Pratite pismenicu na društvenim mrežama.

Zatvorite.

Nekima bi, vrlo verovatno, svakodnevna komunikacija bila nezamisliva bez rečce bre. Upotrebu ovog turcizma uglavnom povezujemo sa brecanjem, odnosno sa žustrim obraćanjem. On, međutim, ima višestruku upotrebu i, u zavisnosti od intonacije i mesta u rečenici, može imati više značenja i ne mora biti uvredljiv.

Prvo i najčešće jeste malopre spomenuto brecanje, obraćanje sa neodobravanjem, negodovanjem: „Da li si me čuo, bre?”, „Ne laži, bre!” i sl.

Takođe, služi i za naglašavanje onoga o čemu govorimo: „Bre, ovo je čovek”, ili za izražavanje čuđenja: „Bre, šta se sveta nakupilo”, ili kao poziv ili zapovest: „Polazi bre kad ti kažem”. Ovaj uzvik može izraziti i žalost, tugu: „Bre, bre! Jadan narod!”.

Čini se kao da Srbi ne mogu sastaviti ama baš nijednu rečenicu a da u nju ne metnu ovaj turcizam. Rečca koji ima samo tri slova, a toliko mnogo značenja. Da navedemo još neka.

Iako uglavnom služi za naglašavanje, čuđenje, negodovanje, ovu rečcu upotrebićemo i kada želimo da se obratimo nekome sa nežnošću: „Ih, bre…” ili sa ljubavlju: „Dođi, bre”. Ako izražavamo divljenje: „On je, bre, junačina svetskoga glasa”, ali i ako nekoga želimo da potcenimo, ponizimo: „Ma, idi bre”. Bre je čak dobilo i funkciju veznika: „Bre, ćutao sam, bre, vikao sam, bre, pretio — badava, sve zlo, te zlo”.

Kako prevesti to malo, a tako značajno bre, na bilo koji svetski jezik? Nikako. To bre je samo naše.

„A, u njemu ima inata, ima prkosa, nežnosti i ležernosti, ima nečeg bundžijskog i obesnog, mangupskog i kabadahijskog… Ono služi da se izrazi odobravanje i divljenje, istovremeno, neodobravanje i žaljenje, služi za čuđenje, za poziv i opomenu, za iznenađenje, za podsticanje, hrabrenje, sokolenje i za preklinjanje. U tom malom bre smo mi, sa svim manama i vrlinama — čini se, ono je naša suština… I da se nekim čudom izgubimo u svetu, izrasli bismo sigurno, ponovo, iz ta tri slova!” (Momo Kapor)

Sigurno ste čuli ili izgovorili da je neko crnomanjast. Da li ovaj pridev znači da je reč o niskoj osobi crne kose? Ili, možda, da je kosa te osobe „malo crna”? Šta zapravo znači manjast?

Postoje mišljenja da je ovo „manjast” povezano sa komparativom manji i da crnomanjast, u stvari, označava omanju osobu crne kose i(li) puti. Da li je crnomanjasta osoba niska?

Pridev crnomanjast složenica je od prideva crn i stare slovenske reči mast sa značenjem „boja” (od koje su i reči masnica, mastilo), kao i odgovarajućeg sufiksa. Zatim je od prvobitnog oblika crnomastnjast dobijeno crnomanjast, što znači „čovek crne crne boje (masti)”.

Prvobitno se ovaj pridev odnosio na boju puti, da bi kasnije ovim značenjem bila obuhvaćena i kosa. Crnomanjast je onaj koji ima tamnu put i tamnu kosu, nevezano za visinu i stas.  Danas je, međutim, to osoba tamne kose i očiju bez obzira na to kakve je boje koža.

Dakle, crnomanjasta osoba je osoba tamnog tena i tamne kose, ali ne mora da bude niskog rasta.

 

 

Zašto se za žene koje varaju svoje muževe kaže da im nabijaju rogove? Postoji o tome više anegdota i objašnjenja.

Jedno, najmaštovitije, govori o tome kako je francuski kralj imao običaj da muža neke dvorske dame ili kontese koja bi mu se posebno svidela pošalje u lov da bi u međuvremenu mogao osvojiti njegovu ženu. Prevareni muž bio je obavezan da, kao dokaz izvršenja kraljevog naloga, donese jelenje rogove. Zato su ga oni na dvoru koji su znali o čemu se radi podrugljivo zvali „rogonja” i govorili iza leđa kako mu ježena „nabila rogove”. Mnogi od tih „rogonja” i sami su znali da su nasamareni, ali su to morali podnositi jer je od kralja zavisio njihov društveni položaj i uticaj.

Drugo objašnjenje temelji se na jednom čudnom običaju, koji je, navodno, nekada postojao u Francuskoj. Kažu da rogovisu tamo uškopljenim petlovima (kopunima) odsecali kandže i usađivali ih na krestu da bi se time razlikovali od ostalih, „pravih” mužjaka u svome pernatom rodu. Pošto su kandže na kresti ličile na rogove, jalovce i prevarene muževe počeli su nazivati „rogonjama”.

