Премда веома често чујемо да је неко одвежен негде, трпни придев глагола одвести гласи одвезен.
Исправан је облик одвожен; то је трпни придев (несвршеног) глагола одвозити.
У Језичком саветнику Рада Стијовић објашњава разлику у фонетском лику придева одвожен и одвезен (и одношен и однесен) и шта нас наводи да грешимо у употреби ових глагола.
Наиме, ликови одвожен и однешен претрпели су гласовну промену коју је српски језик наследио још из прасловенске епохе. Реч је о такозваном прасловенском јотовању код трпних придева глагола чија се инфинитивна и презентска основа завршавају на и: возити, возим; носити, носим итд.
Трпни придеви граде се тако што се на инфинитивну основу додаје наставак ен: вози+ен, носи+ен. Испред самогласника е, и прелази у ј, које јотује претходни сугласник: носи-ти: носи+ен – носјен – ношен.
Дакле, ношен и вожен јесу регуларни облици глагола носити и возити. Тако је и: довожен, одвожен, превожен, увожен, извожен, односно доношен, одношен, преношен, изношен, уношен, заношен.
Код глагола одвести и однети не долази до јотовања јер је њихова основа одвез- и однес-, а када се на њу дода наставак ен, нема услова за ову гласовну промену. Дакле, правилно је само одвезен и однесен. Тако је и: довезен, извезен, увезен, превезен, као и: донесен, унесен, изнесен, пренесен, понесен, занесен.
Рада Стијовић, Језички саветник, друго издање, Чигоја штампа, Београд, 2015.