Као реченични знак, црта (–) нема обавезну примену. Најчешће може заменити запету, уместо које се пише тамо где је потребан изразитији знак одвајања или наглашавања, као и тамо где је потребно да се избегне нагомилавање запета.

О правилима писања запете прочитајте ОВДЕ.

Црта може заменити и заграду, као и две тачке. Најзад, употребљава се и уместо интерпункцијског знака наводници („”).

О правилној употреби наводника можете прочитати ОВДЕ.

Црта се појављује у два облика: као одмакнута црта (са белинама на обе стране) и као примакнута црта (без белина). Први облик је раздвојног карактера, а други је везног карактера.

ОДМАКНУТА ЦРТА

1. Цртом се, уместо запетом и заградом, може издвајати уметнути део текста: Њиховој одлучности – да у оваквим приликама покушавају да створе нешто од трајнијег значаја – свакако морамо одати признање.

2. Цртом се наговештава поименично набрајање нечега што је у првом делу реченице уопштено поменуто или само најављено: Наишле су разне недаће – женина болест, неродна година, одлазак сина у војску.

3. Цртом се одваја, па тиме истиче, закључни део реченице, којим се своди њен садржај на оно што се износи делом иза црте: Ни оца, ни брата, ни сина, ни друга, ни мужа, ни обичног познаника – никог познати не можеш.

4. Цртом се издваја предикат од субјекатског дела реченице ако је овај опширнији, или последњи део реченице, ако је оно што долази пре њега опширно, развијено: Гозбе, сцене лова, дивље звери, ловци који их гоне и убијају – разликују се композиционо од примера на каснијим чашама.

5. Цртом се може издвојити накнадно додати, најчешће завршни део неког исказа ако се он жели нарочито истаћи: Хладноћа је јака да све пуца од мраза, а он опет – предвече излази у шетњу.

6. Црта се пише између делова реченице у којој је изостављен један од предиката који се иначе подразумева: Где ја стадох ти продужи; још смо дужни – ти одужи.

7. Црта се може писати унутар пасуса (с дужим реченицама) да би се текст поделио на прегледније садржајне целине.

8. Црта се пише у везама двеју или више речи које немају карактер потпуне реченице, и то:

а) када је други члан такве везе са службом именског предиката непотпуне реченице (што подразумева да је глагол изостављен), најчешће у насловима: Звезда и Партизан – домаћини турнира;

б) када је други члан такве везе са службом објашњења језичког еквивалента: астроном – звездознанац;

в) када је други члан такве везе са службом означавања улоге у којој се узима појам означен првим чланом, његове карактеристике, својства и сл.: У свом предавању говорио је о Јакшићу – сликару Јакшићу – песнику;

г) када је други члан такве везе двеју или више речи конкретизација, објашњење теме означене првим делом везе: Фудбал – правила игре (наслов брошуре);

д) када се означени појмови налазе у некој релацији (као саучесници, сродници, системске јединице и сл.): Тема ове познате историјске монографије су односи Де Гол – Черчил.

ПРИМАКНУТА ЦРТА

1. Примакнута црта може се писати уместо одмакнуте црте у двојним везама: Састанак Черчил–Рузвелт претходио је састанку у Јалти.

2. Примакнута црта пише се кад спаја појмове као што је то у ситуацији коауторства, утврђеног партнерства, савеза и сл.: Бојл–Мариотов закон, влада Цветковић–Мачек…

3. Примакнута црта пише се у везама које значе просторне релације: канал Дунав–Тиса–Дунав, пруга Београд–Бар, лет Париз–Њујорк…

4. Пише се између бројева кад се пишу цифрама са значењем предлога до: рат 1941–1945, у XV–XVIII веку…