Pratite pismenicu na društvenim mrežama.

Zatvorite.

Kao rečenični znak, crta (–) nema obaveznu primenu. Najčešće može zameniti zapetu, umesto koje se piše tamo gde je potreban izrazitiji znak odvajanja ili naglašavanja, kao i tamo gde je potrebno da se izbegne nagomilavanje zapeta.

O pravilima pisanja zapete pročitajte OVDE.

Crta može zameniti i zagradu, kao i dve tačke. Najzad, upotrebljava se i umesto interpunkcijskog znaka navodnici („”).

O pravilnoj upotrebi navodnika možete pročitati OVDE.

Crta se pojavljuje u dva oblika: kao odmaknuta crta (sa belinama na obe strane) i kao primaknuta crta (bez belina). Prvi oblik je razdvojnog karaktera, a drugi je veznog karaktera.

ODMAKNUTA CRTA

1. Crtom se, umesto zapetom i zagradom, može izdvajati umetnuti deo teksta: Njihovoj odlučnosti – da u ovakvim prilikama pokušavaju da stvore nešto od trajnijeg značaja – svakako moramo odati priznanje.

2. Crtom se nagoveštava poimenično nabrajanje nečega što je u prvom delu rečenice uopšteno pomenuto ili samo najavljeno: Naišle su razne nedaće – ženina bolest, nerodna godina, odlazak sina u vojsku.

3. Crtom se odvaja, pa time ističe, zaključni deo rečenice, kojim se svodi njen sadržaj na ono što se iznosi delom iza crte: Ni oca, ni brata, ni sina, ni druga, ni muža, ni običnog poznanika – nikog poznati ne možeš.

4. Crtom se izdvaja predikat od subjekatskog dela rečenice ako je ovaj opširniji, ili poslednji deo rečenice, ako je ono što dolazi pre njega opširno, razvijeno: Gozbe, scene lova, divlje zveri, lovci koji ih gone i ubijaju – razlikuju se kompoziciono od primera na kasnijim čašama.

5. Crtom se može izdvojiti naknadno dodati, najčešće završni deo nekog iskaza ako se on želi naročito istaći: Hladnoća je jaka da sve puca od mraza, a on opet – predveče izlazi u šetnju.

6. Crta se piše između delova rečenice u kojoj je izostavljen jedan od predikata koji se inače podrazumeva: Gde ja stadoh ti produži; još smo dužni – ti oduži.

7. Crta se može pisati unutar pasusa (s dužim rečenicama) da bi se tekst podelio na preglednije sadržajne celine.

8. Crta se piše u vezama dveju ili više reči koje nemaju karakter potpune rečenice, i to:

a) kada je drugi član takve veze sa službom imenskog predikata nepotpune rečenice (što podrazumeva da je glagol izostavljen), najčešće u naslovima: Zvezda i Partizan – domaćini turnira;

b) kada je drugi član takve veze sa službom objašnjenja jezičkog ekvivalenta: astronom – zvezdoznanac;

v) kada je drugi član takve veze sa službom označavanja uloge u kojoj se uzima pojam označen prvim članom, njegove karakteristike, svojstva i sl.: U svom predavanju govorio je o Jakšiću – slikaru Jakšiću – pesniku;

g) kada je drugi član takve veze dveju ili više reči konkretizacija, objašnjenje teme označene prvim delom veze: Fudbal – pravila igre (naslov brošure);

d) kada se označeni pojmovi nalaze u nekoj relaciji (kao saučesnici, srodnici, sistemske jedinice i sl.): Tema ove poznate istorijske monografije su odnosi De Gol – Čerčil.

PRIMAKNUTA CRTA

1. Primaknuta crta može se pisati umesto odmaknute crte u dvojnim vezama: Sastanak Čerčil–Ruzvelt prethodio je sastanku u Jalti.

2. Primaknuta crta piše se kad spaja pojmove kao što je to u situaciji koautorstva, utvrđenog partnerstva, saveza i sl.: Bojl–Mariotov zakon, vlada Cvetković–Maček…

3. Primaknuta crta piše se u vezama koje znače prostorne relacije: kanal Dunav–Tisa–Dunav, pruga Beograd–Bar, let Pariz–Njujork…

4. Piše se između brojeva kad se pišu ciframa sa značenjem predloga do: rat 1941–1945, u XV–XVIII veku…