Пратите писменицу на друштвеним мрежама.

Затворите.

Свако од нас је некада наручио кафу, сендвич, пицу, сок „за понети”, не размишљајући о исправности ове језичке конструкције. Oна се укоренила и одомаћила у нашем језику; свакодневно је срећемо у натписима угоститељких објеката, те је, не узимајући у обзир граматичку позадину, и сами често употребљавамо.

С обзиром на то да се инфинитив у српском језику не употребљава са предлозима, ова и те како честа конструкција маркирана је као граматички неисправна. Да ли смо неписмени ако наручимо кафу „за понети”? Мишљења су, као и у многим другим језичким питањима, подељена.

zaponeti

 

Једна група нормативиста сматра да треба избегавати неправилне а устаљене конструкције: за понети, за појести, за попити, за не веровати, за полудети итд. Предлози у нашем језику иду уз именице или именичке заменице; неки предлози могу стајати уз прилоге или бројеве. Уз глаголе, међутим, предлози не стоје, те овакви и слични примери с предлогом за и инфинитивом глагола нису у духу српског књижевног језика и треба их замењивати неком другом конструкцијом – личним глаголским предикатом, или глаголском именицом, или реченицом с модалним предикатом, или неком другом реченицом.

Са друге стране, има оних који су „попустљивији” и који сматрају да су овакви и слични устаљени изрази одраз спонтане тежње да се попуни недостатaк у језичком систему, да је овде реч о језичкој економији, а не о неписмености као таквој, и да овакве конструкције не треба окарактерисати као неписмене нити их одбацити по сваку цену.

„За понети” и сличне конструкције, наравно, неће нестати зато што је овај текст написан нити зато што се један део (већина) језичких стручњака не слаже са његовом употребом. Можда ће, са временом, бити нормиран, ко зна… Језик се мења и развија се независно од нормом прописаних правила.

Кафа „да понесем”, „за успут”, „за ношење” – можда рогобатно звучи, утолико више јер смо навикли на „за понети”, али је – исправно. Кафу ћемо добити и у једном и у другом случају. Пријатно.

Ево још једне недоумице. Често чујемо наставнике како говоре да мењају колегу/колегиницу. Да ли је ово исправно?