Pratite pismenicu na društvenim mrežama.

Zatvorite.
NEPRAVILNO PRAVILNO
 i ako (u značenju madapremda)  iako (u značenju madapremda)
 Ivicin (prema Ivica)  Ivičin (prema Ivica)
 igranki (dat.)  igranci (dat.)
 igračci (dat.)  igrački (dat.)
 indentitet  identitet
 indentičan  identičan
 indetifikovati, indetifikacija  identifikovati, identifikacija
 izživljen  iživljen
 izbeglicin  izbegličin
 izvežen  izvezen
 izvinuti se (izvinjenje)  izviniti se (izvinjenje)
 izvrsan  izvrstan
 izvršioc  izvršilac
 izgrižen  izgrizen
 izdatci  izdaci
 iznešen  iznesen
 izuzetci  izuzeci
 imaoc  imalac
 inplementacija  implementacija
 inpresionizam  impresionizam
 inatdžija  inadžija
 investicia  investicija
 Indijanopolis  Indijanapolis
 Indiski okean  Indijski okean
 inekcija, injekcija  injekcija
 instikt  instinkt
 interviju  intervju
 Internet  internet
 iselenje  iseljenje
 iskipiti  iskipeti
 itekako  i te kako
 isčistiti  iščistiti

Najčešće pravopisne greške (na slovo A)>>

Najčešće pravopisne greške (na slovo B)>>

Najčešće pravopisne greške (na slovo V)>>

Najčešće pravopisne greške (na slovo G)>>

Najčešće pravopisne greške (na slovo D)>>

Najčešće pravopisne greške (na slovo Đ)>>

Najčešće pravopisne greške (na slovo E)>>

Najčešće pravopisne greške (na slovo Ž)>>

Najčešće pravopisne greške (na slovo Z)>>

Da li je ispravno pisati odvojeno – posle podne ili spojeno – poslepodne?

Ukoliko je reč o odredbi, piše se odvojeno – Doći ćemo posle podne. 

Priloški izrazi imenice podne sa do, po, posle, pre, pred pišu se odvojeno: do podne, po podne, posle podne, pre podne, pred podne.

Ako je reč o imeničkoj složenici, piše se sastavljeno – Bilo je to zabavno poslepodne.

Isto važi i za pre podne i prepodne i po podne i popodne.

Dobro došli ili dobrodošli?

Složenice kojima označavamo nijanse boja po pravilu treba pisati spojeno: svetlozelen, jarkocrven, tamnoplav, mrkožut, svetlosiv, zagasitocrven, plavozelen, plavosiv itd.

Kada je reč o kombinaciji boja, piše se crtica: crno-bela marama, crveno-beli dresovi itd.

Sastavljeno se pišu složenice riđokos, crnokos, plavook i sl.

Pridevi stranog porekla za označavanje boja (braon, bordo, drap, bež, roze, teget, oranž itd.) ne menjaju se po rodu, broju, padežu.

NEPRAVILNO PRAVILNO
 za boga (rečca)  zaboga (rečca), ali za boga miloga
 zavistan (od glagola zavisiti)  zavisan (od glagola zavisiti)
 zavisan (u značenju zavidljiv)  zavistan (u značenju zavidljiv)
 završetci  završeci
 zagasito crven  zagasitocrven
 zagrižena (jabuka)  zagrizena (jabuka)
 zadatci  zadaci
 zadnjenepčani  zadnjonepčani
 zainat  za inat
 Zajičar  Zaječar
 za kratko (pril.)  zakratko (pril.)
 zakuski (dat.)  zakusci (dat.)
 zamaglenje  zamagljenje
 zamerki (dat.)  zamerci (dat.)
 zamki (dat.)  zamci (dat.)
 zanešen  zanesen
 zapaljenski (proces)  zapaljenjski (proces)
 zahrđati  zarđati
 za redom (pril.)  zaredom (pril.)
 za sigurno (pril.)  zasigurno (pril.)
 zaspem, zaspeš (zaspati)  zaspim, zaspiš (zaspati)
 zatrudniti  zatrudneti
 zacelenje  zaceljenje
 zlatno žut  zlatnožut
 zološki vrt  zoološki vrt
 zunbul  zumbul

Najčešće pravopisne greške (na slovo A)>>

Najčešće pravopisne greške (na slovo B)>>

Najčešće pravopisne greške (na slovo V)>>

Najčešće pravopisne greške (na slovo G)>>

Najčešće pravopisne greške (na slovo D)>>

Najčešće pravopisne greške (na slovo Đ)>>

Najčešće pravopisne greške (na slovo E)>>

Najčešće pravopisne greške (na slovo Ž)>>

NEPRAVILNO PRAVILNO
 žabci (mn.)  žapci (mn.)
 žalos  žalost
 žalosan  žalostan
 žalenje  žaljenje
 žvaki (dat.)  žvaci (dat.)
 ždrebicin  ždrebičin
 želudca, želutca (gen.)  želuca (gen.)
 žeteoc  žetelac
 živiti  živeti
 žiria (gen.)  žirija (gen.)
 žljezda  žlezda
 žuditi (neknj.)  žudeti
 žurci (dat.)  žurki (dat.)
 žuto-zelena (nijansa)  žutozelena (nijansa)

Najčešće pravopisne greške (na slovo G)>>

Postskriptum ili poskriptum?

