На данашњи дан рођен је Јован Јовановић Змај


На данашњи дан, 24. новембра 1833. рођен је Јован Јовановић Змај, песник који је певао више и лакше но иједан српски песник пре и после њега.

Писменица је за вас направила мали избор Чика Јовиних најмањих песама за мале људе, али и за одрасле.

 

Ала је леп…

Ала је леп
Овај свет,
Онде поток,
Овде цвет,
Тамо њива,
Овде сад,
Ено Сунце,
Ево хлад!
Тамо Дунав,
Злата пун,
Онде трава,
Овде жбун,
Славуј песмом
Љуља луг.
Ја га слушам
И мој друг.

 

Пачија школа

Јесте л чули, кумо,
верујте, без шале,
отвара се школа
за пачиће мале.

Тако је и било,
верујте, без шале,
отворила с школа
за пачиће мале.

Сви пачићи дошли,
на скамијам стоје
стари патак метно
наочари своје.

Све их је уписо
у каталог, мале,
па их је прозиво,
верујте, без шале.

Па се онда шето
с озбиљношћу крутом
учио их, учио,
и књигом и прутом.

Учио их, учио
од среде до петка,
ал се нису одмакли
даље од почетка.

Није било успеха
учитељском труду,
цела мука његова
остаде залуду.

Ништа више не научи
пачурлија та,
него што је и пре знала
Га, га, га, га, га!

 

Прљаве руке

Пре и после јела треба руке прати,
немој да те на то опомиње мати.
Прљавим рукама, загади се јело,
па се тако болест унесе у тело.

 

Жаба чита новине

Седи жаба сама
на листу локвања,
од жаркога сунца
штитом се заклања.

Да новине чита,
то вам слика каже,
ал не мож да надје
што јој очи траже.

Знате већ о чему
жабе бригу воде:
хоће ли се скоро
одселити роде.

 

Кажи ми, кажи

Кажи ми, кажи,
Како да те зовем
Кажи ми, какво
Име да ти дам,
Хоћу ли рећи:
Дико, или снаго
Или ћу лане
Или моје благо
Хоћу ли душо
Или моје драго
Кажи ми, какво
Име да ти дам!
Све су то мила
Имена и лепа
Којима Србин
Своме злату тепа
Ал’ ја бих провео
Читав један век,
Тражећи лепше,
Дичније и слађе,
Милије име,
Што још не чу свет,
Да њим назовем
Мој румени цвет.

 

Деда и унук

Узо деда свог унука,
Метно га на крило,
Па уз гусле певао му
Што је негда било.

Певао му српску славу
И српске јунаке,
Певао му љуте битке,
Муке свакојаке.

Деди око заблистало,
Па сузу пролива,
И унуку своме рече
Да гусле целива.

Дете гусле целивало,
Онда пита живо
Је ли, деда, зашто сам ја
Те гусле целиво?

Ти не схваташ, Српче мало,
Ми старији знамо
Кад одрастеш, кад размислиш,
Казће ти се само!

 

Тихо ноћи

Тихо ноћи, моје сунце спава;
За главом јој од бисера грана;
А на грани к’о да нешто бруји
– То су пали Сићани славуји:
Жице преду из свиленог гласа
Откали јој дувак до појаса
Покрили јој и лице и груди
– Да се моје Сунце не пробуди.

 

Potpis_Zmaj

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Слика: istorijaplus.wordpress.com

Потпис: en.wikipedia.org

Оставите коментар.

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена звездицом.

Писменица вам препоручује да прочитате и...

nastasijevic
Момчило Настасијевић, песник и мислилац
22/02/2016
nerazumljivost-poezije
Бранко Миљковић: Неразумљивост поезије
29/01/2016
Tesla-Zmaj
Никола Тесла о Јовану Јовановићу Змају
21/12/2015
sima-pandurovic
Сима Пандуровић: Само не ово, само не баналност!
16/12/2015
pijanstvo-dis
Владислав Петковић Дис: ПИЈАНСТВО
16/12/2015
dis
Достојанства поделише идиоти, мрачне душе назваше се патриоти…
09/12/2015
iskrena-pesma-milan-rakic
Милан Ракић: ИСКРЕНА ПЕСМА
08/12/2015
borhes
Хорхе Луис Борхес: ТРЕНУЦИ
08/12/2015
lazakostric
На данашњи дан умро је песник Лаза Костић
26/11/2015