слог је изговорна јединица коју конституише један самогласник, сам или са сугласником, односно са сугласницима испред и/или иза њега.

Више о слогу и о подели речи на слогове прочитајте ОВДЕ.

Морфема је најмања језичка јединица која има значење. Морфеме су састављене од фонема, а могу бити удружене у сложеније делове речи (нпр. неке сложене основе садрже више морфема) или могу бити удружене у целе, оформљене речи, односно граматичке облике.

Иста морфема може бити употребљена у мање или више различитим појавним облицима (аломорфима), нпр. у речима Срб-ин и срп-ски имамо исту коренску морфему, која се у првом примеру изговара и пише са завршним б, а у другом примеру се изговара и пише са завршним п, због једначења сугласника по звучности.

Који су звучни а који безвучни сугласници у српском језику прочитајте ОВДЕ.

Слог је изговорна јединица коју конституише један самогласник, сам или са сугласником, односно са сугласницима испред и/или иза њега.

У српском језику гласовна структура је таква да унутар слога постоји тежња ка растућој звучности (сонарности). Зато се унутар речи граница слога најчешће налази иза самогласника. Ако унутар речи постоји група која почиње сонантом за којим следи сугласник или други сонант, граница слога се налази иза тог сонанта (нпр. Жељ-ко, мар-ка, мал-тер, пер-ла, хим-на, ам-не-зија).

Сонанти су српском језику су>>>

Први слог у речи може бити самогласник или може почињати самогласником (нпр. а-ко, ам-бар). Последњи слог речи може се завршавати сугласником, што се зове затворени слог (нпр. ку-пац, за-кон, че-кић).

Слог може бити идентичан са морфемом (нпр. на, ту, у, на-пад, у-пис) или може бити неподударан са било којом морфемом (нпр. вра-на, пе-рон, ту-нел), као што и структура морфеме није увек подударна са структуром слога, нпр. морфеме к, с, пст нису слогови.