Kaže se postskriptum (posle svega, naknadno dopisano), skraćeno P. S. (po pravilu latinicom); za dodatak postskriptumu P. P. S., što znači post-postskriptum.

Pravopis kao ispravan način pisanja ove skraćenice navodi P. S., P. S. i PS.

O skraćenicama u srpskom jeziku pročitajte OVDE.

Kao rečenični znak, crta (–) nema obaveznu primenu. Najčešće može zameniti zapetu, umesto koje se piše tamo gde je potreban izrazitiji znak odvajanja ili naglašavanja, kao i tamo gde je potrebno da se izbegne nagomilavanje zapeta.

O pravilima pisanja zapete pročitajte OVDE.

Crta može zameniti i zagradu, kao i dve tačke. Najzad, upotrebljava se i umesto interpunkcijskog znaka navodnici („”).

O pravilnoj upotrebi navodnika možete pročitati OVDE.

Crta se pojavljuje u dva oblika: kao odmaknuta crta (sa belinama na obe strane) i kao primaknuta crta (bez belina). Prvi oblik je razdvojnog karaktera, a drugi je veznog karaktera.

ODMAKNUTA CRTA

1. Crtom se, umesto zapetom i zagradom, može izdvajati umetnuti deo teksta: Njihovoj odlučnosti – da u ovakvim prilikama pokušavaju da stvore nešto od trajnijeg značaja – svakako moramo odati priznanje.

2. Crtom se nagoveštava poimenično nabrajanje nečega što je u prvom delu rečenice uopšteno pomenuto ili samo najavljeno: Naišle su razne nedaće – ženina bolest, nerodna godina, odlazak sina u vojsku.

3. Crtom se odvaja, pa time ističe, zaključni deo rečenice, kojim se svodi njen sadržaj na ono što se iznosi delom iza crte: Ni oca, ni brata, ni sina, ni druga, ni muža, ni običnog poznanika – nikog poznati ne možeš.

4. Crtom se izdvaja predikat od subjekatskog dela rečenice ako je ovaj opširniji, ili poslednji deo rečenice, ako je ono što dolazi pre njega opširno, razvijeno: Gozbe, scene lova, divlje zveri, lovci koji ih gone i ubijaju – razlikuju se kompoziciono od primera na kasnijim čašama.

5. Crtom se može izdvojiti naknadno dodati, najčešće završni deo nekog iskaza ako se on želi naročito istaći: Hladnoća je jaka da sve puca od mraza, a on opet – predveče izlazi u šetnju.

6. Crta se piše između delova rečenice u kojoj je izostavljen jedan od predikata koji se inače podrazumeva: Gde ja stadoh ti produži; još smo dužni – ti oduži.

7. Crta se može pisati unutar pasusa (s dužim rečenicama) da bi se tekst podelio na preglednije sadržajne celine.

8. Crta se piše u vezama dveju ili više reči koje nemaju karakter potpune rečenice, i to:

a) kada je drugi član takve veze sa službom imenskog predikata nepotpune rečenice (što podrazumeva da je glagol izostavljen), najčešće u naslovima: Zvezda i Partizan – domaćini turnira;

b) kada je drugi član takve veze sa službom objašnjenja jezičkog ekvivalenta: astronom – zvezdoznanac;

v) kada je drugi član takve veze sa službom označavanja uloge u kojoj se uzima pojam označen prvim članom, njegove karakteristike, svojstva i sl.: U svom predavanju govorio je o Jakšiću – slikaru Jakšiću – pesniku;

g) kada je drugi član takve veze dveju ili više reči konkretizacija, objašnjenje teme označene prvim delom veze: Fudbal – pravila igre (naslov brošure);

d) kada se označeni pojmovi nalaze u nekoj relaciji (kao saučesnici, srodnici, sistemske jedinice i sl.): Tema ove poznate istorijske monografije su odnosi De Gol – Čerčil.

PRIMAKNUTA CRTA

1. Primaknuta crta može se pisati umesto odmaknute crte u dvojnim vezama: Sastanak Čerčil–Ruzvelt prethodio je sastanku u Jalti.

2. Primaknuta crta piše se kad spaja pojmove kao što je to u situaciji koautorstva, utvrđenog partnerstva, saveza i sl.: Bojl–Mariotov zakon, vlada Cvetković–Maček…

3. Primaknuta crta piše se u vezama koje znače prostorne relacije: kanal Dunav–Tisa–Dunav, pruga Beograd–Bar, let Pariz–Njujork…

4. Piše se između brojeva kad se pišu ciframa sa značenjem predloga do: rat 1941–1945, u XV–XVIII veku…

Sad i sada su prilozi koji znače – u ovo vreme.

Dosad i dosada su prilozi sastavljeni od predloga do i priloga sad(a). Da li će se pisati spojeno ili odvojeno – zavisi od akcenta i od toga da li nešto posebno želimo da istaknemo. Odvojeno pisanje i ostvarivanje završnog (inače fakultativnog) vokala -a kod priloga sad(a) u predloškim vezama sa od i do po pravilu je znak posebnog isticanja. Zato je u takvim slučajevima uobičajeno (ali ne i obavezno) odvojeno pisanje – do sad(a).

Dakle, nijedan od navedenih priloga nije nepravilno napisan. Kako ćete napisati – pitanje je akcenta reči i konteksta.

Isto važi i za spojeve predloga od i do sa prilozima kad(a), tad(a) i onda.

Od nedavno ili odnedavno?