Пратите писменицу на друштвеним мрежама.

Затворите.

На картонским кутијама у којима се транспортује пиће у стакленим флашама редовно стоји упозорење: НЕ ТУМБАЈ! Мало мање су осетљиве речи, које, такође, не смемо тумбати.

И са речима треба поступати врло пажљиво. Овде ћемо указати на најчешћа оклизнућа. Није то само случај са деформацијом речи коју врше необразовани људи, за које је инфаркт – инфракт, оригинал – оргинал, оријентација – орјентација, командант – комадант…

Ни образовани људи нису безгрешни и они каткад забораве или накалеме неко слово у појединим речима.

Урођена способност није инстикт, како ће написати и неки факултетлија, већ – инстинкт; сажетак неке материје није екстрат, него – екстракт. Количина неке робе није контигент, него – контингент. Прелаз гаса или паре у текуће стање је кондензација, а не – кондезација; безваздушни простор је вакуум, а не – вакум, како често можете не само чути од образованих људи него и прочитати у њиховим текстовима.

Кад већ поменух текстове, да кажем како неки не разликују речи текст и тест, па говоре да су положили текстове, али су пали на вожљи. Треба разликовати наоко сличне ствари (парониме) напис и натписНапис  је какав дужи текст, чланак (нпр. новински напис), а натпис  је краћи текст на згради установе или предузећа, на надгробном споменику и сл.

Преступник је делинквент, а не – деликвент, како га често називају , као да је реч о каквом делији, а не о криминалцу. Преступништво је делинквенцијаа не – деликвенција; преписка – кореспонденција, а не коресподенција. Оператор је онај који оперише, хирург, а оператер је стручњак друге врсте, нпр. за филмску и телевизијску монтажу.

Знајући да треба рећи хвала и захвалити (а не фала и зафалити), понеко ће – у тежњи да говори правилно – рећи погрешно: Шта ти хвали?… Неће ти захвалити ни длака с главе!, не знајући да је овде реч о германизму фалити – недостајати.

У вези са односом гласова Ф, В, ХВ поучна је следећа прича.

Познато је да се у српском језику каже кафа, у хрватском – кава, у бошњачком – кахва. (Не знам да ли кафиће називају кавићима или кахвићима!) Дошао неки Бошњак у Широки Бријег, у западној Хрватској, и навратио у кавану (јер кафане тамо нема).

– Једну кахву – рече конобару.

– Нема овде кахве! – одбруси конобар. – Овдје је само кава.

– Кахва или кава, исто је то – помирљиво ће Бошњак.

– Није исто! Је л’ ти исто да ти ја жену похвалим или да ти је повалим?!

– Ух, глухо било! Дај ми онда ћај.

Милорад Телебек, Како се каже