Žuta štampa


Izrazom žuta štampa označava se u nas, a i drugde po svetu (u engleskom, ruskom i mnogim drugim evropskim jezicima), određena vrsta dnevnih i periodičnih listova. To su oni „jeftini”, „petparački”, „bulevarski”, „tračerski”, „revolveraški” ili „pištolj-listovi”, koji donose senzacionalne i neproverene vesti, služeći se svim sredstvima da privuku i zadrže interesovanje šireg kruga čitalaca.

Žutu štampu svi čitamo – redovno, ili bar povremeno. Mnogima, međutim, nije jasno – kad znaju njen sadržaj i nivo – zašto se takva štampa naziva žutom, a ne plavom, zelenom, ili, što bi joj najbolje pristajalo – šarenom. Da bi se objasnilo poreklo ovoga izraza, treba malo zaviriti u istoriju štampe, posebno američke, poslednjih decenija devetnaestog stoleća.

zutastampa2Bio je to najburniji period u razvoju američkog novinarstva. Protekao je u nemilosrdnoj borbi dve moćne novinarske kuće – Pulicerove i Herstove. Od početka osamdesetih (tačnije, od 1883) do sredine devedesetih (1895) na njujorškom tržištu informacija neprikosnoveno je gospodario Džozef Pulicer (Jozeph Pulitzer, 1847–1911), jedan od začetnika masovne bulevarske štampe, kasnije osnivač novinarske škole na Univerzitetu Kolumbija (Columbia University) i poznate nagrade za dela iz američke istorije, poezije, drame, romana, muzike i novinarstva, koja i danas nosi njegovo ime.

Od tri Pulicerova lista najveći tiraž imao je nedeljni dodatak u boji lista „Njujorški svet” (New York World) pod naslovom Sunday World, koji je štampan u 600.000 primeraka. Tu su radili tadašnji najbolji američki novinari i ilustratori, među njima i umetnik-grafičar Ričard Autkolt (Richard Outcault). On je 1895. privukao veliki broj čitalaca komičnim stripom čiji je glavni junak bio kosooki dečak u žutoj majici. Autkoltov strip imao je često frivolan (isprazan i neukusan) sadržaj, ali se sviđao šarolikoj publici, uglavnom niskog nivoa obrazovanja.

I upravo te godine pojavio se u Njujorku još jedan ambiciozni izdavač novina – Viljem Herst (William Randolph Heist, 1863–1951). Spretan i poslovan, nabavio je najmodernije mašine za štampanje u boji, a onda je dvostruko većim platama preveo u svoj list „Njujorške novine” (New York Journal) najbolje Pulicerove žurnaliste i ilustratore, pa i samog Autkolta.

Oslobođeni potpuno respekta prema istini, držeći se devize: „Ako nema senzacije, treba je izmisliti”, oni su za novog gazdu pisali golicave priče, uzbudljive reportaže i senzacionalne vesti, crtali stripove i karikature. U taj se list, zajedno s Autkoltom, preselio i „Žuti dečak” (Yellow Kid), pa je oko toga izbio veliki rat između dva novinska magnata. Padali su niski udarci i s jedne i s druge strane, a u sukobljenim novinama nisu se birala sredstva da se pridobije ili preotme što veći broj čitalaca. Žutog dečaka kod Hersta crtao je Autkolt, a kod Pulicera novi ilustrator, jedan takođe poznat njujorški slikar i karikaturista.

Zbog rata oko Žutog dečaka i dodvoravanja najnižem ukusu čitalaca u toj borbi, čime je snižavan ugled i jedne i druge kuće, redaktor „Njujork Presa” (New York Press) Ervin Vordmen (Ervin Wordman) objavio je u svojim novinama oštar komentar, u kome je oba konkurentska lista nazvao podrugljivo „žutom štampom”. Od tada, evo već više od stotinu godina, taj izraz živi u novinarskoj terminologiji širom sveta, označavajući jeftinu, bulevarsku, senzacionalističku štampu, novine u kojima ima više boje i istaknutih krupnih naslova nego teksta, više izmišljotina i afera nego pravih, istinitih informacija.

U vreme nastanka izraza „žuta štampa”, takva je orijentacija, pored ostalog, doprinela da na američkom informativnom prostoru prevlada konzervativni Herst, koji je kasnije stvorio čitavu novinsku imperiju, dok je šesnaesg godina stariji, ali i odmereniji, Pulicer gubio bitku. Umro je 1911, a njegov koncern se gasi desetak godina iza toga (nakon Prvog svetskog rata).

U vezi sa žutom štampom ima još jedna zanimljivost koju vredi zabeležiti. Žuti dečak, po kome je nastao i taj izraz, ispao je sasvim slučajno žut. To je, naime, bila jedina boja, koja se, pored već četiri postojeće, mogla dobiti na mašini za bojenu štampu koju je tada nabavio Pulicer. Da je štamparska tehnika bila razvijenija, možda bi se umesto Žutog pojavio Šareni dečak, pa bismo onda danas umesto žute imali šarenu štampu. To, međutim, ne bi ništa menjalo na stvari – njen sadržaj bio bi isti.

Izvor: Milan Šipka, Zašto se kaže?

2 komentara

Mile
Odgovor 15/11/2015

Vrlo zanimljiv tekst.

Ostavite komentar.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena zvezdicom.

Pismenica vam preporučuje da pročitate i...

preci-danasnje-olovke
Predak današnje olovke
14/01/2016
kravata
Kako je nastala reč „kravata”?
23/12/2015
biblioteka
Poreklo reči „biblioteka”
18/12/2015
otkud-nam-rec-dinar
Otkud nam reč „dinar”?
11/12/2015
bukvar
Kako je nastala reč „bukvar”?
10/12/2015
mlatiti-praznu-slamu-zasto-se-kaze
Mlati praznu slamu
12/11/2015
spanskasela
Kao španska sela
16/10/2015
maksimpodiviziji
Lupa kao Maksim po diviziji
16/10/2015
darameru
Preterala dara meru
16/10/2015