Neke naše autore (M. Sgojkovića i D. Alerića, na primer) prevareni muževi podsetili su na volove, pa su im, osim porova, našli još zajedničkih osobina. Tako D. Stojković ističe da je „vol glup, trom, a vol, volčina se kaže i za dobra, a slaba čovjeka kakav je doista često prevareni muž”.

Prema astrološkim tumačenjima, muškarci rođeni u znaku Jarca (Kozoroga) predodređeni su da budu prevareni. Otuda im, onda, i bračni „rogovi”.

Postoji i legenda o čarobnjaku Virgiliju, koji je u Rimu napravio bronzanu statuu koja bi nevernim ženama odgrizla prst, kad joj ga gurnu u usta, dok bi muževima porasli rogovi.

Još y staroj Grčkoj su se za nemoralno ponašanje žena muževi kažnjavali time što su im na javnom mestu stavljani rogove na glavu.

Milan Šipka, Zašto se kaže?

Zašto se kaže lupa kao Maksim po diviziji?

☑ Ljudi koji često i rado zagledaju čašici u dno, koji vole „dobru kapljicu” (da ne kažemo – pijanci) imaju svoje tumačenje izraza pijan kao majka. Oni tvrde da su svi ljubitelji alkohola duševni i dobri ljudi, pa pošto se kaže dobar kao majka, izraz pijan kao majka znači to isto. Prvo je, dakle, bilo: pijan – dobar kao majka, a onda samo – pijan kao majka.

☑ Akademik Berislav Berić, profesor univerziteta i šef Ginekološko-akušerske klinike u Novom Sadu, daje ovakvo objašnjenje: „U vreme kada su se žene porađale po kućama, bez stručne pomoći, u slučajevima kada je dolazilo do zastoja porođaja, ili ako je porođaj bio veoma bolan, babice su davale porodiljama da piju alkohol, i to po mogućnosti što jaču rakiju, da bi one na taj način bile obezboljene. To narodno iskustvo ima svoju osnovu i u medicini. Utvrđeno je, naime, da određene (ne prevelike) količine alkohola u toku porođaja dovode do popuštanja grčeva materice i opuštanja mišića. Na taj se način zaista olakšava porođaj.

Čak i radi predupređivanja pobačaja svojevremeno su davane ženama manje količine konjaka ili vinjaka da bi se sprečilo grčenje materice, što je jedan od znakova pretećeg pobačaja. Tako se postupalo i u našim zdravstvenim ustanovama, a na Zapadu, naročito u Skandinaviji, to je bila redovna praksa. Sve to, dakle, ima svoje opravdanje i, da kažemo, logično objašnjenje. Na taj način je, onda, nastao i izraz pijan kao majka, jer su žene u porodu stvarno napijane, one su bile pijane.”

☑ Nasuprot ovom tumačenju, lingvisti imaju drukčije objašnjenje. Dr Dragana Mršević-Radović, jedan od najboljih poznavalaca frazeologije u našem jeziku, oslanjajući se na istraživanja poznatog ruskog lingviste, profesora Nikite Tolstoja, kaže: „Poznato slovensko poređenje pijan kao majka povezuje se sa nešto širim izrazom pijan kao majka zemlja. Interesantno je šta je prof. Tolstoj našao kao osnovicu za nastanak ovog poređenja. Kod primitivnih naroda postoji verovanje da je majka zemlja sveopšta majka – majka roditeljka, praroditeljka celog živog sveta. Da bi mogla da ispuni tu svoju primarnu funkciju, funkciju reprodukcije, majka zemlja mora da bude obilato natopljena vlagom, kišom. Kiša dolazi s neba kao nebeski, božanski dar. Svakog prolećnog ciklusa, obilno natopljena prolećnim vodama, zemlja postaje natopljena, napojena ili – ‘pijana’ majka zemlja. Otuda pridev pijan u našem poređenju pijan kao majka zemlja ima, u stvari, značenje: ‘natopljen’, ‘napit’.

Da je zaista reč o ovom značenju prideva pijan, pokazuje njegova upotreba u još jednom, takođe poznatom frazeološkom izrazu. Sit i pijan kaže se za čoveka koji je zadovoljen, zadovoljan, koji nije ni gladan ni žedan. To znači kada je dovoljno nahranjen i napojen. Pijan, dakle, nije ništa drugo nego ‘napit’, ‘napojen’. Kažemo da zemlja ili pesak piju vodu, piju vlagu, pa su onda napojeni, natopljeni, napiti. Kada je značenje pijan – ‘natopljen’, ‘napojen’ postalo sekundarno, pomalo zatamnjeno, izbledelo, zamenilo ga je drugo, opštije značenje – ‘pijan’, ‘opijen’. Kako sada objasniti opijen kao majka zemlja! Normalno. Govornik je potražio neke njemu bliže asocijacije iz sveta koji ga je okruživao i rodila se nova slika: ne više pijan (natopljen) kao majka zemlja, nego pijan kao majka, tj. žena koja rađa.”

Ovo objašnjenje je uverljivo, utoliko više što postoji i izraz pijan kao zemlja. Ali ni ono prvo, medicinsko, bar što se tiče podataka o opijanju porodilja, nije bez osnova. Ako na taj način i nije nastao sam izraz pijan kao majka, u svesti i govoru naroda mogao se učvrstiti.

✎ Izvor: Milan Šipka, Zašto se kaže?