Ректор предложио враћање ћирилице у хрватске школе


Дамир Борас, ректор Универзитета у Загребу, предложио је новој хрватској власти да у основне школе врати учење ћирилице која је из програма нестала почетком деведесетих.

– Мислим да би учење ћирилице требало вратити у школе, као што би требало глагољицу понудити као изборни предмет. То су старохрватска писма и било би лијепо наново их видјети у настави – каже загребачки ректор, уверен да ће у стручној јавности многи мислити исто.

Давор Дукић, редовни професор Одсјека за кроатистику, Катедре за старију хрватску књижевност, наводи два разлога због којих би било добро учити ћирилицу.

– На ћирилици имамо низ старих текстова, а познавање тога писма помаже учењу руског језика. Други је разлог то што се у нама сусједним земљама рабе и ћирилица и латиница, а савладавањем основа ћирилице у основној школи наши би ученици добили могућност читања стручне литературе на ћирилици – каже Дукић.

Слаже се с тезом да данас, да је ћирилица остала у хрватском образовном сaставу, не би у тој мери имали тешкоћа с увођењем ћириличних плоча у Вуковару.

– Када нешто боље познајете, мање од тога зазирете – каже Давор Дукић.

Бивши декан Филозофског факултета (с почетка деведесетих), академик Јосип Братулић, став о ћирилици у школама оправдава на следећи начин:

– Ниједно знање човјека не оптерећује да би га осиромашило. У мозгу простора има, а знати писма је врло добро – онај тко не зна писма, не зна ни језике.

Свестан да у дневнополитичком контексту ово питање може бити дочекано на нож, нуди решење:

– Проблем је што ћирилици треба скинути политичку ауру. Како? Врло једноставно – назовимо је хрватском ћирилицом – предлаже академик Братулић.

Док се неки с чуђењем питају је ли ово неки облик накнадне памети, Жељко Јозић са Хрватског института за језик пита се како се догодило да се ћирилица у школама престала учити ако се језикословци данас слажу да би је требало вратити у школе.

Јозић објашњава како је јасно да су ћирилица и глагољица стара хрватска писма, а да су Хрвати били трописмена нација и писали глагољицом, ћирилицом и латиницом. – Чињеница јест и да су хрватска ћирилица, тзв. босанчица, и глагољица данас врло занемарена писма иако су њима писани неки од најважнијих докумената хрватске повијести.

А стручњак за језике с Одсјека за лингвистику, академик Ранко Матасовић, иако нема изграђено мишљење о потреби увођења ћирилице у школе, сматра да би у њима требало знатно више учити – руски.

– То је језик који се лако учи и вишеструко исплати. Учење руског, додуше, повезано је с познавањем ћирилице, а и чињеница јест да су и глагољица и ћирилица дио хрватске националне баштине – каже академик Матасовић, уверен да су деца, посебно у основним школама, преоптерећена многим садржајима, па је питање где наћи простора за учење глагољице и ћирилице.

– На разини изборних предмета све је могуће – као изборни, могао би се учити и кинески, но све је ствар стручне анализе курикулума – каже Марасовић.

– Ја знам писати и читати ћирилицу јер сам предавала у школи када су се задаће писале и латиницом и ћирилицом. Знање ћирилице чак ме спасило једне ратне године – каже Љиља Вокић, бивша министарка просвете и професорка хрватског језика. Према њеном мишљењу, ћирилицу је и данас згодно знати, но није ју добро наметати. Зато би бивша министарка отворила ученицима могућност избора учења ћирилице. Љиља Вокић притом подсећа да ћирилица није обележје једног народа да би се због ње стварала аверзија.

– То није српско писмо, само су је Срби задржали, а Хрвати су се приклонили Западу и прихватили латиницу. Кад би се у школама отворила могућност њезина учења, вјерујем да би било оних који би се одазвали – процјењује Вокић.

– Не знам што је ректор Борас желио постићи овим приједлогом, али чињеница је да једино у чему се сви слажемо јест да нам је градиво преоптерећено и није у складу с временом у којем живимо. Ако оставимо са стране ћирилицу као својеврсно политичко питање у Хрватској, и уз уважавање да је и знање тог писма дио писмености, свеједно мислим да би за будуће генерације било корисније увести нешто ново, попут учења информатике или још једног страног језика – рекао је Радован Фуцхс, бивши министар науке. Додаје како у Америци деца немају обавезан латински, па свеједно имају изврсне лечнике и правнике.

Осам заблуда о ћирилици>>

Извор: www.jutarnji.hr

Фотографија: novilist.hr

2 коментара

Миодраг
Одговор 29/01/2016

Ћирилица заувек :)
http://www.pravda.rs/2016/01/26/serbian-2016-kde-cirilicni-operativni-sistem-video/

Оставите коментар.

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена звездицом.

Писменица вам препоручује да прочитате и...

sareneti
Шаренети или шаренити
08/03/2018
o-pozajmljenicama
Друштво мртвојезичара (О позајмљеницама)
28/06/2016
odredjeni-neodredjeni-vid
Одређени и неодређени вид придева
01/03/2016
izvedba
Изведба или извођење
25/02/2016
macevanje-jezikom
Стерија и Вук: мачевање језиком
24/02/2016
opasna-zamena-reci
Опасна замена речи
08/02/2016
slovo-E
Најчешће правописне грешке (на слово Е)
19/01/2016
postoje-li-jezicke-nedoumice
Бобан Арсенијевић: Бурек који се може понети
18/01/2016
engleski-jezik-i-drugi-jezici
Да ли ће енглески језик уништити друге језике?
17/01/2016