Тачка са запетом представља раздвојни знак изразитији од запете, а слабији од тачке.
Тачку са запетом пишемо између двеју граматички независних реченица између којих би могла стајати и тачка, али се ипак схватају као садржајна целина, јер су једна са другом тешње повезане него са суседним реченицама.
Употреба овог интерпункцијског знака корисна је поготово за раздвајање оних реченица које садрже више запета.
Тачка са запетом може се употребити и за одвајање последњег дела реченице који се додаје као накнадна одредба, што значи да се може употребити уместо запете.
Такође, може се употребити уместо запете иза делова текста који чине низ, набрајање, било да ти делови текста почињу цртом, било да почињу бројевима или словима, или им је почетак без икаквих знакова.
Тачком и запетом завршава се пасус само ако је цео низ, упркос разломљености у пасусе, задржао карактер једне реченице, у којој на почетку чланова низа стоји мало слово, а по правилу се ни унутар низа не прекида реченица, односно не пише се тачка иза ње и велико слово.
Такође, овај знак се може користити и при одвајању низова речи који немају реченични карактер, него представљају податке који се нижу.