Pratite pismenicu na društvenim mrežama.

Zatvorite.
NEPRAVILNO PRAVILNO
 euro  evro
 eksodus  egzodus
 ekstrat  ekstrakt
 ekspreso  espreso
 evaulacija  evaluacija
 eventuelno  eventualno
 europeizam  evropeizam
 Evropska Unija  Evropska unija
 egzaknost  egzaktnost
 eko turizam  eko-turizam
 ec. (ecc.) skraćeno od ekonomista  ek. skraćeno od ekonomista
 eks-šampion  eksšampion
 eks Čehoslovačka  eks-Čehoslovačka
 ekstazia  ekstazija
 ekstra-zarada  ekstrazarada
 ekstravertan  ekstrovertan
 eshumacija ekshumacija
 ekcentrik  ekscentrik
 ekces  eksces
 ekscem  ekcem
 elektro-privreda  elektroprivreda
 enbrion  embrion
 enpirijski  empirijski
 empiriski  empirijski
 enciklopedia  enciklopedija
 enciklopediski  enciklopedijski
 epidemia  epidemija
 erkodišn  erkondišn
 eksperanto  esperanto
 etiki (dat.)  etici (dat.)
 efendi-Mita  efendi Mita
 etno selo  etno-selo
 etno-lingvistika  etnolingvistika

Najčešće pravopisne greške (na slovo G)>>

U rečničkom delu Pravopisa stoji da je pravilno pisati odvojeno – preko puta.  Međutim, u t. 130 (Predlozi) piše da treba pisati spojeno – prekoputa.

Kada ovo treba pisati spojeno a kada odvojeno?

Odvojeno pišemo kada mislimo na kretanje s jedne na drugu stranu ulice: Prešao sam preko puta. Kada je reč o predlogu – prekoputa fakulteta – treba pisati spojeno.

Kako pravilno pisati nazive ulica?

 

Prilog malopre – neposredno pre ovog trenutka, maločas – treba pisati spojeno.

Sa predlozima ovaj prilog se piše odvojeno: do malopre, od malopre…

Kada je pre predlog, piše se odvojeno – Došao sam malo pre tebe. – Bilo je to malo pre svitanja. – Naučio je da čita malo pre polaska u školu.

Na odmet ili naodmet?

 

Pridev nova u novogodišnjoj čestitki (i čestitci) piše se malim početnim slovom ako se misli na celu nastupajuću godinu, a velikim ako se čestita praznik.  S obzirom na to da uglavnom čestitamo praznik, nije pogrešno pisati Nova godina, ali je preporučljivo, budući da čestitkom želimo srećnu čitavu predstojeću godinu, pisati malo početno slovo.

Više o tome možete pročitati ovde.

pravopisni-podsetnik-2

Šta je ispravno: srećna ili sretna nova godina?

Ako čestitamo novogodišnje, božićne praznike, prideve novogodišnjibožićni treba pisati malim slovom.

Pred Novu godinu kitimo jelku i radujemo se jelki ili jelci?

Najmlađi (a i poneki stariji) čekaju deda Mraza ili Deda Mraza? Takođe, uživaju u pravljenju Sneška Belića.

pravopisni-podsetnik-1

Badnji dan i Badnje veče treba pisati velikim početnim slovom, takođe i Božić. O pravilima pisanja naziva božanstava pročitajte ovde.

Imena praznika se uvek pišu velikim slovom; kod višečlanih samo prva reč, a ostale samo ako su vlastita imena.

Praznik se zove Nova godina i piše se velikim početnim slovom, a srpska i pravoslavna su pridevi koji nisu sastavni deo imena praznika i pišu se malim slovom. S obzirom na to da se pridevi na -ski, -ški i -čki pišu malim početnim slovom, ovako bi bilo ispravno, ako ovo srpska shvatimo kao atribut; međutim, Srbi ovaj dan slave kao praznik, te nije neispravno napisati – Srpska Nova godina.

U januaru pravoslavni vernici obeležavaju praznik Bogojavljenje (ne Bogojavljanje).

U vreme zdravica takođe treba znati da li se piše na zdravlje ili nazdravlje, u zdravlje ili uzdravlje.

Obratite pažnju na sve navedeno kada budete pisali novogodišnje čestitke. Takođe, ne zaboravite da nije isto čestitati praznik ispred i u ime nekoga.

Ukoliko se u čestitkama obraćate nekome sa kime imate formalnu prepisku, ne zaboravite pravilo o pisanju s poštovanjem.

To bi, otprilike, bilo sve.

Pismenica vam želi srećne novogodišnje i božićne praznike.

pravopisni-podsetnik-3

 

 

Izgovor glasa zavisi od susednih glasova u reči. U različitim kombinacijama ovaj glas se bolje ili slabije čuje. Osim toga, glas može biti deo strukture reči ili nastaje kao prelazni glas između dva samoglasnika. Otuda veliki broj nedoumica u vezi sa pisanjem ovog glasa.

radio-radija
Kada  treba pisati a kada ne treba određuje pravopisna norma.

Suglasnik  se piše između samoglasnika i-a, i-e i i-u. Ovo važi za osnovne reči, za padežne i glagolske nastavke, pozajmljenice i prilagođeno pisanje stranih imena, osim na prepoznatljivom spoju složenih reči:

I-A: avijacija a ne aviacia, armija a ne armia, medijapan a ne mediapan itd.;

I-E: dijeta a ne dieta, dosije a ne dosie, premijer a ne premier, žirijem a ne žiriem;

I:U: trijumf a ne triumf, pijuk a ne piuk, podijum a ne podium.

Glas se ne piše između samoglasnika i-o, osim u slučajevima kada je deo osnove: avion a ne avijom, radionica a ne radijonica, prionuti a ne prijonuti itd., ali zmijom ne zmiom, Srbijo a ne Srbio i sl.

Ne umeće se između i-o ni kada su preuzeti gotovi modeli stranih reči: ambiciozan, istoriografija, evolucioni, impresionizam, komediograf, proporcionalan i sl., mada se na osnovne reči primenjuje opšte pravilo (pisanje između ia): ambicija (ambicije, ambiciji…), arterija, istorija, evolucija, potencija, komedija, misija itd.

Dakle, imenica radio se po padežima menja na sledeći način: radio-radija-radiju-radio-radio-radiom-radiju.

Fioka ili fijoka?