Пратите писменицу на друштвеним мрежама.

Затворите.

Назив овог града треба мењати по падежима као именицу средњег рода, у једнини.

Назив Ужице се у најстаријим записима јавља и мења у једнини и настао је од речи Ужице средњег рода, што је деминутив речи уже у значењу „(кад река чини) пâс/појас” јер на месту Старог града у Ужицу река Ђетиња чини једну петљицу. Упоредити поље > пољице „мало поље”, што је и име једнога поља у Горјанима крај Ужица.

(Извор: Ж. Вељковић, Откуд ж у Ужице, „Ужичка недеља” 704, Ужице, 2009.)

Ужице, Ужица, Ужицу, Ужице, Ужицем, Ужицу.

Правопис, међутим, допушта оба облика, дајући предност средњем роду: Ужице-Ужица-Ужицу, боље него Ужице ж. мн., Ужица-Ужицама; донедавно Титово Ужице и Титове Ужице.

У Беранама или у Беранима