Зависноупитне реченице се тако називају само зато што имају облик упитних реченица. Мађутим, оне немају функцију упитних реченица, па се зато и не обележавају упитником.
У њима се као везници употребљавају: (1) упитне речце да ли и ли и (2) упитне заменице (ко, шта, који и др.), односно упитни предлози (кад, где, како и др.), али се њима не пита, него се њима допуњују глаголи у управној реченици, који су глаголи тражења информација, пружања информација, стицања и поседовања информација и сл.
– Питао ме је да ли желим књигу на поклон.
– Упитала сам га да ли ће ми вратити Записе из подземља.
– Размишљала сам о томе да ли да признам или да оставим тајну закључаном.
Тачка са запетом (тачка и зарез)
Правопис српскога језика, треће измењено и допуњено издање, Матица српска, Нови Сад, 2020.