Pratite pismenicu na društvenim mrežama.

Zatvorite.

Kada se glagol u infinitivu završava na -ti, pomoćni glagol hteti se piše sastavljeno sa glavnim glagolom (mislićemo, učićemo, pisaćemo, javićemo itd.).

Međutim, kada se glagol u infinitivu završava na -ći, u futuru se uvek piše spojeno sa glagolom hteti (ću, ćeš, će, ćemo, ćete, će).

Dakle, pravilno je javiću (ili – ja ću javiti), a ne rastavljeno – javi ću.

Je l’ i jer nisu sinonimi.

Jer je uzročni veznik koji znači zato/zato što.

– Osećam se lepo jer sam nedavno položio ispit – isto je što i – Osećam se lepo zato što sam nedavno položio ispit.

Je l’ je 3. lice jednine prezenta pomoćnog glagola jesam i skraćeni oblik rečce li.

Je l’ si dobro/Jesi li dobro?/Da li si dobro?

Rečca li piše se uvek odvojeno, i u skraćenom obliku pisaćemo je odvojeno i s apostrofom umesto izostavljenog slova i.

 

 

NEPRAVILNO PRAVILNO
 vazna  vaza
 vakum  vakuum
 varioc  varilac
 vebsajt  veb-sajt
 vageta  vegeta
 vegeterijanac  vegetarijanac
 vešticin  veštičin
 virtouz  virtuoz
 visočiji, višlji  viši
 vladaocu (vokativ)  vladaoče (vokativ)
 vlasnicin  vlasničin
 vozenje  voženje
 vodka  votka
 voćstvo  vođstvo
 vrediti  vredeti
 Valjevčanin, Valjevčanka  Valjevac, Valjevka
 vambračni  vanbračni
 vanastavni  vannastavni
 varalicin  varaličin
 varijacia  varijacija
 Vašinkton, Vašigton  Vašington
 vežbanki (dat. jd.)  vežbanci (dat. jd.)
 Velika gospojina  Velika Gospojina
 Velika morava  Velika Morava
 Velika Seoba naroda  Velika seoba naroda
 Versaće  Versače
 vece  ve-ce
 veš mašina  veš-mašina
 video kaseta  video-kaseta

Najčešće pravopisne greške (na slovo B)>>

Ukoliko vidimo miša (životinju), reći ćemo – Video/videla sam miša.

Međutim, kako glasi akuzativ imenice miš, u značenju – periferni računarski uređaj? Da li ovu imenicu treba deklinirati kao živo ili kao neživo biće?

Imenice muškog roda koje označavaju nešto živo imaju u jednini akuzativ jednak genitivu (Gledao je čoveka u oči). Imenice koje označavaju nešto neživo imaju akuzativ jednak nominativu (Gledao je film, ne filma).

Na osnovu ovoga, ispravno je reći – Pomeri miš, jer ovaj uređaj nije živo biće.

Međutim, ovome bi trebalo dodati da se često i imenice koje označavaju pojmove koji na neki način podsećaju na čoveka (po svojoj sposobnosti da se kreću, misle ili reaguju kao čovek) menjaju kao nešto živo, dakle – kao što menjamo imenicu čovek. Tako ćemo reći – Vidim robota, bez obzira na to što robot nije živo biće, ali on, po svom izgledu, podseća na čoveka, po uzoru na kog je i nastao.

S obzirom na to da uređaj miš po svom obliku podseća na životinju po kojoj je dobio naziv (a kada označava životinju, imenicu miš menjamo po padežima kao živo biće), sasvim je opravdano reći – Pomeri miša.

Glagol protestovati izveden je od imenice protest i sufiksa -ovati. Međutim, analogijom prema glagolima izvedenim od imenica na -stvo, na primer prisustvovati, redovno se javlja v i u glagolima izvedenim od imenica u kojima nema ovog suglasnika. Zato veoma često čujemo – protestvovati. Međutim, ovaj oblik norma ne prihvata, pa je ispravno samo protestovati.

Onaj koji protestuje je protestant. Reč je o osobi koja javno izražava svoj protest, svoje neslaganje sa nečim, uglavnom na javnim okupljanjima. Ova reč je latinskog porekla, a u srpski je došla iz nemačkog. Označavala je pripadnika protestantske vere. Danas, ima mnogo šire značenje.

Imenica protestantizam i pridev protestantski upotrebljavaju se samo u religioznom značenju, koje se odnosi na verski protestantizam.

Otkad, otkada i od kada su prilozi u značenju – od kog vremena, koliko dugo.

Spojevi predloga od do s predlozima kad(a), sad(a), tad(a) onda mogu se pisati na sledeće načine:

dokad, do kada i dokada; dosad, do sada i dosada; dotad, do tada i dotada; do onda i doonda; otkad, od kada i otkada; odsad, od sada i odsada; otad, od tada i otada; od onda i odonda.

Dakle, u navedenom slučaju, pravilno je pisati otkad (pored od kada i otkada), a ne odkad.

Pri tom ili pritom?

 

 

Pisanje nule ispred jednocifrenih brojeva u datumu nije preporučljivo, osim u poslovnoj korespondenciji.

Pisanju nula obično se pribegava prilikom popunjavanja menica, čekova, plaćanja računa, kako neko ne bi dopisao drugi broj ispred i time uvećao iznos.

Sva tri broja – dan, mesec i godina – mogu se označiti arapskim ciframa, s tačkom, ili se mesec označava rimskim brojem, bez tačke. Dakle, 1. 7. 2015. ili 1. VII 2015.

Takođe, pravilno je i 1. jul (juli) 2015.

Sva tri broja treba odvojiti belinom (razmakom). Nije ispravno 1.7.2015.

Iza poslednjeg broja nije neophodno dodavati reč godine ili god.